Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Prepodobnom Joanikiju Velikom.
Prepodobni Joanikije rodio se u selu Marikati u oblasti Vitinijskoj, od oca Miritrikija i majke Anastasije. Kao dete bio je čobanin. Vodeći ovce na ispašu on se često povlačio u samoću i po ceo dan ostajao na molitvi ogradivši stado svoje krsnim znamenjem, da se ne bi udaljavalo i razilazilo.
Potom odlazi u vojsku, gde je pokazao veliku hrabrost, naročito u ratovima protiv Bugara. Posle vojničke službe Joanikije se povukao na Olimp Azijski, gde se zamonašio i sav predao podvigu, od koga nije odstupio do duboke starosti i svoje smrti.
Podvizavao se preko 50 godina, i to na raznim mestima.
Imao od Boga vrlo obilat dar čudotvorstva: lečio je sve bolesti i muke, izgonio demone, ukroćavao zveri, naročito imao vlast nad zmijama, prelazio je preko vode kao po kopnu, bio je nevidljiv za ljude kada je to poželeo, proricao buduće događaje.
Odlikovalo ga je preveliko smirenje, kao i blagost.
Po spoljašnjem izgledu bio je kao div - krupan i jak. Učestvovao je u životu crkve aktivno. U vreme ikonoborstva najpre se i on bio prelastio, no posle trgao i postao vatren pobornik poštovanja ikona.
Bio je veliki prijatelj sa Metodijem, patrijarhom Carigradskim.
Živeo je 94 godine i upokoji se mirno 846. god. Pre i posle smrti bio je veliki čudotvorac.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
On ističe da pravi molitvenici često ne primećuju prolaz vremena jer ih molitveni žar obuzima, a umirenje duše koje proističe iz bdenja donosi trajne plodove. Iako je bdenje naporno, Sveti Teofan naglašava njegovu vrednost, jer smiruje telo i pomaže duhovnom razvoju. Umesto da nas san uspava, bdenje nas aktivira i čini bržima u delima dobra. Sveti Teofan nas poziva da kroz trud i odricanje učimo telo da služi duhu, osnažujući tako našu duhovnost i približavajući nas Bogu. Ova poruka je podsticaj svima koji teže duhovnom napretku da prihvate bdenje kao sredstvo koje ne samo da donosi unutrašnji mir, već i jača našu sposobnost da delujemo sa ljubavlju i revnošću.
Kada bi ponestalo dobrovoljaca za borbe, Liju su u arenu izvodili hrišćane, koje je ubijao sa sadističkim zadovoljstvom. Mladi hrišćanin Nestor više to nije mogao da trpi i odlučio je da Liju izađe na megdan.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici na današnji dan proslavljaju veći broj svetitelja.
