Dok su se analizirali trendovi i pomeranja moći, iz crkvenog iskustva stigao je podsetnik na čoveka kao meru svake politike.
Postoje trenuci kada se jezik Crkve i reč globalne politike susretnu bez sudara, u tišini pažljivog slušanja i odgovorne misli. Jedan takav trenutak dogodio se danas na javnoj diskusiji posvećenoj savremenim geopolitičkim i ekonomskim pitanjima, gde je patrijarh srpski Porfirije uzeo učešće ne kao komentator dnevne politike, već kao glas savesti koji dolazi iz duhovnog iskustva i crkvenog predanja.
Povod za razgovor bila je poseta jednog od najuticajnijih svetskih ekonomista, profesora Univerziteta Kolumbija u Njujorku, Džefrija Saksa, a skup je organizovao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) u okviru promocije novog izdanja časopisa "Horizons", simbolično naslovljenog "Azijsko-pacifički vek". Već sam naslov nagovestio je pomeranje težišta moći, ali i pitanje koje se ne može svesti na statistiku i tržišta: kakav će biti moralni lik tog novog poretka.
Patrijarh Porfirije se u tom kontekstu obratio kao pastir Crkve koja vekovima pamti šta znači biti mali među velikima, ali i šta znači čuvati dostojanstvo čoveka u vremenima velikih lomova. Upravo tu se otvara prostor u kojem pravoslavno iskustvo može da ponudi nešto što savremeni svet često gubi iz vida – meru, odgovornost i svest o granicama moći.
Diskusiju je moderirao predsednik CIRSD-a i glavni urednik časopisa Horizons, Vuk Jeremić, a među gostima bili su ambasador Narodne Republike Kine Li Ming, ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko i ambasador Republike Argentine Osvaldo Narciso Maršiko, kao i brojni predstavnici diplomatskog kora, političkog života, poslovne i akademske zajednice. U takvom društvu, reč patrijarha nije delovala izdvojeno, već kao tihi korektiv – podsetnik da iza svake mape interesa stoje živi ljudi, narodi i njihove rane.
Za pravoslavnu crkvu, ulazak u razgovor o ekonomiji i geopolitici ne znači odustajanje od duhovne misije, već njeno proširenje. Patrijarh Porfirije je upravo to i pokazao: Crkva ne beži od složenih pitanja savremenosti, ali ih ne prihvata bez unutrašnjeg rasuđivanja. U vremenu u kojem se globalni odnosi sve češće svode na jezik sile i profita, njegova poruka zazvučala je kao poziv na vraćanje izgubljenoj ravnoteži.
Svetejši u Al-Magtasu prima dar koji će zlatnim slovima ostati upisan u istoriji SPC, istovremeno jačajući međureligijski dijalog i očuvanje svetih hrišćanskih tragova.
Na mestu Hristovog Krštenja, na Međunarodnoj konferenciji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o ljubavi jačoj od mržnje, veri koja ne deli i miru koji ne nastaje dogovorima, već ličnim preobražajem čoveka.
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
Susret patrijarha Porfirija i princa Gazija na obali Jordana i sećanje na kosovsko-metohijsku svetinju otvorili su put daru bez presedana - odluci jordanskog kralja da SPC ustupi zemljište na prostoru od izuzetnog značaja za hrišćane.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Susret u Patrijaršijskom dvor održan je uoči predstojeće posete patrijarha srpskog Mitropoliji australijsko-novozelandskoj, gde će se susresti sa vernim narodom i srpskom zajednicom.
Patrijarh srpski razgovarao je sa predsednikom slovenačke vlade o položaju Crkve, slobodi veroispovesti i odnosima države i verskih zajednica, na dan kada je obeleženo 90 godina od osnivanja crkve Svetih Kirila i Metodija.
Poglavar Srpske Pravoslavne Crkve razgovarao je o verskoj diplomatiji, zaštiti duhovnog nasleđa i jačanju odnosa sa SAD na temeljima hrišćanskih vrednosti.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u pismu učesnicima konferencije govorio je o izazovima savremenog sveta, miru u Svetoj zemlji i potrebi da u drugome prepoznamo bližnjeg.
Tokom višednevne posete predviđene su svete liturgije, osvećenja hramova i susreti sa vernicima u Melburnu, Kanberi i Sidneju.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao "potpuno neutemeljene i zlonamerne", a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. i aferu "udar".
Svečanost je okupila sveštenstvo i vernike, a posle bogosluženja uručena su visoka crkvena odlikovanja i priznanja zaslužnim parohijanima.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
