Vaspitavati dete nije samo učiti ga da uspe, već ga naučiti da ostane smerno i u veri. Sveti Porfirije poručuje - lek je u molitvi, ne u pohvalama.
Kada govorimo o duhovnom razvoju dece, Sveti Porfirije Kavsokalivit nas podseća na nešto što današnjem svetu često promiče, da je lek i tajna dečijeg napretka smernost. Ne pohvale, ne samopouzdanje bez temelja, već tiho poverenje u Boga.
- Bog je sve. Niko od ljudi ne može da kaže za sebe: ja sam sve. To samo učvršćuje egoizam.
U svetu u kom se deca često zatrpavaju komplimentima, Sveti Porfirije upozorava da prekomerno ohrabrivanje može postati duhovna zamka. Umesto da dete nauči da se osloni na Boga, naučiće da se oslanja samo na sebe.
- Treba da budete veoma pažljivi kada podstičete decu na nešto. Detetu ne treba govoriti: Uspećeš ti to, ti si sposoban, ti si hrabar, ti si savršen. Time ne pružate korist detetu.
Ovakve reči, iako motivacione na prvi pogled, mogu odvesti dete u duhovnu iluziju sopstvene svemoći. A kada dođu teškoće, bez duhovnog temelja, ono lako gubi tlo pod nogama.
Zato Sveti Porfirije savetuje drugačiji pristup:
- Kažite detetu: "Bog ti je dao darove koje imaš. Pomoli Mu se da ti da snage da ih neguješ i da postigneš uspehe."
Učenje deteta da Božiju pomoć traži u svemu, od školskih zadataka do međuljudskih odnosa, vraća ga Bogu i oslobađa ga tereta prevelikog samopouzdanja. Deca tada rastu ne samo kao uspešni pojedinci, već i kao duhovno zdrave ličnosti.
Gospode, Bože naš, pogledaj na ovu našu decu i usliši molitve naše. Daruj im zdravlje, snagu i radost života. Čuvaj ih od bolesti, opasnosti i svih zala ovoga sveta. Neka Tvoja sveta ruka bude nad njima, da rastu u zdravlju, veri i ljubavi, da budu svetlost i radost porodici svojoj i svima oko sebe. Podari im milost da hodaju putem pravde i Tvoje volje. Poštedi ih svakog straha i tuge, i uvek ih drži pod svojom zaštitom. Kroz molitvu svetu i čistotu, neka budu Tebi na slavu i na dobro svima. Amin.
Upravo tu Sveti Porfirije vidi pravi duhovni metod vaspitanja. Ne u psihološkim tehnikama, nego u neprekidnom upućivanju deteta na Tvorca.
Deca kojoj se kaže:
- Ti si najbolji, mogu poverovati da ne mogu da padnu. A kad padnu, ne znaju kome da se obrate.
Ali dete koje čuje:
- Pomoli se Bogu da ti pomogne, uči da nije samo ni kada sve izgleda izgubljeno.
Zato vaspitavajmo decu da traže snagu u molitvi, a ne u samodovoljnosti. Učimo ih da je svaki uspeh dar, a svaka slabost poziv na dublju vezu sa Bogom.
U vremenu kada se uspeh meri lajkovima, a vrednost samouverenošću, reči Svetog Porfirija vraćaju nas jednostavnoj, ali zaboravljenoj istini, lek nije u komplimentu, već u molitvi, smernosti, u Bogu.
Svoje uspehe uvek pripisuje intervenciji Boga, a neretko pirča i o značaju vere u njegovom životu na terenu, ali i van njega.
Sveštenik Aleksandar Čavka ispričao je neobičnu priču, koju je čuo od svog prijatetelja - profesora, a njegovo kazivanje vam prenosimo u celosti.
Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima - jer na taj način širimo krug dobrote.
Svakodnevni poslovi, koji nam često deluju kao prepreka veri, prema učenju jednog od najvećih svetitelja 19. veka mogu postati put ka spasenju – ako naučimo da u svemu vidimo Božije prisustvo.
On je znak ljubavi, žrtve i vaskrsenja, ali i podsetnik na poziv svakog vernika da svoj život ispuni smirenjem, strpljenjem i nadom.
Jedna izgovorena reč može delovati zastrašujuće, ali Crkva nas uči da samo greh ima stvarnu moć – pokajanje, Ispovest i život u Tajnama čine svaku dušu nepobedivom pod Božijom zaštitom.
Od "izleta" u pokret Hare Krišna do misionara koji je hiljadama mališana u Sijera Leoneu postao jedina nada – životni put oca Temisa Adamsa otkriva kako se čovek menja kada izabere da pripada onima koji nemaju ništa.
Dvadeset pet godina vežbe i dar za ukrašavanje učinili su da jedan kolač postane simbol čuvanja tradicije.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
On je znak ljubavi, žrtve i vaskrsenja, ali i podsetnik na poziv svakog vernika da svoj život ispuni smirenjem, strpljenjem i nadom.
Jedna izgovorena reč može delovati zastrašujuće, ali Crkva nas uči da samo greh ima stvarnu moć – pokajanje, Ispovest i život u Tajnama čine svaku dušu nepobedivom pod Božijom zaštitom.
Od "izleta" u pokret Hare Krišna do misionara koji je hiljadama mališana u Sijera Leoneu postao jedina nada – životni put oca Temisa Adamsa otkriva kako se čovek menja kada izabere da pripada onima koji nemaju ništa.
Dvadeset pet godina vežbe i dar za ukrašavanje učinili su da jedan kolač postane simbol čuvanja tradicije.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedan neizgovoren pozdrav, neznatna laž ili hladan stav mogu pokrenuti lanac događaja koji menja sudbine – otac Markel (Pabuk) objašnjava kako pokajanje i molitva štite dušu od nevidljivih zala.
U pouci otac Nektarije (Morozov) govori o greškama koje izranjaju iz brzopletosti i objašnjava zašto je jedna duhovna navika ključna za svaki budući izbor.
