OTKRIVENA TAJNA NJEGOŠEVE KAPELE: Mitropolit Joanikije osvetlio neispričanu istoriju Crne Gore

U sali Centra za kulturu Pljevlja, arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije održao je predavanje koje je okupilo brojne vernike i poštovaoce duhovne i kulturne baštine Crne Gore. Tema predavanja, „Tajna Lovćenske kapele“, otvorila je vrata za promišljanje o istoriji, umetnosti i duhovnom značenju jednog od najvažnijih svetilišta na ovim prostorima.

Veče je otvorio i blagoslovio mitropolit mileševski Atanasije, koji je pozdravio prisutne i zahvalio se mitropolitu Joanikiju na dolasku i spremnosti da podeli svoje znanje i razmišljanja. U uvodnom slovu, mitropolit Atanasije podsetio je na reči apostola Pavla, naglašavajući univerzalnu istinu: svi smo Hristovi.

Foto: Eparhija mileševska

 

Sledbenici Svetog Save

– Naš zadatak, osećamo, jeste da dokazujemo, pokazujemo, obelodanjujemo svoje hrišćanske osobine, hrišćanska obeležja vere u Gospoda, ljubavi kao stila života, sloge. I Crkva Hristova nastoji da pokaže, ispolji svoje osobine u svakom vremenu. Zbog toga sada proslavljamo i jubilej Simbola vere koji to izobražava i govori rečima da verujući u Boga istinitoga Oca, Sina i Duha Svetoga, mi takođe verujemo u jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu i osobine tog jedinstva nastojimo pokazivati i utvrđivati u svakom vremenu i ovom vremenu. Ovo je prostor jedne, svete, saborne, apostolske-Hristove Crkve. Naša Crkva je apostolska zahvaljujući tome što je svetosavska. Crkva svoje osobine pokazuje time što govori u hramu i ona svoju pravu prirodu pokazuje u hramu u kome se služi božanska Liturgija i u kome se mi sabiramo i pokazujemo da smo sledbenici Svetoga Save. 

– O jednom od takvih hramova, koji je i uzvišena geografska tačka i egzistencijalni oslonac, imamo čast da će nam večeras govoriti mitropolit Joanikije – zaključio je mitropolit Atanasije, predajući reč Mitropolitu Joanikiju.

Foto: Eparhija mileševska

 

Zavet, poezija i večnost

Mitropolit Joanikije je na početku svog predavanja istakao složenost priče o Lovćenskoj kapeli:

– Veliki ljudi, velike ličnosti ne žive samo za svoje vreme i u svom vremenu, nego žive i za svoje vreme i za buduće. Nose prošlost sa sobom i nju proslеđuju i naročito misle na buduće generacije, a onima koji su Bogu ugodili, On daje takvu blagodat da uđu u dušu i u duh svog naroda kao što je Sveti Sava, kao što je Sveti Vladika Nikolaj i kao što je Njegoš. Kada je Njegoš, iste one godine kada je napisao 'Luču mikrokozmu', započeo i gradnju Lovćenske kapele i zapovedio već tada da tu bude sahranjen, a na samrtnom času to potvrdio i obavezao svoje srodnike i naslednike da ispune taj amanet, tu poslednju želju, a ako to ne učine da će na njih ostaviti najstrašnije prokletstvo. Od tada priča o kapeli dobija svoj posebni zavetni značaj, mada je svaka crkva kao svetinja-zavetna svetinja. 

Patriotizam i duhovna širina

Mitropolit Joanikije je podvukao da je kapela podignuta i kao izraz Njegoševog patriotizma i duhovne širine:

– Naravno da je Njegoš znao dobro da se već tada kovali planovi u Beču, a kako je vreme prolazilo posle njega, ti planovi su bili sve jasniji i direktniji da se Lovćen mora staviti pod vlast Austrougarske monarhije. Može biti da je to bio jedan od motiva da on podigne pravoslavnu crkvu i pravoslavni oltar na Lovćenu i da svojim grobom i svojom crkvom štiti Crnu Goru, ali ne samo Crnu Goru. On je uvek gledao na cio srpski narod i još mnogo šire. On je bio vaseljenske širine i ne može ga nijedno pleme ni teritorija obuhvatiti i ograničiti. 

