Eparhija Budimljansko-nikšićka uputila je javni apel Jakovu Milatoviću, pozivajući ga da proširi inicijativu za rehabilitaciju golootočkih zatvorenika i na nevino postradale žrtve komunističkog terora, čiji posmrtni ostaci i dalje počivaju u masovnim grobnicama, bez imena i obeležja.
U duhu hrišćanske ljubavi i odgovornosti prema istorijskoj istini, Eparhija budimljansko-nikšićka uputila je otvoreno pismo predsedniku Crne Gore, gospodinu Jakovu Milatoviću. Povod za ovo obraćanje bila je njegova inicijativa za donošenje zakona o rehabilitaciji i obeštećenju golootočkih zatvorenika, koja je u crnogorskom društvu izazvala brojne reakcije. Eparhija je u svom pismu izrazila svesrdnu podršku ovoj inicijativi, istakavši da je reč o važnom simboličkom koraku ka izgradnji pravne države i zadovoljenju istorijske pravde.
shutterstock.com
Krst, ilustracija
Međutim, u duhu jevanđelske pravde i jednakosti pred Bogom i ljudima, Eparhija budimljansko-nikšićka skrenula je pažnju predsedniku Milatoviću na još uvek otvorene rane crnogorskog društva. U pismu se podseća na masovne zločine koje je revolucionarni pokret pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije počinio tokom i neposredno nakon Drugog svetskog rata. Bez suđenja i presude, hiljade nedužnih ljudi, označenih kao "narodni neprijatelji" i "domaći izdajnici", brutalno su pogubljene. Među njima su se nalazila i deca, žene i starci, a jedina njihova "krivica" bila je pripadnost porodicama ideološki progonjenih lica.
Najbolniji deo ovog tragičnog nasleđa su masovne grobnice koje ni do današnjeg dana nisu ekshumirane. Tela nevino postradalih i dalje počivaju u jamama, poput Kotor-jame i Boka-jame, neidentifikovana, lišena prava na hrišćanski pogreb i posmrtno obeležje. Među njima su, kako se navodi u pismu, i sveštenoslužitelji Srpske pravoslavne crkve, što dodatno obavezuje Crkvu da podigne svoj glas i traži pravdu.
Eparhija budimljansko-nikšićka u svom pismu istakla je da svaka takva neobeležena grobnica predstavlja moralni i pravni teret, ne samo za potomke žrtava već i za celokupno društvo koje teži vladavini prava i demokratskim vrednostima. Upozorili su na obaveze države prema međunarodnim standardima i podsetili na primere zemalja koje su savesno pristupile rešavanju ovog problema, poput Republike Slovenije.
Ovo pismo nije samo vapaj za pravdom, već i glas jevanđelskog poziva na pomirenje. „Blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božiji nazvati,“ stoji u jevanđelskoj poruci na koju se Eparhija pozvala. Samo kroz istinu i priznavanje svih žrtava bratoubilačkog sukoba, moguće je istinsko isceljenje i duhovna obnova crnogorskog društva.
SPC
Vladika budimljansko-nikšićki
U svetlu ovoga, Eparhija budimljansko-nikšićka izrazila je nadu da će predsednik Milatović svoju inicijativu za rehabilitaciju nedužno postradalih protegnuti i na žrtve komunističkog terora. U tom kontekstu, Crkva je ponudila svaku vrstu pomoći u ovom plemenitom i blagoslovenom poduhvatu, koji ne služi samo istorijskoj pravdi, već i moralnom ispravljanju dugogodišnje nepravde.
Ostaje da se vidi kako će predsednik Milatović i crnogorske institucije odgovoriti na ovaj apel. Jedno je sigurno – dokle god u tami nepoznatih grobnica počivaju oni čiji se glas nikada nije čuo pred sudom, savest društva ne može biti spokojna. Put ka istinskom pomirenju započinje priznanjem istine i dostojanstvenim obeležavanjem svih postradalih.
Na ročištu u Nikšiću, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o posledicama optužbi koje su, kako tvrdi, trajno narušile njegov ugled i odnose u sredini u kojoj živi i služi, osvrćući se i na širu društvenu pozadinu ovog slučaja.
Tumačeći priču o bludnom sinu, episkop budimljansko-nikšićki govorio je o ljubavi, zajednici i opasnostima trgovačkog odnosa prema Bogu i Crkvi, naglasivši da je jedini pravi put - davanje srca i traženje Carstva nebeskog.
Istraživanje agencije Ipsos pokazuje da Crkva uživa najveće poverenje među građanima Crne Gore, dok su državne institucije na znatno nižem nivou poverenja.
Fondacija „Ihtis“ donirala je 2.800 evra za obnovu gazdinstva porodice Bulatović u selu Bela Crkva kod Rožaja, potvrđujući da nijedna borba nije uzaludna kada se srca ujedine u milosrđu.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je koliko je vernika prošlo kroz Hram Svetog Save od 20. maja do danas, dok patrijarh Porfirije poručuje da je od brojki važnija vera koju narod pokazuje.
Odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhovska sedmica donosi liturgijsko razrešenje i otvara vreme u kojem se naglasak sa odricanja premešta na zahvalnost, radost i praznični karakter.
Dok su se dizali prvi ustanički barjaci, u župskom selu Kožetin podignuta je svetinja oko koje su se isplele legende, istorijske bitke i sećanje na vreme kada je gradnja pravoslavnog hrama predstavljala mnogo više od verskog čina.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Na književnoj večeri u Nikšiću, mitropolit budimljansko-nikšićki poručio da se mudrost, ljubav i žrtva moraju graditi u skladu sa pobedničkim nizom srpskih vitezova.
Slučaj "Spomenika Pavlu Đurišiću" potresa Crnu Goru – dok sud vidi "bezbednosni rizik", vernici strahuju od novog talasa progona Srpske pravoslavne crkve.
Odluka suda o oduzimanju spomenika Pavlu Đurišiću izazvala je talas reakcija i otvorila pitanje odnosa države i Crkve u Crnoj Gori – dok policija pojačava prisustvo, narod i episkopat upozoravaju da je ovo mnogo više od pravnog spora.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je koliko je vernika prošlo kroz Hram Svetog Save od 20. maja do danas, dok patrijarh Porfirije poručuje da je od brojki važnija vera koju narod pokazuje.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, mitropolit Teodosije služio je prazničnu liturgiju i poručio da je svaki novi priziv svedočanstvo da Duh Sveti i danas deluje među ljudima.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od predanja o isceljenjima do istorijskih veza sa Svetim Savom i knezom Lazarom, šef Kabineta patrijarha Porfirija otkriva zbog čega je dolazak Časnog pojasa postao jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
