shutterstock.comBratimljenje je starije od hrišćanstva
U velikoj meri su kumstvo i bratimljenje slične veze, ali razlike ipak postoje, jer se kumstvo dešava pod okriljem crkve, i crkva je garant da je neko svedok pred Bogom, a bratimljenje ne.
Pobratimstvo ili bratimljenje je stari indoevropski običaj, koji je bio svojstven ratničkim staležima, a nastao je iz praktične potrebe da ratnik ima nekoga, ko će mu pomoći u slučaju borbe.
Ovaj običaj, koji je stariji od hrišćanstva, kod Srba je bio veoma čest, a tu je mešanje krvi dve osobe, koje inače nisu u krvnom srodstvu, igralo bitnu ulogu.
U velikoj meri su kumstvo i bratimljenje slične veze, ali razlike ipak postoje, jer se kumstvo dešava pod okriljem crkve, i crkva je garant da je neko svedok pred Bogom, a bratimljenje ne. Takođe, kumstvo se prenosi, a u slučaju bratmljenja, izuzelo bi se orođavanje među decom. Još jedna bitna razlika je između kumstva i bratimljenja -
Otac Srboljub Miletić jednom prilikom je objasnio kakav stav crkva ima prema ovom činu.
Shutterstock
Bratimljenje se on odvija pod krovom crkve
- Bratstvo između ljudi, ako se pravilno shvati, deo je najveće svete tajne spasenja i iskupljenja. Zato i nije baš lako govoriti o tome. Najpre, treba biti svestan da u osnovi svih naših radnji ili ponašanja obično leži nekakva ideja, cilj, svrha ili vrhovna vrednost. Ako je nama, kao hrišćanima, Gospod Bog naša jedina vrhovna vrednost, cilj i svrha, ako je on naš Otac nebeski, koji nas je po blagodati uzdigao na nivo posinaštva, onda je on sam i uzrok našeg međusobnog bratstva - istakao je otac Srboljub na sajtu "Svetosavlje" pa nastavio: .
- Zato nam je on takođe i objasnio kako postajemo braća, a kako nebraća. Da se podsetimo: braća smo, samo ako imamo zajedničkog Oca, a njega imamo samo ako se njime pričešćujemo. Tako, u krajnjem smislu, samo preko pričešća, jednako Svete tajne tela i krvi Hristove, kao i preko drugih svetih tajni, – to jest, samo preko blagodati Njegove koja se kroz njih daje, mi smo braća.
- S druge strane, ako razmišljamo našom ljudskom logikom i našim ljudskim vrednostima, obično nam se, na jedan suptilan i ne potpuno jasan način, potkrade ideja čoveka, ili sam čovek, kao nekakva vrhovna vrednost. Drugim rečima – ja. Tako, bratimljenje je izraz ljubavi prema drugom čoveku i to je lepa stvar.
shutterstock.com
Bratimljenje je starije od hrišćanstva
- Ali, mi smo dužni da volimo Boga više nego čoveka, više nego samog sebe. Zašto? Zato što, kao i sve drugo, i sama naša sposobnost da volimo potiče od njega. On nam daje ljubav koju možemo da upotrebimo (ili zloupotrebimo) , da je podelimo sa drugima, ili da je usmerimo ka drugima. "Jer, nema veće ljubavi od ove, da ko život svoj položi za prijatelje svoje“ – kaže Hristos.
On je, kaže otac Srba, zato i sam položio život svoj za nas i pita:
- I sada, koja bi to molitva, koji čin, ili koja radnja i akcija bila veća od ove Njegove, da nas, mimo Njegove žrtve, ili još više od nje – učini braćom? Ja ne znam za takav čin i takvu molitvu. Mada znam da se i to ponegde, u pojedinim crkvama obavlja. Ali, verujem da i to ima svojih razloga, da je bolje nerazumnome izaći u susret, nego ga ostaviti u mraku. Na primer, kod krvne osvete: da bi se prekinula, ljudi su se okumili ili pobratili nekakvom zakletvom i molitvom u crkvi. Lično mislim da je i to mnogo bolje, nego ih ostaviti da vrebaju krv jedan drugoga. Ima i drugih primera zašto se to sada ili nekada vršilo, ali mislim da je i ovo dovoljno - zaključio je otac.
Sveti Teofan ističe da je moguće biti u svetu i baviti se svakodnevnim poslovima, a da pri tome ne budemo vezani za njih duhovno. To ne znači da život postaje bezosećajan ili hladan, već da u takvom životu može da se razvije dublji, duhovni život koji nije vezan za spoljašnju stvarnost. Srce se može "zagrejati“ iz drugog, nevidljivog izvora, koji je mnogo snažniji i trajniji od svega što je prolazno. Iako bi neki mogli pomisliti da je u tom slučaju bolje potpuno se povući iz sveta, Sveti Teofan pokazuje da to nije nužno.
Pokajanje, kako sveti Teofan naglašava, ima moć da očisti naš život i otkloni kaznu koju greh može doneti. On upoređuje grešnog čoveka sa drvetom kod kojeg sekira čeka da ga poseče. Ta sekira je, kako kaže, u rukama Božje pravde, a jedini način da je uklonimo jeste pokajanje. Pokajanje ne samo da nas čisti, nego nas i štiti od nesreće, jer samo tada možemo biti sigurni da će naš život teći prema Božijoj volji. Sveti Teofan nas podseća na priču o neplodnoj smokvi, gde Gospod daje još jednu šansu da se pokajemo, pokazujući strpljenje i nadu. Ipak, on nas upozorava da niko ne zna koliko vremena ima i da je neophodno da iskoristimo svaki trenutak da ispravimo svoje grehe.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Urednik National Herald-a tvrdi da je Carigradska patrijaršija odgovorna za duboku krizu Arhiepiskopije Amerike, ukazujući na proteste vernika, finansijske tenzije i ozbiljne pukotine u načinu upravljanja.
Tokom liturgije sa arhijerejima iz Gruzije na Staroj Bežaniji, poglavar SPC ogolio je duhovne zamke savremenog čoveka, upozorio na strasti koje razaraju slobodu i jasno poručio šta je smisao vere.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Dok region obeležava 180 godina od objavljivanja njegovog kapitalnog dela, pitanje Njegoševe kanonizacije ponovo se vraća u fokus — zašto je inicijativa iz 2013. godine zaustavljena?
Urednik National Herald-a tvrdi da je Carigradska patrijaršija odgovorna za duboku krizu Arhiepiskopije Amerike, ukazujući na proteste vernika, finansijske tenzije i ozbiljne pukotine u načinu upravljanja.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
