Srpska pravoslavna crkva danas obeležavava dan Svetih mučenika Paramona i Filumena i drugih 370.
U Vitiniji Azijskoj knez Akvilin užasno je gonio hrišćane. Jednom je uhvatio 370 hrišćana i poveo ih sa sobom vezane na neko mesto, gde se nalazio hram boga Posejdona. Tu ih je opaki knez primoravao da se poklone i prinesu žrtvu. Iako je knez pretio smrću, niko ga nije poslušao.
U tom času prolazio je putem pokraj hrama muškarac po imenu Paramon.
On zastade kod gomile vezanih ljudi i kad je saznao o čemu se radi, uzviknu:
"O koliko nevinih pravednika hoće skverni knez da zakolje zato što se ne klanjaju mrtvim i nemim idolima njegovim!"
Mirno je posle toga Paramon nastavio dalje.
To je veoma naljutilo kneza koji je poslao sluge da ubiju Paramona. Kada su ga sluge stigle, najpre mu jezik probodoše trnom, po tom ga obnažiše, i tako mu celo telo izbodoše.
Paramon je sa molitvom na usnama izdahnuo.
"Po tom i onih 370 mučenika, veliki kao sinovi Božji i nevini kao jaganjci, biše mačem posečeni, te pređoše u besmrtno carstvo Hrista Gospoda", piše u žitijama.
Postradaše 250. godine.
Sveti Teofan Zatvornik ukazuje da, kada bismo uvek imali u sećanju sva dobra koja smo primili od Gospoda, ne bismo bili nezahvalni i ne bismo se odricali Njegove volje.
Sveti Amfilohije je napisao i nekoliko knjiga o veri.
Njemu se sekli deo po deo tela i tako je izdahnuo.
Sveti Teofan ističe da je moguće biti u svetu i baviti se svakodnevnim poslovima, a da pri tome ne budemo vezani za njih duhovno. To ne znači da život postaje bezosećajan ili hladan, već da u takvom životu može da se razvije dublji, duhovni život koji nije vezan za spoljašnju stvarnost. Srce se može "zagrejati“ iz drugog, nevidljivog izvora, koji je mnogo snažniji i trajniji od svega što je prolazno. Iako bi neki mogli pomisliti da je u tom slučaju bolje potpuno se povući iz sveta, Sveti Teofan pokazuje da to nije nužno.