Sva trojica su strala u trećem veku u stravičnim mukama.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimendonta.
U vreme cara Prova, u 3. veku, kada je načelnik bio neki Atik, u Antiohiju su došla dva hrišćanina - Trofim i Savatije, obojica ugledni i časni građani.
"No, dogodi se baš u to vreme nečisto praznovanje i žrtvoprinošenje Apolonu u Dafni kod Antiohije. Atik se naročito staraše, da svi građani uzmu učešća u tom praznovanju. Neki javiše Atiku da Trofim i Savatije ne uzimaju učešća u njihovom praznovanju", piše u žitijama.
Tada ih je Atik izveo na sud, pa kad se ne odrekoše Isusa Hrista, stavio ih je na muke jednog po jednog.
Pošto je istukao i namuči Trofima, poslao ga je u Frigiju nekom Dionisiju, još opakijem mučitelju hrišćana, a iz tamnice izvede Savatija i poče mu suditi.
Kada mučitelj upita Savatija ko je i kakvoga je čina, on odgovori: "Čin i dostojanstvo moje, i domovina, i slava, i bogatstvo jeste Hristos Sin Božji, vazda živi, čijim promislom vasiona stoji i upravlja se.“
Zbog toga su ga izložili stravičnim mukama, dok mu se kosti pod mesom ne ukazaše. U tim mukama je i skončao.
"A Trofima mučitelj Dionisije udari na velike muke, i držaše ga u tamnici još za veće. Tada dođe Trofimu u tamnicu i služaše mu senator neki Dorimedont, potajni hrišćanin. Kada ovo doznade mučitelj, stade mučiti obojicu podjednako, pa ih najzad baci pred zverove".
Ali, zveri ih nisu ni dotakle.
Dorimedont je još iritirao medvedicu vukući je za uši, da bi ga rastrgala, ali se medvedica pri svem tom umiljavaše.
Na kraju, obojica su posečena mačem.
Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
Dok su minus i ledeni okovi gotovo paralisali zemlju, verni narod se okupio na liturgiji, a patrijarh srpski osveštao je temelje parohijskog doma i poslao poruku koja se pamti.
Pouka svetogorskog starca nas uči kako vrlinama i odgovornošću možemo preokrenuti pad u put ka unutrašnjem oslobođenju i veri koja jača.
Iz pravoslavne crkve u severnom delu Kosovske Mitrovice nepoznati počinioci odneli priloge vernika, istraga je u toku.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Od bogatstva do siromaštva, od tišine doma do mača na ulici - put ove ugodnice Božje i danas postavlja teška pitanja.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara molitveno se seća mučeničkog stradanja dece u gradu Hristovog rođenja.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 20.000 mučenika nikomidijskih po novom kalendaru, Svetog Grigorija Niskoge po starom. Katolici proslavljaju spomendane pape Agatona i pape Grgura X, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara molitveno se seća mučeničkog stradanja dece u gradu Hristovog rođenja.
