Sveti Teofan, u misli za 23. nedelju po Pedesetnici, želi da nam ukaže na ključnu poruku zahvalnosti i predanosti Gospodu. On nas podseća na gadarinskog demonom opsednutog čoveka, koji je, nakon što je bio izlečen od strane Isusa, potpuno posvećen Gospodu.
Ovaj čovek, svesan velikog dobra koje je primio, ne može da ćuti i oseća snažnu potrebu da svedoči o tome i širi poruku božje milosti.
Sveti Teofan Zatvornik ukazuje da, kada bismo uvek imali u sećanju sva dobra koja smo primili od Gospoda, ne bismo bili nezahvalni i ne bismo se odricali Njegove volje. Svaka Božja blagodat – od krštenja koje nas oslobađa od praroditeljskog greha, do nevidljivog Božjeg vođstva koje nas čuva od nesreća – poziva nas da mu se u potpunosti predamo, da ispunjavamo Njegovu volju i proslavljamo Njegovo ime životom i delima.
Sveti Teofan nas poziva da ne budemo gori od gadarinskog čoveka, koji je odmah postao svedok i verni sledbenik Božje volje, te nam daje primer da živimo sa zahvalnošću i ljubavlju prema Gospodu, svesni da je sve što imamo dar od Njega.
"Gadarinski đavolom posednuti čovek se, po svom iscelenju, prilepljuje za Gospoda i želi da stalno bude sa Njim. Međutim, čuvši Njegovu volju, on ide i propoveda po celom gradu o dobru koje je primio. Dobročinitelj privlači i Njegova volja postaje zakon za onoga kome je učinjeno dobro. Jezik ne može da se zaustavi i da ne razglašuje o onome što je od Njega dobijeno. Kada bismo uvek imali u sećanju sva dobra koja smo primili i koja primamo od Gospoda, među nama ne bi bilo nezahvalnih, ne bi bilo narušilaca Njegove svete volje, ne bi bilo onih koji ga ne bi ljubili više od svega.
Krštenjem smo izbavljeni od praroditeljskog greha i sve njegove pogubnosti; u pokajanju se stalno omivamo od grehova koji se neprestano lepe za nas; promisao Božiji nas štiti od nesreća, često nevidljivih za nas same; naš život dobija usmerenje koje je najbezopasnije za nas i najpogodnije za naše ciljeve. Najzad, sve što imamo, od Gospoda smo primili. Zbog toga treba iz sve duše da pribegavamo Gospodu, da u svemu ispunjavamo Njegovu volju, da proslavljamo Njegovo presveto ime, i to pre svega životom i delima, kako ne bismo bili gori od gadarinskog đavoimanog, koji se odmah pokazao toliko mudar da je svima postao dostojan primer za podražavanje".
Sveti Teofan naglašava da nije dovoljno samo govoriti o Hristu kao o velikom učitelju ili moralnom vođi. Pravo ispovedanje vere podrazumeva priznanje Hrista kao Božijeg Sina, koji je, po Očevoj volji, došao u svet, uzeo ljudsku prirodu i svojom smrću na krstu pomirio čoveka sa Bogom. Ako neko ne ispoveda Hrista kao Sina Božijeg, on u stvari ne ispoveda ni Boga, jer Otac i Sin nisu razdvojeni, niti je moguće imati istinsku veru u Boga bez priznanja Hrista. Sveti Teofan takođe upozorava da je verovanje u Boga bez ispovedanja Hrista jednako kao i verovanje u lažne bogove.
Upotrebom primera kapetana iz Evanđelja, Sveti Teofan ističe kako je vera onih koji su uistinu smireni dublja i snažnija, čak i od onih koji su bili vaspitani u religioznim tradicijama, poput Izraelaca. Kapetan, iako rimski vođa, u svojoj skromnosti i poniznosti pokazuje kako vera nije vezana samo za spoljašnje okolnosti, već se razvija iznutra, kroz smirenje i otvaranje srca prema Božijoj volji. On takođe ističe da je vera skriveni put, koji nije lako objasniti, ali je jasno da je odgovor na nju u sklonosti duše da se pokori Božijem planu, kroz smirenost uma i srca. Oni koji ne veruju, smatra sveti Teofan, nisu bez odgovornosti za svoje neverovanje; njihovo srce nije spremno da primi ovaj dar jer je ispunjeno gordošću i otporom.
Sveti Teofan Zatvornik u svojojj misli za 23. ponedeljak po Pedesetnici podseća na važnost vere u Božje otkrivenje i na to da istina o Bogu dolazi isključivo iz Svetog pisma i apostolskih spisa. Prema njegovim rečima, sve što je potrebno da bi se razumela priroda Boga, plan spasenja i način života po Božjim zapovestima već je otkriveno kroz Jevanđelje i dela apostola. On nas poziva da se ne bavimo spekulacijama ili pokušajima da stvorimo vlastite ideje o Bogu, jer je Božanska istina već data.
Sveti Teofan misli za 23. utorak po Pedesetnici ukazuje na duboko značenje molitve u životu hrišćanina i način na koji ona treba da bude iskrena i sa pažnjom upućena Bogu. On ističe da je Gospod podario opštu molitvu, "Oče naš", koja obuhvata sve naše duhovne i telesne potrebe, ali nas podseća da nije moguće jednim obraćanjem obuhvatiti sve što možemo tražiti od Boga. Stoga, postoji mogućnost da se molimo i pojedinačno, izlažući pred Gospoda svoje konkretne želje i potrebe, bilo u crkvi ili kod kuće.
