Pravoslavna vera nas uči da je najdublja pobeda ona koja se izvojuje u srcu.
U vremenu u kome se čovek lako obeshrabri, pravoslavni duh nas uči da nijedna tama nije bez izlaza, niti je ijedna muka bez smisla.
Život hrišćanina, prema pravoslavlju, nije oslobođen stradanja, ali je ispunjen nadom. Ta nada nije prazna uteha, već živo iskustvo susreta sa Hristom, Koji je prošao put bola i smrti, da bi ga pretvorio u put vaskrsenja.
Čovek koji se osloni samo na sebe brzo oseti težinu sveta na svojim plećima. Misli postaju teške, srce se steže, a strah polako obuzima dušu. Ali kada se okrene Bogu, tada se menja i pogled na život. Ne nestaju odmah iskušenja, ne brišu se preko noći rane, ali se menja unutrašnja snaga. U središtu bića rađa se mir koji ne zavisi od spoljašnjih okolnosti.
Pravoslavna vera nas uči da je najdublja pobeda ona koja se izvojuje u srcu. Kada čovek prestane da hrani tugu stalnim vraćanjem na stare rane, kada prestane da prebrojava nepravde i da se pita "zašto baš meni", tada počinje ozdravljenje. U molitvi, u tišini, u suzama koje se pretvaraju u poverenje, duša se polako oslobađa.
Nema tog leda koji toplina Hristove ljubavi ne može otopiti. Nema tog straha koji njegovo prisustvo ne može umiriti. On ne obećava lak put, ali obećava da neće ostaviti čoveka samog. U svakom novom jutru, u svakom dahu, u svakom pokušaju da se podigne posle pada, On stoji kao tiha snaga i svetlost.
Zato hrišćanin ne beži od života, već ga prihvata kao dar. I kada je teško, i kada su dani ispunjeni brigama, vera ga uči da podigne pogled iznad prolaznog i da srce prinese onome koji čeči. U tom predanju nestaje gorčina, a umesto nje dolazi tiha radost. U tom poverenju rađa se osmeh koji nije naivan, već proistekao iz dubokog saznanja da nismo sami.
Starac Timotej je to sažeo jednostavnim, ali snažnim rečima:
"Hristu kad se obratiš, svaku muku pobediš... Kad u njega srce gleda, i kada se njemu preda, svaki led nestane, svaki strah umine. Ne gledaj u tužne priče, zaboravi teške dane, pusti Hristu srce svoje da isceli sve te rane. Osmehni se novom danu, novom jutru što dolazi, On je već u njemu tamo i čeka te kad dolaziš".
Učenje svetitelja kroz vekove svedoči da se duhovni život ne gradi naglo i spektakularno, već postepeno, kroz male, ali istrajne korake.
Nije vera odsustvo bola, već pouzdanje da bol ima smisao.
Svaki susret sa drugim čovekom prilika je da pokažemo kakvi smo u dubini duše.
Dom nije samo mesto zajedničkog života, već mala crkva, prostor u kome se čovek uči ljubavi, praštanju i trpljenju.
U kratkom savetu svetogorski podvižnik objasnio je kako jedan naizgled običan trenutak prolaska pored bolnice postaje ogledalo našeg odnosa prema patnji, zahvalnosti i sopstvenoj savesti.
Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama.
Oproštaj od poštovanog monaha biće upriličen 21. aprila u Petrovaradinu, gde će biti služene zaupokojena Liturgija i opelo, dok će njegovo telo biti položeno u manastiru Grgeteg, uz prisustvo vernika, sveštenstva i monaštva.
Zajednička liturgija služena je na dva jezika, a posle bogosluženja u porti je usledio jedinstven kulturno-umetnički program.
Protojerej-stavrofor Žarko Uskoković podizao je svetinje i u godinama rata čuvao narod i nadu, ostajući na svom mestu onda kada je bilo najteže i najneizvesnije.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Kako pravila zasnovana na hrišćanskim vrednostima oblikuju karakter i veru deteta, a popustljivost ili pogrešna disciplina mogu imati teške posledice.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Vaspitavati dete nije samo učiti ga da uspe, već ga naučiti da ostane smerno i u veri. Sveti Porfirije poručuje - lek je u molitvi, ne u pohvalama.
U Australiji se dogodilo čudo koje je zapanjilo lekare i oduševilo vernike širom sveta. O ovom događaju pripoveda se u Manastiru Milesi u Grčkoj, koji je osnovao sveti Porfirije.
U kratkom savetu svetogorski podvižnik objasnio je kako jedan naizgled običan trenutak prolaska pored bolnice postaje ogledalo našeg odnosa prema patnji, zahvalnosti i sopstvenoj savesti.
Pravoslavlje nas uči da ljubav nije ideja, već živa sila koja se pokazuje kroz odnos prema bližnjem.
Čoveku kad umre je potrebna samo molitva, naglašava otac Goran.
U besedi za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na to kako smer srca određuje ono što čovek vidi i zašto se smisao prepoznaje tek kada se pogled podigne iz prolaznosti ka večnom izvoru života.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Pravoslavlje nas uči da ljubav nije ideja, već živa sila koja se pokazuje kroz odnos prema bližnjem.
Zašto se na groblje nosi vaskršnje jaje, šta znači „Hristos vaskrse“ među humkama i zbog čega ovaj dan nije običan pomen - objašnjava jerej Borislav Petrić
Kopriva, pirinač i jaja pretvaraju se u skroman, ali snažan obrok za dane bez strogog posta – jelo koje neguje telo i vraća meru u svakodnevnoj ishrani.
