Božićna česnica, simbol porodične tradicije i blagoslova, neizostavan je deo prazničnog stola i okupljanja.
Česnica je jedna od božićnih tradicija oko koje se okuplja porodica. Mnogi ne mogu da zamisle Božić bez božićne pogače ili česnice, a brojne domaćice se pridržavaju starinskih recepata prilikom pripreme.
Sastojci
brašno – 700 grama
mleko – 500 ml
jogurt – 150 ml
ulje – 100 ml
suvi kvasac – 1 kesica
prašak za pecivo – 1 kesica
so – jedna mala kašika
šećer – jedna mala kašika
jaje – 1 komad, za premazivanje
Priprema božićne česnice
Shutterstock
Testo.
Česnica je mrsna. Prvo uzmite 250 ml mleka i dodajte malu kašiku šećera i suvi kvasac. Onda to pomešajte i ostaviti malo da nadođe. Zatim u tu posudu dodajte brašno, so i prašak za pecivo, pa lepo promešajte.
Sad formirajte udubljenje u posudi, pa dodajte 100 ml ulja, 150 ml jogurta, nadošli kvasac i ostatak mleka. Pa onda to lepo zamesite.
Nemojte da zaboravite da u hleb koji ste zamesili stavite novčic. U prethodno podmazanu tepsiju stavite testo, ali imajte na umu da bi trebalo i da otkinete delić testa pre toga i da napravite pletenicu.
I sad još premažite testo sa umućenim jajetom, a nakon toga stavite pletenicu.
Prvo ostavite hleb da nadođe nekih 15-ak minuta, a onda ga stavite u zagrejanu rernu i pecite na 180 stepeni nekih 45 minuta.
Dok se peče, možete upotrebiti čačkalicu kako biste se uverili da li je važa božićna česnica gotova. I na kraju zavijte česnicu u čistu krpu i ostavite je neko vreme.
Budući crkveni delatnici pokazuju pravo značenje Božića kroz gest ljubavi prema deci kojima je ona najpotrebnija. Podela paketića nosi poruku solidarnosti i hrišćanske odgovornosti koja se širi van zidova Bogoslovije.
Manastir Svetog Stefana u Slancima već 12. godinu zaredom organizuje akciju deljenja osveštanih badnjaka, uz prikupljanje dobrovoljnih priloga za porodice u nevolji, od 4. do 6. januara, na brojnim lokacijama u Beogradu.
U božićnim susretima sa verskim liderima na Bliskom istoku, patrijarh jerusalimski pozvao je na prekid nasilja i izgradnju trajnog mira, ističući važnost podrške napaćenim zajednicama.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas uči da svetost nije samo ideal ili povremena vrlina, već celokupni način života koji nas poziva da sledimo primer Hrista i apostola Petra u veri, milosrđu i nadi – poziv koji može osloboditi i učiniti nas istinskim ljudima.
Kroz svedočanstvo iz života, veliki duhovnik 20. veka i svetac objasnio je na jednostavan način da snaga molitve ne zavisi od samog čitanja, već od mnogo dublje istine koja menja život i razvejava tamu oko nas.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Izložba u RTS klubu otkriva bogatstvo običaja i umeće izrade obrednih hlebova, dok festival „Česnica“ povezuje narode kroz zajedničku ljubav prema ovoj svetkovini.
Autentični recept objavljen u kuvaru 1855. godine za drevno jelo koje jača telo i um, a u sebi nosi više od obične hrane – deo neugasivog svetogorskog blagoslova.
Otkrivamo kako monasi u srpskoj carskoj lavri pripremaju svoje čuvene posne rezance, zašto se u ovom jelu hleb nikada ne baca i kako ga možete obogatiti mirisom tartufa ili vrganja.
U razgovoru sa Skotom Hortonom, poznati voditelj izneo je tezu da su Sjedinjene Američke Države, od bombardovanja Nagasakija do sukoba u Siriji i na Balkanu, uvek bile na strani onih koji ubijaju hrišćane, naglašavajući da takvi izbori nisu slučajni, već strateški.
Za razliku od većine fruškogorskih svetinja, koje već vekovima postoje i žive u skladu sa prirodom i u neodvojivom spoju sa njom, manastir Vavedenja Presvete Bogorodice nalazi se u centru grada! Ipak, ova neobična okolnost nikako nije umanjila njegovu vrednost. Naprotiv!
