Opsežna analiza višedecenijskih istraživanja otkriva složene uzroke razlika u religioznosti i pokazuje kako društveni položaj, psihološki obrasci i istorijske okolnosti oblikuju odnos prema veri, čak i tamo gde su uloge strogo podeljene
Studija koja obuhvata decenije istraživanja ukazuje na ulogu društvenih, ekonomskih i psiholoških faktora i potvrđuje postojanje "rodnog paradoksa" vere koji i dalje traje.
Žene u većini društava ostaju religioznije od muškaraca, čak i u sredinama u kojima religija promoviše tradicionalne rodne uloge koje ograničavaju njihov položaj.
Na to ukazuje novo istraživanje objavljeno u stručnom časopisu "Journal of Demographic Economics", na koje je skrenuo pažnju portal "Christianity Today". Autori studije su profesor Saša Beker sa Univerziteta u Voriku, zajedno sa Dženet Sinding Bencen sa Univerziteta u Kopenhagenu i Čun Či Kokom sa Katoličkog univerziteta u Luvenu.
Studija pod naslovom "Gender and Religion: A Survey" sažima višedecenijska istraživanja iz oblasti ekonomije, sociologije i psihologije i potvrđuje dosledan obrazac: žene se češće izjašnjavaju kao vernice, redovnije se mole i veru doživljavaju kao važan deo života. Ovaj trend prisutan je u različitim kulturama i u većini velikih religija, iako se oblici verske prakse razlikuju - na primer, u hrišćanskim društvima žene češće posećuju bogosluženja, dok je u muslimanskom i jevrejskom okruženju učešće muškaraca obično veće.
Autori nude nekoliko objašnjenja za ovu razliku. Među njima su veća sklonost žena ka izbegavanju rizika, uloga verskih zajednica kao izvora društvene podrške, istorijska povezanost vere sa porodičnim okruženjem, kao i takozvana "kompenzacija deprivacije", kada religija ženama pruža priznanje i smisao tamo gde su njihove društvene mogućnosti ograničene.
Studija takođe ukazuje na to da se sa razvojem modernizacije i jačanjem rodne ravnopravnosti ove razlike smanjuju, ali ne nestaju u potpunosti. Istraživanje dalje pokazuje da religija u različitim okolnostima može i da produbljuje nejednakosti, ali i da, s druge strane, podstiče obrazovanje i društveno angažovanje žena.
Sveštenik Bojan Krstanović navodi da se upravo kod onih, koji se deklarativno bave duhovnošću, često mogu videti ozbiljni moralni i duhovni padovi.
U besedi za 13. februar Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da formalno držanje zakona bez milosti prazni dušu, dok istinska pravda i čovekoljublje zahtevaju puninu - izvršavanje svega što Bog zapoveda.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Pravoslavna vera nas uči da je najdublja pobeda ona koja se izvojuje u srcu.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
Testo se mesi od svega nekoliko sastojaka, a u sredini krije džem i orahe.
Na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja vernici poste, ali uz ovaj dan vezuju se i brojna narodna verovanja. Saznajte šta je dozvoljeno, šta nije i koje zabrane nemaju uporište u crkvenim pravilima.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna Teodora Aleksandrijska. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih mučenika Prota i Hijacinta, dok Jevreji večeras dočekuju Roš Hašanu, a za muslimane je petak dan džuma-namaza.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
