Prizori sa krstovima, kandilima i šapatom o „dozvoli odozgo“ kod dela ljudi bude poverenje, ali prorojerej Vladimir Dolgih precizno objašnjava zašto takva praksa nema nikakvo uporište u učenju pravoslavne crkve.
Ikone na zidovima, kandilo koje tinja, krst na stolu i rečenica izgovorena šapatom – „Sve je to sa blagoslovom.“ Upravo u toj slici nastaje problem koji muči deo vernika: da li je moguće da neko ko se predstavlja kao vidovnjak, okružen pravoslavnim simbolima, zaista ima bilo kakvu vezu sa Crkvom i njenim blagoslovom? Neki čak, kao „deo terapije“ koju propisuju, navode da bi onaj ko im se obrati za pomoć trebalo da poseti određeni manastir i da ostavi prilog.
Među ljudima koji se izjašnjavaju kao pobožni, ovakvi prizori umeju da izazovu nedoumicu – ako su ikone prisutne, ako se pominje vera, da li to automatski znači i crkvenu saglasnost? Odgovor na to pitanje, bez uvijanja i bez prostora za iluzije, daje sveštenik Vladimir Dolgih.
Kada religiozni simboli zbunjuju vernike
Već na prvi pogled, privid pobožnosti kod „vidovnjaka“ ume da zavara. Ikone, sveće i učestalo pozivanje na Boga za neke vernike deluju kao potvrda ispravnosti i autentičnosti. Međutim, upravo na tom mestu dolazi do opasne zamene značenja: spoljašnji znaci vere ne predstavljaju i crkveni blagoslov. Otac Vladimir Dolgih ovu dilemu razrešava jasno i nedvosmisleno, bez ostavljanja prostora za proizvoljna tumačenja.
– Vidovita osoba kategorički ne može da radi sa blagoslovom Crkve. Na ovo pitanje ne može biti drugačijeg odgovora. Teoretski, naravno, moguće je pretpostaviti da se takav „blagoslov“ dobije obmanom ili nekom prevarom. Reč "blagoslov" stavljam pod navodnike jer, ako je dobijen nepošteno, gubi svoje značenje i pretvara se u fikciju.
Može li sveštenik svesno dati "blagoslov"?
Ako govorimo o mogućnosti da sveštenik svesno da takav blagoslov, onda je to, sa hrišćanske tačke gledišta, neprihvatljivo. Ne znam ni za jednog sveštenika koji bi se usudio da svesno blagoslovi osobu za okultne delatnosti. Vidovnjaštvo i druge slične aktivnosti predstavljaju čist okultizam. Postoji precizna definicija za takve prakse – demonizam.
Ruska pravoslavna crkva
Sveštenik Vladimir Dolgih
Živimo u istorijski pravoslavnoj zemlji i nivo poverenja u sveštenstvo među našim narodom je prilično visok. Upravo zbog toga, kako objašnjava otac Vladimir, pojedinci koji se bave ovakvim praksama nastoje da to poverenje iskoriste, pa se služe atributima Pravoslavne crkve, a neretko čak savetuju i odlazak u crkvu radi obavljanja nekakvih "magijskih" radnji.
Šta o tome kaže Sveto pismo
U Svetom pismu postoji više mesta koja nedvosmisleno osuđuju ovakvu praksu. Otac Vladimir podseća na neka od njih: „Neka se među tobom ne nađe niko koji provodi sina svoga ili kćer svoju kroz oganj, ni koji se bavi gatanjem, ni vračar, ni čarobnjak, ni koji se dogovara s duhovima, ni priziva mrtve. Jer je gnusoba pred Gospodom svako ko to čini, i zbog tih gnusoba Gospod, Bog tvoj, izgoni ih ispred tebe" (Ponovljeni zakoni 18, 10–12).
Potom, "Čovek ili žena u kojima bude vračarski duh, neka se pogube; neka budu kamenovani do smrti; krv njihova neka bude na njima“ (Levitska 20, 27). "Ne obraćajte se vračarima niti prizivačima duhova, da se njima ne oskvrnite" (Levitska 19, 31). "Jer je nepokornost greh kao gatanje, a pobuna kao idolopoklonstvo" (1. Samuilova 15, 23). "I doći ću k vama na sud i biću brz svedok protiv vračara i protiv preljubnika i protiv onih koji se lažno kunu, i protiv onih koji zakidaju najamnika, udovicu i siroče, i koji gaze pravo stranca, i koji se mene ne boje, govori Gospod nad vojskama“ (Malahija 3, 5) – zaključuje otac Vladimir.
U svetlu ovih reči, dilema se razrešava sama od sebe. Ikona nije amajlija, niti je krst dekor koji menja suštinu onoga što se čini. Pravoslavlje ne ostavlja prostor za sporazum sa okultnim, bez obzira na to koliko se ono prikriva religioznom ikonografijom. Za vernika, put ne vodi ka onome ko tvrdi da „vidi“ budućnost, već ka Crkvi koja uči kako da se živi sada – sa verom, rasuđivanjem i odgovornošću pred Bogom.
Na praznik Svetih Joakima i Ane, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Kaluđerici i poručio da iskušenja nisu kazna, već znak da nas Bog gleda i poziva da budemo bolji – da se više molimo, kajemo, opraštamo i činimo milosrđe.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
Na liturgiji u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Kragujevcu mitropolit šumadijski istakao je snagu molitve, upozoravajući vernike na opasnosti zloupotrebe duhovnih darova i verovanja u gatare.
Odluka opštine Lučani obradovala je meštane koji nisu zaboravili arhipastira koji je pomagao svoj kraj, gradio crkveni život u rasejanju i ostavio dubok trag među Srbima s obe strane okeana.
Jednostavno jelo od krompira, luka i pirinča, obogaćeno kobasicom, koje se sprema bez mnogo muke, a donosi pun domaći ukus i miris nedeljnog ručka kakav se nekada podrazumevao.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Odluka opštine Lučani obradovala je meštane koji nisu zaboravili arhipastira koji je pomagao svoj kraj, gradio crkveni život u rasejanju i ostavio dubok trag među Srbima s obe strane okeana.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Januarija i druge s njim po starom i Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blaženog Julijana, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
