Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave prepodomučenike Galaktiona i Epistimu.
Prepodobnomučenik Galaktion i Epistima bili su iz grada Edese u Fenikiji. Poticali su iz neznabožačkih porodica. Međutim, Galaktionova majka je bila nerotkinja sve dok se nije krstila. Potom je pod njenim uticajem i muž prešao u hrišćanstvo, a u tom duhu su vaspitavali i sina.
U vreme kada se Galaktion zamomčio, majka mu je umrla, a otac je mladiću izabrao ženu – devicu Epistimu. Galaktion nikako nije želeo ni brak ni svetovni život, pa je Epistimu posavetovao da se krsti, a zatim istovremeno sa njim i zamonaši.
Povukli su se na planinu Puplion, Galaktion je otišao u muški, a Epistima u ženski manastir. Telesnu ljubav kod njih zamenila je duhovna ljubav, jaka kao smrt. Galaktionova duhovna ljubav prema Epistimi bila je tolika da on nije želeo da je vidi svetovnim očima, jer za duhovnu ljubav nije potrebno ni telo ni susret.
"I svako od njih dvoje pokaza se u svom manastiru pravo svetilo. Prvi na trudu, prvi na molitvi, prvi u smirenosti i poslušnosti, prvi u ljubavi. Iz manastira ne izlažahu, niti jedno drugo videše više osim pred smrt", piše u žitijama.
Kada je počeo progon hrišćana, njih dvoje su zajedno izvedeni pred sud.
Galaktiona su išibali, dok je Epistima gorko plakala, zbog čega je i ona kažnjena šibanjem. Krvnici su im potom odsekli sve udove i na kraju i glave. Monah iz Evtolijevog manastira uspeo je da prikupi njihove ostatke i časno ih sahrani 253. godine.
Evtolije je bio najpre rob Epistiminih roditelja, a posle monah zajedno sa Galaktionom. On je napisao žitije ovih svetitelja.
Sveti Teofan ističe da prava vrednost života nije u materijalnom blagostanju ili društvenoj počasti, već u duhovnom bogatstvu. On naglašava da je život ispunjen nevoljama i iskušenjima često put ka istinskoj utehi i slobodi od materijalnih zavisnosti. Prava sreća se ne nalazi u spoljašnjim bogatstvima, već u unutrašnjem miru i duhovnom ispunjenju. Kada se oslobodimo očaravajućih iluzija ovog sveta, možemo spoznati da su unutrašnje vrednosti, kao što su ljubav, saosećanje i vera, jedina istinska bogatstva. Sveti Teofan poziva svakoga da se prema materijalnim dobrima odnosi s oprezom, čak i kada ih ima, i da ih ne dozvoli da zasene duhovni put.
Posle trideset godina prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram“.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici na današnji dan proslavljaju veći broj svetitelja.
Podvizavao se preko 50 godina, i to na raznim mestima.
