Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
U duhu hrišćanske ljubavi i odgovornosti prema istorijskoj istini, Eparhija budimljansko-nikšićka uputila je otvoreno pismo predsedniku Crne Gore, gospodinu Jakovu Milatoviću. Povod za ovo obraćanje bila je njegova inicijativa za donošenje zakona o rehabilitaciji i obeštećenju golootočkih zatvorenika, koja je u crnogorskom društvu izazvala brojne reakcije. Eparhija je u svom pismu izrazila svesrdnu podršku ovoj inicijativi, istakavši da je reč o važnom simboličkom koraku ka izgradnji pravne države i zadovoljenju istorijske pravde.
shutterstock.com
Krst, ilustracija
Međutim, u duhu jevanđelske pravde i jednakosti pred Bogom i ljudima, Eparhija budimljansko-nikšićka skrenula je pažnju predsedniku Milatoviću na još uvek otvorene rane crnogorskog društva. U pismu se podseća na masovne zločine koje je revolucionarni pokret pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije počinio tokom i neposredno nakon Drugog svetskog rata. Bez suđenja i presude, hiljade nedužnih ljudi, označenih kao "narodni neprijatelji" i "domaći izdajnici", brutalno su pogubljene. Među njima su se nalazila i deca, žene i starci, a jedina njihova "krivica" bila je pripadnost porodicama ideološki progonjenih lica.
Najbolniji deo ovog tragičnog nasleđa su masovne grobnice koje ni do današnjeg dana nisu ekshumirane. Tela nevino postradalih i dalje počivaju u jamama, poput Kotor-jame i Boka-jame, neidentifikovana, lišena prava na hrišćanski pogreb i posmrtno obeležje. Među njima su, kako se navodi u pismu, i sveštenoslužitelji Srpske pravoslavne crkve, što dodatno obavezuje Crkvu da podigne svoj glas i traži pravdu.
Eparhija budimljansko-nikšićka u svom pismu istakla je da svaka takva neobeležena grobnica predstavlja moralni i pravni teret, ne samo za potomke žrtava već i za celokupno društvo koje teži vladavini prava i demokratskim vrednostima. Upozorili su na obaveze države prema međunarodnim standardima i podsetili na primere zemalja koje su savesno pristupile rešavanju ovog problema, poput Republike Slovenije.
Ovo pismo nije samo vapaj za pravdom, već i glas jevanđelskog poziva na pomirenje. „Blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božiji nazvati,“ stoji u jevanđelskoj poruci na koju se Eparhija pozvala. Samo kroz istinu i priznavanje svih žrtava bratoubilačkog sukoba, moguće je istinsko isceljenje i duhovna obnova crnogorskog društva.
SPC
Vladika budimljansko-nikšićki
U svetlu ovoga, Eparhija budimljansko-nikšićka izrazila je nadu da će predsednik Milatović svoju inicijativu za rehabilitaciju nedužno postradalih protegnuti i na žrtve komunističkog terora. U tom kontekstu, Crkva je ponudila svaku vrstu pomoći u ovom plemenitom i blagoslovenom poduhvatu, koji ne služi samo istorijskoj pravdi, već i moralnom ispravljanju dugogodišnje nepravde.
Ostaje da se vidi kako će predsednik Milatović i crnogorske institucije odgovoriti na ovaj apel. Jedno je sigurno – dokle god u tami nepoznatih grobnica počivaju oni čiji se glas nikada nije čuo pred sudom, savest društva ne može biti spokojna. Put ka istinskom pomirenju započinje priznanjem istine i dostojanstvenim obeležavanjem svih postradalih.
Na ročištu u Nikšiću, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o posledicama optužbi koje su, kako tvrdi, trajno narušile njegov ugled i odnose u sredini u kojoj živi i služi, osvrćući se i na širu društvenu pozadinu ovog slučaja.
Tumačeći priču o bludnom sinu, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o ljubavi, zajednici i opasnostima trgovačkog odnosa prema Bogu i Crkvi, naglasivši da je jedini pravi put - davanje srca i traženje Carstva nebeskog.
Istraživanje agencije Ipsos pokazuje da Crkva uživa najveće poverenje među građanima Crne Gore, dok su državne institucije na znatno nižem nivou poverenja.
Fondacija „Ihtis“ donirala je 2.800 evra za obnovu gazdinstva porodice Bulatović u selu Bela Crkva kod Rožaja, potvrđujući da nijedna borba nije uzaludna kada se srca ujedine u milosrđu.
Iza njegovog života, najpoznatija je ostala priča o tome kako je u jednom trenutku u njegov grad došao neki mađioničar i opsenar Iliodor koji je svojim lažima zavodio omladinu.
Mnogi smatraju da je džihad svaki rat u kome učestvuju muslimani, bez obzira da li se taj rat vodio iz ličnih, političkih ili teritorijalnih razloga, kaže Naik.
Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na književnoj večeri u Nikšiću, mitropolit budimljansko-nikšićki poručio da se mudrost, ljubav i žrtva moraju graditi u skladu sa pobedničkim nizom srpskih vitezova.
Slučaj "Spomenika Pavlu Đurišiću" potresa Crnu Goru – dok sud vidi "bezbednosni rizik", vernici strahuju od novog talasa progona Srpske pravoslavne crkve.
Odluka suda o oduzimanju spomenika Pavlu Đurišiću izazvala je talas reakcija i otvorila pitanje odnosa države i Crkve u Crnoj Gori – dok policija pojačava prisustvo, narod i episkopat upozoravaju da je ovo mnogo više od pravnog spora.
Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
Episkop valjevski je vernom narodu preneo priču o istorijskoj borbi za poštovanje ikona, naglašavajući da poštovanje ikona i danas ostaje ključ duhovnog života i očuvanja Božjeg obraza u svakom čoveku.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U besedi za sredu 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svaka sitnica koju zanemarimo u ovom životu nosi težinu i odlučuje da li ćemo steći duhovni dar ili ga zauvek izgubiti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Arhipa, Filimona i Apfija po starom i Svetog Gerasima Jordanskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Kazimira, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema većeg praznika.
