shutterstock.comBratimljenje je starije od hrišćanstva
U velikoj meri su kumstvo i bratimljenje slične veze, ali razlike ipak postoje, jer se kumstvo dešava pod okriljem crkve, i crkva je garant da je neko svedok pred Bogom, a bratimljenje ne.
Pobratimstvo ili bratimljenje je stari indoevropski običaj, koji je bio svojstven ratničkim staležima, a nastao je iz praktične potrebe da ratnik ima nekoga, ko će mu pomoći u slučaju borbe.
Ovaj običaj, koji je stariji od hrišćanstva, kod Srba je bio veoma čest, a tu je mešanje krvi dve osobe, koje inače nisu u krvnom srodstvu, igralo bitnu ulogu.
U velikoj meri su kumstvo i bratimljenje slične veze, ali razlike ipak postoje, jer se kumstvo dešava pod okriljem crkve, i crkva je garant da je neko svedok pred Bogom, a bratimljenje ne. Takođe, kumstvo se prenosi, a u slučaju bratmljenja, izuzelo bi se orođavanje među decom. Još jedna bitna razlika je između kumstva i bratimljenja -
Otac Srboljub Miletić jednom prilikom je objasnio kakav stav crkva ima prema ovom činu.
Shutterstock
Bratimljenje se on odvija pod krovom crkve
- Bratstvo između ljudi, ako se pravilno shvati, deo je najveće svete tajne spasenja i iskupljenja. Zato i nije baš lako govoriti o tome. Najpre, treba biti svestan da u osnovi svih naših radnji ili ponašanja obično leži nekakva ideja, cilj, svrha ili vrhovna vrednost. Ako je nama, kao hrišćanima, Gospod Bog naša jedina vrhovna vrednost, cilj i svrha, ako je on naš Otac nebeski, koji nas je po blagodati uzdigao na nivo posinaštva, onda je on sam i uzrok našeg međusobnog bratstva - istakao je otac Srboljub na sajtu "Svetosavlje" pa nastavio: .
- Zato nam je on takođe i objasnio kako postajemo braća, a kako nebraća. Da se podsetimo: braća smo, samo ako imamo zajedničkog Oca, a njega imamo samo ako se njime pričešćujemo. Tako, u krajnjem smislu, samo preko pričešća, jednako Svete tajne tela i krvi Hristove, kao i preko drugih svetih tajni, – to jest, samo preko blagodati Njegove koja se kroz njih daje, mi smo braća.
- S druge strane, ako razmišljamo našom ljudskom logikom i našim ljudskim vrednostima, obično nam se, na jedan suptilan i ne potpuno jasan način, potkrade ideja čoveka, ili sam čovek, kao nekakva vrhovna vrednost. Drugim rečima – ja. Tako, bratimljenje je izraz ljubavi prema drugom čoveku i to je lepa stvar.
shutterstock.com
Bratimljenje je starije od hrišćanstva
- Ali, mi smo dužni da volimo Boga više nego čoveka, više nego samog sebe. Zašto? Zato što, kao i sve drugo, i sama naša sposobnost da volimo potiče od njega. On nam daje ljubav koju možemo da upotrebimo (ili zloupotrebimo) , da je podelimo sa drugima, ili da je usmerimo ka drugima. "Jer, nema veće ljubavi od ove, da ko život svoj položi za prijatelje svoje“ – kaže Hristos.
On je, kaže otac Srba, zato i sam položio život svoj za nas i pita:
- I sada, koja bi to molitva, koji čin, ili koja radnja i akcija bila veća od ove Njegove, da nas, mimo Njegove žrtve, ili još više od nje – učini braćom? Ja ne znam za takav čin i takvu molitvu. Mada znam da se i to ponegde, u pojedinim crkvama obavlja. Ali, verujem da i to ima svojih razloga, da je bolje nerazumnome izaći u susret, nego ga ostaviti u mraku. Na primer, kod krvne osvete: da bi se prekinula, ljudi su se okumili ili pobratili nekakvom zakletvom i molitvom u crkvi. Lično mislim da je i to mnogo bolje, nego ih ostaviti da vrebaju krv jedan drugoga. Ima i drugih primera zašto se to sada ili nekada vršilo, ali mislim da je i ovo dovoljno - zaključio je otac.
Sveti Teofan ističe da je moguće biti u svetu i baviti se svakodnevnim poslovima, a da pri tome ne budemo vezani za njih duhovno. To ne znači da život postaje bezosećajan ili hladan, već da u takvom životu može da se razvije dublji, duhovni život koji nije vezan za spoljašnju stvarnost. Srce se može "zagrejati“ iz drugog, nevidljivog izvora, koji je mnogo snažniji i trajniji od svega što je prolazno. Iako bi neki mogli pomisliti da je u tom slučaju bolje potpuno se povući iz sveta, Sveti Teofan pokazuje da to nije nužno.
Pokajanje, kako sveti Teofan naglašava, ima moć da očisti naš život i otkloni kaznu koju greh može doneti. On upoređuje grešnog čoveka sa drvetom kod kojeg sekira čeka da ga poseče. Ta sekira je, kako kaže, u rukama Božje pravde, a jedini način da je uklonimo jeste pokajanje. Pokajanje ne samo da nas čisti, nego nas i štiti od nesreće, jer samo tada možemo biti sigurni da će naš život teći prema Božijoj volji. Sveti Teofan nas podseća na priču o neplodnoj smokvi, gde Gospod daje još jednu šansu da se pokajemo, pokazujući strpljenje i nadu. Ipak, on nas upozorava da niko ne zna koliko vremena ima i da je neophodno da iskoristimo svaki trenutak da ispravimo svoje grehe.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje.
Tokom susreta u Patrijaršijskom dvoru istaknuta je spremnost za nastavak saradnje i jačanje veza između pravoslavlja i američkih hrišćanskih zajednica.
U svom teološkom osvrtu arhijerej Grčke pravoslavne crkve upozorava na širenje praksi koje, prema pravoslavnom učenju, mogu dovesti do duhovne obmane i udaljavanja od Crkve.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje.
U svom teološkom osvrtu arhijerej Grčke pravoslavne crkve upozorava na širenje praksi koje, prema pravoslavnom učenju, mogu dovesti do duhovne obmane i udaljavanja od Crkve.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
U subotu, 4. jula, vernici će se sabrati na svetoj Liturgiji, litiji i pomenu za nevino postradale Srbe Birča i Srednjeg Podrinja, čuvajući kroz zajedničku molitvu uspomenu koja traje više od tri decenije.
Pirinač, luk i peršun umotani u vinovo lišće čine jednostavno posno jelo iz manastirske tradicije, uz neobično jasan ukus koji dolazi iz potpune svedenosti sastojaka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
