shutterstock.comBratimljenje je starije od hrišćanstva
U velikoj meri su kumstvo i bratimljenje slične veze, ali razlike ipak postoje, jer se kumstvo dešava pod okriljem crkve, i crkva je garant da je neko svedok pred Bogom, a bratimljenje ne.
Pobratimstvo ili bratimljenje je stari indoevropski običaj, koji je bio svojstven ratničkim staležima, a nastao je iz praktične potrebe da ratnik ima nekoga, ko će mu pomoći u slučaju borbe.
Ovaj običaj, koji je stariji od hrišćanstva, kod Srba je bio veoma čest, a tu je mešanje krvi dve osobe, koje inače nisu u krvnom srodstvu, igralo bitnu ulogu.
U velikoj meri su kumstvo i bratimljenje slične veze, ali razlike ipak postoje, jer se kumstvo dešava pod okriljem crkve, i crkva je garant da je neko svedok pred Bogom, a bratimljenje ne. Takođe, kumstvo se prenosi, a u slučaju bratmljenja, izuzelo bi se orođavanje među decom. Još jedna bitna razlika je između kumstva i bratimljenja -
Otac Srboljub Miletić jednom prilikom je objasnio kakav stav crkva ima prema ovom činu.
Shutterstock
Bratimljenje se on odvija pod krovom crkve
- Bratstvo između ljudi, ako se pravilno shvati, deo je najveće svete tajne spasenja i iskupljenja. Zato i nije baš lako govoriti o tome. Najpre, treba biti svestan da u osnovi svih naših radnji ili ponašanja obično leži nekakva ideja, cilj, svrha ili vrhovna vrednost. Ako je nama, kao hrišćanima, Gospod Bog naša jedina vrhovna vrednost, cilj i svrha, ako je on naš Otac nebeski, koji nas je po blagodati uzdigao na nivo posinaštva, onda je on sam i uzrok našeg međusobnog bratstva - istakao je otac Srboljub na sajtu "Svetosavlje" pa nastavio: .
- Zato nam je on takođe i objasnio kako postajemo braća, a kako nebraća. Da se podsetimo: braća smo, samo ako imamo zajedničkog Oca, a njega imamo samo ako se njime pričešćujemo. Tako, u krajnjem smislu, samo preko pričešća, jednako Svete tajne tela i krvi Hristove, kao i preko drugih svetih tajni, – to jest, samo preko blagodati Njegove koja se kroz njih daje, mi smo braća.
- S druge strane, ako razmišljamo našom ljudskom logikom i našim ljudskim vrednostima, obično nam se, na jedan suptilan i ne potpuno jasan način, potkrade ideja čoveka, ili sam čovek, kao nekakva vrhovna vrednost. Drugim rečima – ja. Tako, bratimljenje je izraz ljubavi prema drugom čoveku i to je lepa stvar.
shutterstock.com
Bratimljenje je starije od hrišćanstva
- Ali, mi smo dužni da volimo Boga više nego čoveka, više nego samog sebe. Zašto? Zato što, kao i sve drugo, i sama naša sposobnost da volimo potiče od njega. On nam daje ljubav koju možemo da upotrebimo (ili zloupotrebimo) , da je podelimo sa drugima, ili da je usmerimo ka drugima. "Jer, nema veće ljubavi od ove, da ko život svoj položi za prijatelje svoje“ – kaže Hristos.
On je, kaže otac Srba, zato i sam položio život svoj za nas i pita:
- I sada, koja bi to molitva, koji čin, ili koja radnja i akcija bila veća od ove Njegove, da nas, mimo Njegove žrtve, ili još više od nje – učini braćom? Ja ne znam za takav čin i takvu molitvu. Mada znam da se i to ponegde, u pojedinim crkvama obavlja. Ali, verujem da i to ima svojih razloga, da je bolje nerazumnome izaći u susret, nego ga ostaviti u mraku. Na primer, kod krvne osvete: da bi se prekinula, ljudi su se okumili ili pobratili nekakvom zakletvom i molitvom u crkvi. Lično mislim da je i to mnogo bolje, nego ih ostaviti da vrebaju krv jedan drugoga. Ima i drugih primera zašto se to sada ili nekada vršilo, ali mislim da je i ovo dovoljno - zaključio je otac.