Wikipedia

 

Oltar, svetinja i večnost

Povezanost Lovćenske kapele sa Njegoševom poezijom bila je jedan od centralnih motiva predavanja:

– Njegoš u svom ukupnom delu peva o hramu veoma često. On peva o pravoslavnom oltaru, o oltaru koji je na istok okrenut. Na njemu se prinosi najsvetija žrtva. Ako mi u njega pravilno verujemo, kao što govori Njegoš u 'Gorskom vencu', on ima tu blagodat i tu silu da na milost okrene nebesa. On peva o sveštenom osnovu Solomonovom, ali i vidi da u istoriji često biva da se neznabožački hram podiže na sveštenom osnovu… 

Mitropolit je istakao i duhovnu dimenziju Njegoševog stvaralaštva:

– On, pevajući o istorijskom oltaru koji je vidljiv, gleda svojim duhovnim očima na onaj nevidljivi presto Božiji, nebeski. On peva o nebeskom hramu koji obuhvata sve svetove, jer je on cio kosmos razumeo kao građevinu, kao hram Božiji. Cio kosmos je razumeo kao Crkvu, što je potpuno u saglasnosti sa najdubljim mislima svetih otaca. U svojoj 'Luči mikrokozmi' on peva o anđeoskoj službi, a i o službi nas hrišćana na zemlji, naročito o svešteničkoj službi. 

WIkipedia/Njegoš Museum Biljarda Cetinje

 

Most između neba i zemlje

Poseban deo predavanja bio je posvećen Svetoj liturgiji i njenoj simbolici u Njegoševoj poeziji:

– Kada peva o ovaploćenju Hristovom u 'Luči mikrokozmi', on poslednje stihove u suštini završava sa Liturgijom, sa bogosluženjem. Proslavljajući Hrista, on kaže: Nebo tvojom hvalom odjekuje, zemlja slavi svoga Spasitelja. Mi na Svetoj liturgiji pevamo kako i nebo i zemlja proslavljaju ime Božije i kako se Božija milost preko svetih bogosluženja izliva i na nebo i na zemlju. I na anđeoski svet i na nas ljude na zemlji. 

Ikona vrline i blagoslova

Mitropolit je posebno apostrofirao lik igumana Stefana:

– On je, zapravo, slikao duhovni vid, ikonu jednog vrlinskog, svetog starca koji je cio svoj život proveo služeći pravoslavnom oltaru. Vidite, ima jedan čudesan stih – upravo kada peva o ovaploćenju Hristovom koga slave i nebo i zemlja, on kaže da dobrodetelj hram osveštava. Dobrodetelj je vrlina, ali pre svega ono što nam pada na pamet da Njegoš tako poima vrlinu, da koliko god ona bila uzvišena, i njoj je potrebno osveštanje da bi zablistala svojim punim sjajem. A ne može da zablista bez Hrista i bez hrama. Borba za očuvanje kapele.

Foto: Eparhija mileševska

 

Na kraju, mitropolit Joanikije osvrnuo se na istorijski i crkveno-pravni kontekst Lovćenske kapele, podsećajući na napore knjaza Danila, kralja Nikole i mitropolita Gavrila Dožića u očuvanju i obnovi kapele. Govorio je i o političkim pritiscima i pokušajima rušenja kapele tokom XX veka, podvukavši:

– Kapela će se vratiti na Lovćen kada budemo bolji, složniji i kada se pokajemo za grehe iz makar poslednjih sto godina. 

Predavanje mitropolita Joanikija, ispunjeno dubokim citatima iz Njegoševog dela, istorijskim činjenicama i pravoslavnom teologijom, pokazalo je koliko je Lovćenska kapela više od arhitekture – ona je simbol vere, tradicije i večne povezanosti Crne Gore i njenog naroda sa Hristom i svetim nasleđem srpskog pravoslavlja.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara