Car je savetovao devojke da se poklone idolima i tako sebi spasu živote, ali su one to odbile.
SPC 29. aprila slavi Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu.
One su bile tri rođene sestre iz okoline Akvileje.
Kad je car Dioklecijan bio u Akvileji, naredio je da se pogubi znameniti duhovnik Hrisogon.
Prema predanju, nekom starom prezviteru Zoil javilo se gde se nalazi nesahranjeno Hrisogonovo telo. Kada je našao telo, položio ga je u sanduk i držao u svome domu. Trideseti dan posle toga javio mu se Sveti Hrisogon i izvestio ga, da će u toku devet dana tri devojke mučenički postradati, a da će se i on u tom vremenu prestaviti Bogu.
Isto to "izvešće primi u viđenju i Anastasija Uzorešitelnica, koja beše pošla za svojim učiteljem Hrisogonom".
I zaista, posle devet dana starac Zoil se upokojio, a tri sestre, Agapija, Hionija i Irina, izvedene su na sud pred cara.
Car je savetovao devojke da se poklone idolima, ali su one to odbile.
"Irina reče caru kako je glupo klanjati se stvarima od kamena i drveta, koje su poručene, za pogođenu cenu, da se naprave rukama kakvog smrtnog čoveka", piše u žitijama.
Razjaren car baci ih u tamnicu. A kada car pođe u Makedoniju, povedoše za njim sve robove i sužne, među kojima i ove tri svetiteljke. Dade ih car nekom vojvodi Dulkitiju na istjazanje.
"Ovaj vojvoda raspaljen mračnom strašću, htede da oskrvni device, no kada htede ući k njima u tamnicu, u vreme kada se one moljahu Bogu, njemu se uze pamet, te napade na crne kotlove i lonce ispred vrata da grli i ljubi, te tako sav ode garav i crn".
Čuvši car za ovaj slučaj, naredio je da drugi vojvoda Sisinije, preduzme suđenje ovim sestrama.
"Posle teškog istjazanja sudija osudi prve dve sestre na sažeženje, a Irinu zadrža još neko vreme nadajući seda će je moći oskvrniti. No, kada posla Irinu po vojnicima u bludilište, angeli Božji spasoše ovu čistu devicu, vratiše vojnike, a nju izvedoše na jedno brdo".
Sutradan je, prema predanju, vojvoda sa vojnicima krenuo ka brdu, međutim, nikako nisu uspevali da se popnu. Zato su je iz podnožja strelama ubili.
Sveta Anastasija prikupi sva tri tela na jedno mesto i česno sahrani.
Jagnjetu i Pastiru Hristu biste privedene mučeništvom, ovčice razumne, dobru trku svršivši i veru sačuvavši: Zato danas radosnim dušama proslavljamo, veličanstvene, svetu uspomenu vašu, Gospoda Hrista veličajući.
Sveti mučenik Terentije (zajedno sa Afrikanom, Maksimom, Pompijem i još 36 saputnika) je ranohrišćanski svetitelj koji je stradao u 3. veku.
Skončao je u mukama 92. godine.
Bio sveštenik u Laodikiji za vreme cara Dioklecijana.
Patrijarh carigradski pred smrt je priznao da se mnogo ogrešio o Svetog Martina i molio cara da ga oslobodi.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Preokret u njenom životu napravio je, prema predanju, neki stari monah German, i to nehotično.
Kada je sudija video koliko je lepa, poželeo je da mu ona bude žena, što je ona kategorički odbila.
Kada je na dan pogreba svog muža Ksenija obukla njegovu odeću i tako krenula u pogrebnu povorku, rodbina i njeni prijatelji pomislili su da joj je smrt Andreja Fjodoroviča pomračila razum.
Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatera i Kerkiru devicu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Vincence, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Za vreme Nerona, kada je krenulo gonjenje hrišćana i kada je apostol Pavle posečen, posečena su i ova tri apostola.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
