Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
U duhu hrišćanske ljubavi i odgovornosti prema istorijskoj istini, Eparhija budimljansko-nikšićka uputila je otvoreno pismo predsedniku Crne Gore, gospodinu Jakovu Milatoviću. Povod za ovo obraćanje bila je njegova inicijativa za donošenje zakona o rehabilitaciji i obeštećenju golootočkih zatvorenika, koja je u crnogorskom društvu izazvala brojne reakcije. Eparhija je u svom pismu izrazila svesrdnu podršku ovoj inicijativi, istakavši da je reč o važnom simboličkom koraku ka izgradnji pravne države i zadovoljenju istorijske pravde.
shutterstock.com
Krst, ilustracija
Međutim, u duhu jevanđelske pravde i jednakosti pred Bogom i ljudima, Eparhija budimljansko-nikšićka skrenula je pažnju predsedniku Milatoviću na još uvek otvorene rane crnogorskog društva. U pismu se podseća na masovne zločine koje je revolucionarni pokret pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije počinio tokom i neposredno nakon Drugog svetskog rata. Bez suđenja i presude, hiljade nedužnih ljudi, označenih kao "narodni neprijatelji" i "domaći izdajnici", brutalno su pogubljene. Među njima su se nalazila i deca, žene i starci, a jedina njihova "krivica" bila je pripadnost porodicama ideološki progonjenih lica.
Najbolniji deo ovog tragičnog nasleđa su masovne grobnice koje ni do današnjeg dana nisu ekshumirane. Tela nevino postradalih i dalje počivaju u jamama, poput Kotor-jame i Boka-jame, neidentifikovana, lišena prava na hrišćanski pogreb i posmrtno obeležje. Među njima su, kako se navodi u pismu, i sveštenoslužitelji Srpske pravoslavne crkve, što dodatno obavezuje Crkvu da podigne svoj glas i traži pravdu.
Eparhija budimljansko-nikšićka u svom pismu istakla je da svaka takva neobeležena grobnica predstavlja moralni i pravni teret, ne samo za potomke žrtava već i za celokupno društvo koje teži vladavini prava i demokratskim vrednostima. Upozorili su na obaveze države prema međunarodnim standardima i podsetili na primere zemalja koje su savesno pristupile rešavanju ovog problema, poput Republike Slovenije.
Ovo pismo nije samo vapaj za pravdom, već i glas jevanđelskog poziva na pomirenje. „Blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božiji nazvati,“ stoji u jevanđelskoj poruci na koju se Eparhija pozvala. Samo kroz istinu i priznavanje svih žrtava bratoubilačkog sukoba, moguće je istinsko isceljenje i duhovna obnova crnogorskog društva.
SPC
Vladika budimljansko-nikšićki
U svetlu ovoga, Eparhija budimljansko-nikšićka izrazila je nadu da će predsednik Milatović svoju inicijativu za rehabilitaciju nedužno postradalih protegnuti i na žrtve komunističkog terora. U tom kontekstu, Crkva je ponudila svaku vrstu pomoći u ovom plemenitom i blagoslovenom poduhvatu, koji ne služi samo istorijskoj pravdi, već i moralnom ispravljanju dugogodišnje nepravde.
Ostaje da se vidi kako će predsednik Milatović i crnogorske institucije odgovoriti na ovaj apel. Jedno je sigurno – dokle god u tami nepoznatih grobnica počivaju oni čiji se glas nikada nije čuo pred sudom, savest društva ne može biti spokojna. Put ka istinskom pomirenju započinje priznanjem istine i dostojanstvenim obeležavanjem svih postradalih.
Na ročištu u Nikšiću, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o posledicama optužbi koje su, kako tvrdi, trajno narušile njegov ugled i odnose u sredini u kojoj živi i služi, osvrćući se i na širu društvenu pozadinu ovog slučaja.
Tumačeći priču o bludnom sinu, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o ljubavi, zajednici i opasnostima trgovačkog odnosa prema Bogu i Crkvi, naglasivši da je jedini pravi put - davanje srca i traženje Carstva nebeskog.
Istraživanje agencije Ipsos pokazuje da Crkva uživa najveće poverenje među građanima Crne Gore, dok su državne institucije na znatno nižem nivou poverenja.
Fondacija „Ihtis“ donirala je 2.800 evra za obnovu gazdinstva porodice Bulatović u selu Bela Crkva kod Rožaja, potvrđujući da nijedna borba nije uzaludna kada se srca ujedine u milosrđu.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na književnoj večeri u Nikšiću, mitropolit budimljansko-nikšićki poručio da se mudrost, ljubav i žrtva moraju graditi u skladu sa pobedničkim nizom srpskih vitezova.
Slučaj "Spomenika Pavlu Đurišiću" potresa Crnu Goru – dok sud vidi "bezbednosni rizik", vernici strahuju od novog talasa progona Srpske pravoslavne crkve.
Odluka suda o oduzimanju spomenika Pavlu Đurišiću izazvala je talas reakcija i otvorila pitanje odnosa države i Crkve u Crnoj Gori – dok policija pojačava prisustvo, narod i episkopat upozoravaju da je ovo mnogo više od pravnog spora.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
Posle molitve u Pridvornom hramu, Savet Arhiepiskopije razmatrao je izveštaje i utvrdio pravce delovanja, uz fokus na misiju, obrazovni rad i humanitarnu pomoć vernom narodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
