Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
U duhu hrišćanske ljubavi i odgovornosti prema istorijskoj istini, Eparhija budimljansko-nikšićka uputila je otvoreno pismo predsedniku Crne Gore, gospodinu Jakovu Milatoviću. Povod za ovo obraćanje bila je njegova inicijativa za donošenje zakona o rehabilitaciji i obeštećenju golootočkih zatvorenika, koja je u crnogorskom društvu izazvala brojne reakcije. Eparhija je u svom pismu izrazila svesrdnu podršku ovoj inicijativi, istakavši da je reč o važnom simboličkom koraku ka izgradnji pravne države i zadovoljenju istorijske pravde.
shutterstock.com
Krst, ilustracija
Međutim, u duhu jevanđelske pravde i jednakosti pred Bogom i ljudima, Eparhija budimljansko-nikšićka skrenula je pažnju predsedniku Milatoviću na još uvek otvorene rane crnogorskog društva. U pismu se podseća na masovne zločine koje je revolucionarni pokret pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije počinio tokom i neposredno nakon Drugog svetskog rata. Bez suđenja i presude, hiljade nedužnih ljudi, označenih kao "narodni neprijatelji" i "domaći izdajnici", brutalno su pogubljene. Među njima su se nalazila i deca, žene i starci, a jedina njihova "krivica" bila je pripadnost porodicama ideološki progonjenih lica.
Najbolniji deo ovog tragičnog nasleđa su masovne grobnice koje ni do današnjeg dana nisu ekshumirane. Tela nevino postradalih i dalje počivaju u jamama, poput Kotor-jame i Boka-jame, neidentifikovana, lišena prava na hrišćanski pogreb i posmrtno obeležje. Među njima su, kako se navodi u pismu, i sveštenoslužitelji Srpske pravoslavne crkve, što dodatno obavezuje Crkvu da podigne svoj glas i traži pravdu.
Eparhija budimljansko-nikšićka u svom pismu istakla je da svaka takva neobeležena grobnica predstavlja moralni i pravni teret, ne samo za potomke žrtava već i za celokupno društvo koje teži vladavini prava i demokratskim vrednostima. Upozorili su na obaveze države prema međunarodnim standardima i podsetili na primere zemalja koje su savesno pristupile rešavanju ovog problema, poput Republike Slovenije.
Ovo pismo nije samo vapaj za pravdom, već i glas jevanđelskog poziva na pomirenje. „Blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božiji nazvati,“ stoji u jevanđelskoj poruci na koju se Eparhija pozvala. Samo kroz istinu i priznavanje svih žrtava bratoubilačkog sukoba, moguće je istinsko isceljenje i duhovna obnova crnogorskog društva.
SPC
Vladika budimljansko-nikšićki
U svetlu ovoga, Eparhija budimljansko-nikšićka izrazila je nadu da će predsednik Milatović svoju inicijativu za rehabilitaciju nedužno postradalih protegnuti i na žrtve komunističkog terora. U tom kontekstu, Crkva je ponudila svaku vrstu pomoći u ovom plemenitom i blagoslovenom poduhvatu, koji ne služi samo istorijskoj pravdi, već i moralnom ispravljanju dugogodišnje nepravde.
Ostaje da se vidi kako će predsednik Milatović i crnogorske institucije odgovoriti na ovaj apel. Jedno je sigurno – dokle god u tami nepoznatih grobnica počivaju oni čiji se glas nikada nije čuo pred sudom, savest društva ne može biti spokojna. Put ka istinskom pomirenju započinje priznanjem istine i dostojanstvenim obeležavanjem svih postradalih.
Na ročištu u Nikšiću, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o posledicama optužbi koje su, kako tvrdi, trajno narušile njegov ugled i odnose u sredini u kojoj živi i služi, osvrćući se i na širu društvenu pozadinu ovog slučaja.
Tumačeći priču o bludnom sinu, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o ljubavi, zajednici i opasnostima trgovačkog odnosa prema Bogu i Crkvi, naglasivši da je jedini pravi put - davanje srca i traženje Carstva nebeskog.
Istraživanje agencije Ipsos pokazuje da Crkva uživa najveće poverenje među građanima Crne Gore, dok su državne institucije na znatno nižem nivou poverenja.
Fondacija „Ihtis“ donirala je 2.800 evra za obnovu gazdinstva porodice Bulatović u selu Bela Crkva kod Rožaja, potvrđujući da nijedna borba nije uzaludna kada se srca ujedine u milosrđu.
Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani pod uticajem Leontija, naredi o je da ih bez poštede biju, a potom da im glave odseku.
Kako se ponašati u crkvi da bi duša zaista bila spremna za susret sa Bogom — saveti jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka koji i danas pomažu vernom narodu širom vaseljene.
U najmračnije doba sovjetskog progona, kada su im pretili smrt i glad, ocu Pavlu Bojku se, po svedočenju njegovog sina, takođe sveštenika, javio Sveti Nikola, a potom se pojavio tajanstveni starac koji mu je pokazao put spasenja.
U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Od Sarajeva i Podgorice, preko tihog učenika blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, do episkopskog trona – život Vladike Metodija svedoči o snazi smirenja, učenju kroz tišinu i veri koja ne grmi rečima, već govori blagim glasom duše.
Nakon što je mitropolit Metodije upozorio na duhovnu dezorijentaciju društva, usledila je oštra reakcija premijera, koja je izazvala ogorčenje među vernicima i pokrenula istrage protiv dvojice arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
U vremenu kad se istina guši, a prošlost prepravlja, mitropoliti Joanikije i Metodije hrabro razotkrivaju zaboravljene činjenice, suočavajući se sa pravnim pritiscima i pokušajima cenzure.
U manastiru Podmalinsko održano je molitveno sabranje posvećeno veri, predacima i žrtvama komunističkih progona, a mitropolit budimljansko-nikšićki uputio je snažne poruke o istorijskom pamćenju, duhovnom identitetu i borbi za istinu.
U kripti svetog Nikolaja Srpskog, episkop šabački rukopoložio je dvojicu služitelja i poručio vernicima da liturgija osvećuje ne samo hram, već i svakoga ko joj sa verom pristupa.
Na liturgiji u manastiru Vaskrsenja Hristova u Kaću koju su služili dvojica arhijereja, mlada monahinja dobila ime po Justinu Ćelijskom, a vladika Irinej je sabranima otkrio šta znači istinski monaški put.
Usrdna molitva majki ima neuništivu snagu u borbi protiv zla i njena reč menja sudbinu cele porodice — otkrijte molitvu koja svakom detetu donosi zaštitu i blagoslov.
