U Sabornoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, simbolu vere i nade, patrijarh Jovan služio je svetu liturgiju, šaljući moćnu poruku duhovnog povratka i postojanosti hrišćanstva u Siriji.
U Nedelju bludnog sina, kada pravoslavna crkva poziva verne na pokajanje i povratak očevom zagrljaju, u Sabornoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Damasku, drevnom svetilištu hrišćanskog Istoka, služena je sveta liturgija koju je predvodio Njegovo Blaženstvo, patrijarh antiohijski i sveg Istoka Jovan.
Tokom besede, u ovom najstarijem pravoslavnom hramu Damaska, patrijarh Jovan je, osvetljavajući jevanđeljsko začalo o bludnom sinu, ukazao na duboku tajnu Očeve ljubavi, koja uvek čeka čoveka, ma koliko se on udaljio. Njegovo Blaženstvo je naglasio značaj slobode u donošenju ispravnih odluka, ističući da istinska sloboda nije u besputnom lutanju, već u pokajničkom vraćanju Bogu, koji jedini daje duševni mir i punotu života.
Saborna crkva Uspenja Presvete Bogorodice stoji kao svedok vekova, nalazeći se u srcu hrišćanske četvrti Bab Tuma, u starom delu Damaska. Njeni temelji počivaju na stradalničkoj istoriji hrišćana Sirije, koji su kroz vekove svedočili veru, prolazeći kroz gonjenja, razaranja i ponovna vaskrsenja. Još u drugom veku, na ovim prostorima su podignute dve znamenite svetinje – crkva Svetog Jovana Krstitelja i crkva Svete Deve Marije. Sudbina ih je odvela različitim putevima – na mestu prve u VIII veku podignuta je Velika džamija, dok je druga postala glavni hrišćanski hram Damaska, u kojem se od 1342. godine nalazi sedište patrijarha antiohijskog.
Ova svetinja je preživela mnoga iskušenja – tokom pogroma 1860. godine, kada su stradali sirijski hrišćani, čitav hrišćanski kvart i hram su bili sravnjeni sa zemljom. No, vera je jača od ruševina – tri godine kasnije, trudom patrijarha Jeroteja i uz pomoć pravoslavne Rusije, hram je vaskrsao u svojoj punoti. Ni novija vremena nisu donela mir – od početka građanskog rata u Siriji, ova svetinja je više puta bila meta terorističkih napada, svedočeći kroz stradanje i molitvu živu veru hrišćana Antiohijske crkve.
Saborna crkva Uspenja Presvete Bogorodice ostaje stub pravoslavlja na Bliskom istoku, mesto u kojem se vekovima razleže himna blagodarenja. U njenim zidovima odjekuju molitve za mir, za opstanak hrišćanske zajednice, za jedinstvo u ljubavi Hristovoj. Otuda je i liturgija koju je služio patrijarh Jovan, baš na Nedelju bludnog sina, bila simbolički glas poziva svima – bez obzira na iskušenja i progonstva, Crkva ostaje utočište, dom u koji se čovek uvek može vratiti, gde ga čeka očinska ljubav Gospoda našeg Isusa Hrista.
Ovaj hram je i mesto bratskog susreta pravoslavnih naroda – tako je 1. juna 2019. godine, delegaciju Srpske pravoslavne crkve, koju je predvodio blažene uspomene patrijarh srpski Irinej, u Sabornoj crkvi svečano dočekao patrijarh Jovan. Ovaj susret svedoči o neraskidivim vezama između srpskog i sirijskog pravoslavlja, zajedničkom krstu stradanja, ali i vaskrsnoj nadi koju pravoslavni narodi nose u srcima.
Sveta liturgija u ovom drevnom hramu, i pored burne istorije, nastavlja da sija kao svetionik vere, pozivajući sve da se vrate svom Ocu Nebeskom, koji milošću svojom prima svakoga ko mu se sa skrušenim srcem obrati. U tajni evharistije, u svetlosti pravoslavnog svedočenja, Saborna crkva Uspenja Presvete Bogorodice u Damasku ostaje živi amanet vere, simbol nade i neprestane molitve za mir u svetu.
Top of Form
Patrijarh Kiril govorio je o izazovima Ruske pravoslavne crkve i njenoj u duhovnom vođstvu naroda. Čin opela je zaupokojeno bogosluženje, koje se nad upokojenim služi samo jednom. U tome je njegova suštinska razlika od drugih zaupokojenih službi, koje mogu da se služe više puta kao što su, primera radi parastosi, litije, kaže sveštenik. U srcu Galicije, episkop zapadnoevropski služio liturgiju i podsetio verne na snagu hodočašća i duhovnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve. Hristos je rekao: "Ne kunite se! Vaša reč neka bude da, da i ne, ne, što je više od toga od zla je".
JANEK SKARZYNSKI/AFP/Profimedia
Duhovna riznica
19:39 | 12.02.2025
RUSIJU HOĆE DA PODELE: Dramatično upozorenje patrijarha Kirila - održao važan govor u Moskvi
Duhovna riznica
18:15 | 14.02.2025
KAKO SE PRAVILNO SAHRANJUJE PRAVOSLAVNI HRIŠĆANIN! Sveštenik sve objasnio, a ako vam pogrebnici ne daju jedan dokument, svu opremu im vratite
Aktuelno iz SPC
23:38 | 19.02.2025
DUHOVNO PUTOVANJE KROZ IBERIJSKO POLUOSTRVO: Vladika Justin doneo blagoslov Srbima na severozapadu Španije
Duhovna riznica
13:06 | 21.02.2025
NIKADA SE NE KUNITE, POSEBNO NE U ŽIVOTE SVOJIH BLIŽNJIH: Sveštenik objasnio šta je ZAVET, a šta ZAKLETVA i kako Bog na njih gleda
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Otac Radoslav Savović, starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave u Rakovici, pojašnjava kako se čestita najveći hrišćanski praznik.
Uprkos napetostima i izazovima, palestinski hrišćani u Crkvi Rođenja Hristovog dočekali Blagodatni oganj, potvrđujući da vera nije slomljiva ni pod težinom rata.
Razlika je i u vaskršnjoj trpezi.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Očevici svedoče o brutalnim egzekucijama hrišćanske zajednice, spaljenim domovima i telima razbacanim po ulicama. dok međunarodna zajednica ostaje pasivna.
Otac Grigorije svedoči o brutalnom ubistvu svog oca, pljačkama i uništavanju imovine, dok mnogi pokušavaju da pobegnu iz zemlje koja za njih više nije sigurna.
Dok džihadisti nemilosrdno uništavaju crkve i ubijaju čitave porodice, međunarodna zajednica okreće glavu. Pravoslavni patrijarsi Sirije dižu glas protiv tragedije koja preti da izbriše vekovno prisustvo hrišćana na Bliskom istoku, ali da li iko sluša?
Kaže da Grčka kao članica Evropske unija, ima značajnu obavezu da zaštiti hrišćanske populacije u Siriji i na Bliskom istoku.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Katedrala je završena 8. marta 1891. godine, nakon sedam godina gradnje.
Kad je došla, dobila je svoju keliju u kojoj su bili samo krevet bez dušeka, peć i ćebe preko kreveta. To je simbol početka prilagođavanja asketskom životu.
Na ovom mestu je, naime sredinom godina prošlog veka jedan lađar sebi oduzeo život, navodno zbog nesrećne ljubavi.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Prema predanju, Isus Hristos je na Veliku subotu telom u grobu, a dušom u Adu razrušio vrata pakla.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
