Veruje se da će osobu koja izvuče novčić, do narednog izvlačenja pratiti sreća i prosperitet u životu.
Praznična sezona traje, a sutra je Božić – jedan od najznačajnijih praznika. Za mnoge koji poste Božićni post, ovaj period prošao je i u potrazi za hranljivim i inovativnim receptima koji su ujedno i posni. Međutim, stiglo je vreme za jedan od najznačajnijih posnih recepata – česnicu. Na pitanje – Da li je česnica posna? – odgovor je neretko da. Tokom zimskih praznika, pravimo dve česnice, od kojih bi bilo poželjno da je makar jedna posna. Božićna česnica je mrsna, s obzirom na to da se post završio. Pogača koju pravimo za Badnje veče, po pravilu, treba da bude posna, s obzirom na to da božićni post i dalje traje.
Jedno od čestih pitanja takođe je: "Šta razlikuje pogaču od česnice?". Česnica je vrsta pogače koja se od one klasične razlikuje po svom izgledu, s obzirom na to da je dekorišemo različitim umešenim motivima koji po starim verovanjima donose sreću – pticama, ružama, šakama, srcima i svemu slično. Takođe, česnica se lomi s obzirom na to da će onaj koji je sprema u nju sakriti novčič koji ukućani žele da pronađu. Veruje se da će osobu koja izvuče novčić, do narednog izvlačenja pratiti sreća i prosperitet u životu. Domaća česnica, čiji se recept prenosio sa kolena na koleno generacijama unazad, zapravo se sastoji od četiri sastojka, te sve o tome otkrivamo u nastavku.
Brašno
U posudu veće zapremine je potrebno dodati željenu količinu brašna, neretko je kilogram najbolja mera, vodu i ulje. Sve pomenute sastojke potrebno je temeljno sjediniti dok se u samoj smesi ne naprave mehurići. U testo je potrebno dodati kvasac i malo soli po želji.
Nakon pomenutih postupaka, veoma je bitno da pustimo testo da odstoji i izdigne se. Zatim, dolazimo do dela oblikovanja česnice koji je mnogima omiljeni i najzanimljiviji. Nakon što oblikujete samo telo česnice, na red dolazi ukrašavanje i dodavanje ostalih sastojaka. Tada je bitno da položite novčić, dodate dren, žito, grančicu badnjaka i slično. Oblike kojima ćete ukrasiti česnicu kreiraćete od smese vode i brašna. Ono što razlikuje posnu i mrsnu česnicu jeste žumance kojim ljudi neretko premažu istu pre nego je ispeku. Takođe, mnogi u svoje recepte dodaju mleko ili jogurt, ali je sasvim jasno da posna česnica ne sadrži ove sastojke.
Za kraj, potrebno je da se česnica ispeče u rerni koju ste prethodno zagrejali na 170-200 stepeni, odnosno dok ne dobije zlatkastu boju.
Božićna česnica, simbol porodične tradicije i blagoslova, neizostavan je deo prazničnog stola i okupljanja.
Božićni praznici donose svečanu atmosferu i molitveno jedinstvo – otkrijte raspored liturgija i običaje koji okupljaju desetine hiljada vernika.
Od seče u zoru do badnje večeri kraj ognjišta – saznajte šta simbolizuje badnjak i kako ovaj drevni običaj ujedinjuje porodice u Srbiji, regionu i dijaspori.
Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak.
Vatrogasci brzo reagovali i sprečili širenje vatre, dok uprava Hrama Hristovog Vaskrsenja ističe da nema povređenih; preliminarni uzrok požara najverovatnije kvar na električnim instalacijama.
Ovi sveti mučenici najpre su bili prvi velikaši na dvoru cara Maksimijana, a kada su primili hrišćanstvo, život im se preokrenuo.
Kako prebroditi bol i obnoviti poverenje u braku. Govore protojerej Feodor Borodin i pravoslavni psiholog Aleksandar Tkačenko.
Episkopa Silvestra iz Ugande dočekao je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, a njegov boravak u srpskim zemljama kroz liturgije, duhovne tribine i svedočanstva pokazuje kako pravoslavlje spaja ljude sa dva kontinenta u istom Duhu i veri.
Pravoslavlje uči da je dete dar Božiji, ali i odgovornost koju roditelji preuzimaju pred Bogom.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Otkrijte izuzetnu manastirsku poslasticu, u kojoj se med, orasi i pomorandža pretvaraju u slatki ritual koji spaja jednostavnost i duh monaške tradicije.
Publika je imala priliku da među prvima pogleda epizodu "Simeon i Ana“, posvećenu nesvakidašnjoj životnoj priči supružnika koji su, nakon 65 godina zajedničkog života, odlučili da se zamonaše.
U vreme posta, kada tragamo za tišinom i smislom, ova jednostavna čorba vraća nas u dane kada se iz svake šerpe širila ljubav — pripremite je baš onako kako su to činile naše bake.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Od nedeljnih liturgija do velikih praznika i svetih tajni, epitrahilj oko vrata sveštenoslužitelja nosi duboku duhovnu i liturgijsku simboliku.
