Prizori sa krstovima, kandilima i šapatom o „dozvoli odozgo“ kod dela ljudi bude poverenje, ali prorojerej Vladimir Dolgih precizno objašnjava zašto takva praksa nema nikakvo uporište u učenju pravoslavne crkve.
Ikone na zidovima, kandilo koje tinja, krst na stolu i rečenica izgovorena šapatom – „Sve je to sa blagoslovom.“ Upravo u toj slici nastaje problem koji muči deo vernika: da li je moguće da neko ko se predstavlja kao vidovnjak, okružen pravoslavnim simbolima, zaista ima bilo kakvu vezu sa Crkvom i njenim blagoslovom? Neki čak, kao „deo terapije“ koju propisuju, navode da bi onaj ko im se obrati za pomoć trebalo da poseti određeni manastir i da ostavi prilog.
Među ljudima koji se izjašnjavaju kao pobožni, ovakvi prizori umeju da izazovu nedoumicu – ako su ikone prisutne, ako se pominje vera, da li to automatski znači i crkvenu saglasnost? Odgovor na to pitanje, bez uvijanja i bez prostora za iluzije, daje sveštenik Vladimir Dolgih.
Kada religiozni simboli zbunjuju vernike
Već na prvi pogled, privid pobožnosti kod „vidovnjaka“ ume da zavara. Ikone, sveće i učestalo pozivanje na Boga za neke vernike deluju kao potvrda ispravnosti i autentičnosti. Međutim, upravo na tom mestu dolazi do opasne zamene značenja: spoljašnji znaci vere ne predstavljaju i crkveni blagoslov. Otac Vladimir Dolgih ovu dilemu razrešava jasno i nedvosmisleno, bez ostavljanja prostora za proizvoljna tumačenja.
– Vidovita osoba kategorički ne može da radi sa blagoslovom Crkve. Na ovo pitanje ne može biti drugačijeg odgovora. Teoretski, naravno, moguće je pretpostaviti da se takav „blagoslov“ dobije obmanom ili nekom prevarom. Reč "blagoslov" stavljam pod navodnike jer, ako je dobijen nepošteno, gubi svoje značenje i pretvara se u fikciju.
Može li sveštenik svesno dati "blagoslov"?
Ako govorimo o mogućnosti da sveštenik svesno da takav blagoslov, onda je to, sa hrišćanske tačke gledišta, neprihvatljivo. Ne znam ni za jednog sveštenika koji bi se usudio da svesno blagoslovi osobu za okultne delatnosti. Vidovnjaštvo i druge slične aktivnosti predstavljaju čist okultizam. Postoji precizna definicija za takve prakse – demonizam.
Ruska pravoslavna crkva
Sveštenik Vladimir Dolgih
Živimo u istorijski pravoslavnoj zemlji i nivo poverenja u sveštenstvo među našim narodom je prilično visok. Upravo zbog toga, kako objašnjava otac Vladimir, pojedinci koji se bave ovakvim praksama nastoje da to poverenje iskoriste, pa se služe atributima Pravoslavne crkve, a neretko čak savetuju i odlazak u crkvu radi obavljanja nekakvih "magijskih" radnji.
Šta o tome kaže Sveto pismo
U Svetom pismu postoji više mesta koja nedvosmisleno osuđuju ovakvu praksu. Otac Vladimir podseća na neka od njih: „Neka se među tobom ne nađe niko koji provodi sina svoga ili kćer svoju kroz oganj, ni koji se bavi gatanjem, ni vračar, ni čarobnjak, ni koji se dogovara s duhovima, ni priziva mrtve. Jer je gnusoba pred Gospodom svako ko to čini, i zbog tih gnusoba Gospod, Bog tvoj, izgoni ih ispred tebe" (Ponovljeni zakoni 18, 10–12).
Potom, "Čovek ili žena u kojima bude vračarski duh, neka se pogube; neka budu kamenovani do smrti; krv njihova neka bude na njima“ (Levitska 20, 27). "Ne obraćajte se vračarima niti prizivačima duhova, da se njima ne oskvrnite" (Levitska 19, 31). "Jer je nepokornost greh kao gatanje, a pobuna kao idolopoklonstvo" (1. Samuilova 15, 23). "I doći ću k vama na sud i biću brz svedok protiv vračara i protiv preljubnika i protiv onih koji se lažno kunu, i protiv onih koji zakidaju najamnika, udovicu i siroče, i koji gaze pravo stranca, i koji se mene ne boje, govori Gospod nad vojskama“ (Malahija 3, 5) – zaključuje otac Vladimir.
U svetlu ovih reči, dilema se razrešava sama od sebe. Ikona nije amajlija, niti je krst dekor koji menja suštinu onoga što se čini. Pravoslavlje ne ostavlja prostor za sporazum sa okultnim, bez obzira na to koliko se ono prikriva religioznom ikonografijom. Za vernika, put ne vodi ka onome ko tvrdi da „vidi“ budućnost, već ka Crkvi koja uči kako da se živi sada – sa verom, rasuđivanjem i odgovornošću pred Bogom.
Na praznik Svetih Joakima i Ane, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Kaluđerici i poručio da iskušenja nisu kazna, već znak da nas Bog gleda i poziva da budemo bolji – da se više molimo, kajemo, opraštamo i činimo milosrđe.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
Na liturgiji u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Kragujevcu mitropolit šumadijski istakao je snagu molitve, upozoravajući vernike na opasnosti zloupotrebe duhovnih darova i verovanja u gatare.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Tokom skupa u blizini Bele kuće Ana Paulina Luna je naglasila da američki poreski obveznici ne bi smeli podržavati režime koji krše prava vernika i upozorila da ignorisanje progona širom sveta može imati ozbiljne posledice i po sopstvenu domovinu.
Prizori sa krstovima, kandilima i šapatom o „dozvoli odozgo“ kod dela ljudi bude poverenje, ali prorojerej Vladimir Dolgih precizno objašnjava zašto takva praksa nema nikakvo uporište u učenju pravoslavne crkve.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Tokom skupa u blizini Bele kuće Ana Paulina Luna je naglasila da američki poreski obveznici ne bi smeli podržavati režime koji krše prava vernika i upozorila da ignorisanje progona širom sveta može imati ozbiljne posledice i po sopstvenu domovinu.
Gospod vidi trud čoveka, njegovu borbu sa sobom i njegovu želju da živi po veri, i takav trud donosi duhovne plodove koji se često šire i na porodicu i na buduće naraštaje.
Mitropolit Antonije Blum ostavio je za sobom riznicu beseda i svedočanstava koja nas podsećaju da se vera najdublje pokazuje onda kada smo spremni da damo i ono što nam je poslednje.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Gospod vidi trud čoveka, njegovu borbu sa sobom i njegovu želju da živi po veri, i takav trud donosi duhovne plodove koji se često šire i na porodicu i na buduće naraštaje.
Mitropolit Antonije Blum ostavio je za sobom riznicu beseda i svedočanstava koja nas podsećaju da se vera najdublje pokazuje onda kada smo spremni da damo i ono što nam je poslednje.
Saopštenje Sinoda krila tzv. CPC koje predvodi mitropolit Mihailo otvara raspravu o promeni crkvenog kalendara, ali i donosi oštre kazne drugom krilu iste organizacije, uz teške optužbe, poništavanje crkvenih obreda.