Sveti Teofan ističe da je moguće biti u svetu i baviti se svakodnevnim poslovima, a da pri tome ne budemo vezani za njih duhovno. To ne znači da život postaje bezosećajan ili hladan, već da u takvom životu može da se razvije dublji, duhovni život koji nije vezan za spoljašnju stvarnost. Srce se može "zagrejati“ iz drugog, nevidljivog izvora, koji je mnogo snažniji i trajniji od svega što je prolazno. Iako bi neki mogli pomisliti da je u tom slučaju bolje potpuno se povući iz sveta, Sveti Teofan pokazuje da to nije nužno.
Pokajanje, kako sveti Teofan naglašava, ima moć da očisti naš život i otkloni kaznu koju greh može doneti. On upoređuje grešnog čoveka sa drvetom kod kojeg sekira čeka da ga poseče. Ta sekira je, kako kaže, u rukama Božje pravde, a jedini način da je uklonimo jeste pokajanje. Pokajanje ne samo da nas čisti, nego nas i štiti od nesreće, jer samo tada možemo biti sigurni da će naš život teći prema Božijoj volji. Sveti Teofan nas podseća na priču o neplodnoj smokvi, gde Gospod daje još jednu šansu da se pokajemo, pokazujući strpljenje i nadu. Ipak, on nas upozorava da niko ne zna koliko vremena ima i da je neophodno da iskoristimo svaki trenutak da ispravimo svoje grehe.
Slava je više od običaja – ona je duhovni rođendan porodice i znak pripadnosti Crkvi. Donosimo pregled svih značajnih slava po mesecima, kako biste na vreme znali kada se okupljaju domaćini i njihove porodice.
U vremenu koje nas uči da živimo kao da je sve ovde i sada, pravoslavna vera podseća na nešto sasvim drugo — da ovaj svet, ma koliko bio važan, nije kraj.
Zadužbina Sime Igumanova poziva učenike i studente da se prijave; prednost imaju kandidati iz porodica sa ograničenim primanjima i onih koji se suočavaju sa posebnim izazovima.
U trenucima životnih izazova često se pitamo kome da se obratimo – svešteniku ili psihoterapeutu? Razumevanje njihove uloge može nam pomoći da pronađemo pravi put duhovnog i psihičkog izlečenja.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U vremenu koje nas uči da živimo kao da je sve ovde i sada, pravoslavna vera podseća na nešto sasvim drugo — da ovaj svet, ma koliko bio važan, nije kraj.
U trenucima životnih izazova često se pitamo kome da se obratimo – svešteniku ili psihoterapeutu? Razumevanje njihove uloge može nam pomoći da pronađemo pravi put duhovnog i psihičkog izlečenja.
: Na praznik Svete mučenice Jefimije u Kragujevcu, vladika šumadijski istakao je da je radost u Gospodu jača od svake tuge i da tamo gde je radost, tamo je Carstvo nebesko.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 17. četvrtak po Duhovima vodi vernike kroz težinu Hristove patnje, pokazujući kako žrtva na Krstu postaje ključ spasenja za ceo svet.
U trenucima životnih izazova često se pitamo kome da se obratimo – svešteniku ili psihoterapeutu? Razumevanje njihove uloge može nam pomoći da pronađemo pravi put duhovnog i psihičkog izlečenja.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 17. četvrtak po Duhovima vodi vernike kroz težinu Hristove patnje, pokazujući kako žrtva na Krstu postaje ključ spasenja za ceo svet.
Jedan od najvećih učitelja Crkve otkriva zašto mrak dolazi kada zatvorimo oči i kako sloboda može da nas vodi ka blaženstvu ili nas ostavi da lutamo bez cilja.
