shutterstock.comBratimljenje je starije od hrišćanstva
U velikoj meri su kumstvo i bratimljenje slične veze, ali razlike ipak postoje, jer se kumstvo dešava pod okriljem crkve, i crkva je garant da je neko svedok pred Bogom, a bratimljenje ne.
Pobratimstvo ili bratimljenje je stari indoevropski običaj, koji je bio svojstven ratničkim staležima, a nastao je iz praktične potrebe da ratnik ima nekoga, ko će mu pomoći u slučaju borbe.
Ovaj običaj, koji je stariji od hrišćanstva, kod Srba je bio veoma čest, a tu je mešanje krvi dve osobe, koje inače nisu u krvnom srodstvu, igralo bitnu ulogu.
U velikoj meri su kumstvo i bratimljenje slične veze, ali razlike ipak postoje, jer se kumstvo dešava pod okriljem crkve, i crkva je garant da je neko svedok pred Bogom, a bratimljenje ne. Takođe, kumstvo se prenosi, a u slučaju bratmljenja, izuzelo bi se orođavanje među decom. Još jedna bitna razlika je između kumstva i bratimljenja -
Otac Srboljub Miletić jednom prilikom je objasnio kakav stav crkva ima prema ovom činu.
Shutterstock
Bratimljenje se on odvija pod krovom crkve
- Bratstvo između ljudi, ako se pravilno shvati, deo je najveće svete tajne spasenja i iskupljenja. Zato i nije baš lako govoriti o tome. Najpre, treba biti svestan da u osnovi svih naših radnji ili ponašanja obično leži nekakva ideja, cilj, svrha ili vrhovna vrednost. Ako je nama, kao hrišćanima, Gospod Bog naša jedina vrhovna vrednost, cilj i svrha, ako je on naš Otac nebeski, koji nas je po blagodati uzdigao na nivo posinaštva, onda je on sam i uzrok našeg međusobnog bratstva - istakao je otac Srboljub na sajtu "Svetosavlje" pa nastavio: .
- Zato nam je on takođe i objasnio kako postajemo braća, a kako nebraća. Da se podsetimo: braća smo, samo ako imamo zajedničkog Oca, a njega imamo samo ako se njime pričešćujemo. Tako, u krajnjem smislu, samo preko pričešća, jednako Svete tajne tela i krvi Hristove, kao i preko drugih svetih tajni, – to jest, samo preko blagodati Njegove koja se kroz njih daje, mi smo braća.
- S druge strane, ako razmišljamo našom ljudskom logikom i našim ljudskim vrednostima, obično nam se, na jedan suptilan i ne potpuno jasan način, potkrade ideja čoveka, ili sam čovek, kao nekakva vrhovna vrednost. Drugim rečima – ja. Tako, bratimljenje je izraz ljubavi prema drugom čoveku i to je lepa stvar.
shutterstock.com
Bratimljenje je starije od hrišćanstva
- Ali, mi smo dužni da volimo Boga više nego čoveka, više nego samog sebe. Zašto? Zato što, kao i sve drugo, i sama naša sposobnost da volimo potiče od njega. On nam daje ljubav koju možemo da upotrebimo (ili zloupotrebimo) , da je podelimo sa drugima, ili da je usmerimo ka drugima. "Jer, nema veće ljubavi od ove, da ko život svoj položi za prijatelje svoje“ – kaže Hristos.
On je, kaže otac Srba, zato i sam položio život svoj za nas i pita:
- I sada, koja bi to molitva, koji čin, ili koja radnja i akcija bila veća od ove Njegove, da nas, mimo Njegove žrtve, ili još više od nje – učini braćom? Ja ne znam za takav čin i takvu molitvu. Mada znam da se i to ponegde, u pojedinim crkvama obavlja. Ali, verujem da i to ima svojih razloga, da je bolje nerazumnome izaći u susret, nego ga ostaviti u mraku. Na primer, kod krvne osvete: da bi se prekinula, ljudi su se okumili ili pobratili nekakvom zakletvom i molitvom u crkvi. Lično mislim da je i to mnogo bolje, nego ih ostaviti da vrebaju krv jedan drugoga. Ima i drugih primera zašto se to sada ili nekada vršilo, ali mislim da je i ovo dovoljno - zaključio je otac.
Sveti Teofan ističe da je moguće biti u svetu i baviti se svakodnevnim poslovima, a da pri tome ne budemo vezani za njih duhovno. To ne znači da život postaje bezosećajan ili hladan, već da u takvom životu može da se razvije dublji, duhovni život koji nije vezan za spoljašnju stvarnost. Srce se može "zagrejati“ iz drugog, nevidljivog izvora, koji je mnogo snažniji i trajniji od svega što je prolazno. Iako bi neki mogli pomisliti da je u tom slučaju bolje potpuno se povući iz sveta, Sveti Teofan pokazuje da to nije nužno.
Pokajanje, kako sveti Teofan naglašava, ima moć da očisti naš život i otkloni kaznu koju greh može doneti. On upoređuje grešnog čoveka sa drvetom kod kojeg sekira čeka da ga poseče. Ta sekira je, kako kaže, u rukama Božje pravde, a jedini način da je uklonimo jeste pokajanje. Pokajanje ne samo da nas čisti, nego nas i štiti od nesreće, jer samo tada možemo biti sigurni da će naš život teći prema Božijoj volji. Sveti Teofan nas podseća na priču o neplodnoj smokvi, gde Gospod daje još jednu šansu da se pokajemo, pokazujući strpljenje i nadu. Ipak, on nas upozorava da niko ne zna koliko vremena ima i da je neophodno da iskoristimo svaki trenutak da ispravimo svoje grehe.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
U razmišljanju za petak četvrte sedmice po Vaskrsu, veliki duhovnik 19. Veka jasno poručuje: Hristos je Početak, a Crkva Njegov sled. Ko god pokušava da menja taj poredak, gubi put spasenja.
Neprimereno topli tonovi u izjavama pojedinih pravoslavnih jerarha upućenih novom papi, izazvali su buru među vernicima i teolozima, koji sve glasnije upozoravaju na opasnost od zamućivanja identiteta i odstupanja od Svetog Predanja.
U manastiru Devič na Kosmetu, gde počivaju mošti Svetog Joanikija, zabeleženo je svedočanstvo iz Prvog svetskog rata koje je ostavio Sveti Nikolaj Žički – o tome kako se Božija pravda sručila na ruku podignutu protiv svetinje.
