U momentu kada je on razapet, otvorila se zemlja i progatula sudiju i mnoge druge neznabošce.
SPC sutra slavi Svetog apostola Filipa.
Sveti apostol Filip bio je rodom iz Vitsaide, kraj jezera Galilejskog, kao i Petar i Andreja.
Odmalena naučen Svetom pismu, Filip se odmah odazvao pozivu Gospoda Isusa i pođe za njim (Jn 1, 43).
Po silasku Svetog duha, Filip je revnosno propovedao Jevanđelje po mnogim stranama Azije i po Grčkoj.
"U Grčkoj htedoše ga Jevreji ubiti, no Gospod ga spase moćnim čudesima svojim. Tako arhijerej jevrejski, koji se ustremi na Filipa da ga bije, najedanput oslepi i sav pocrni. I bi zemljotres veliki i zemlja se rastupi i proguta zlobne gonitelje Filipove", piše u žitijama.
Prema predanju, "i druga mnoga čudesa zbiše se, naročito isceljenja bolnih, zbog kojih mnogi neznabošci poverovaše u Hrista".
Sveti Filip se našao u Jeropolju sa Jovanom Bogoslovom i zajedno sa njim, apostolom Vartolomejom i svojom sestrom Marijamnom, širio hrišćanstvo.
"Tu bi neka opasna zmijurina, koju neznabošci hranjahu brižljivo i klanjahu joj se kao Bogu. Apostoli Božji molitvom kao kopljem umrtviše tu zmijurinu. Time navukoše gnev pomračenih ljudi".
Tada su neznabošci uhvatili Filipa i razapeli su ga naopako na drvetu, a potom je razapet i Vartolomej.
U tom času, prema predanju, zemlja se otvorila i progutala sudiju i mnoge druge sa njim.
U velikom strahu, ljudi su potrčali da skinu sa drveta raspete apostole. Ali, uspeli su samo živog da skinu Vartolomeja, dok je Filip već bio izdahnuo.
Vartolomej postavi krštenima za episkopa Stahija, koga su ranije on i Filip iscelili od slepila i krstili.
Mošti svetog Filipa prenete su docnije u Rim.
Videći Onisifora i Porfirija gde u radosti podnose muke, svirepi mučitelji su ih vezali konjima za rep, koje su naterali da trče po trnovitim, kamenitim i brdovitim mestima.
Svi su bili iz redova 70 apostola.
On je po naređenju oca oslepljen, a po naređenju sina udavljen.
Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja.
Kleveta razara odnose među ljudima, unosi razdor u zajednicu i udaljava čoveka od Boga, jer se temelji na laži, a laž je, kako uči Crkva, izvor zla.
U momentu kada je on razapet, otvorila se zemlja i progatula sudiju i mnoge druge neznabošce.
Sveti oci često su ukazivali na zavist kao na tihu, podmuklu bolest duše.
Proslava krsne slave je znak pripadnosti pravoslavnoj veri i neprekidna veza između predaka i potomaka, čoveka i Boga.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Sveti Filip Đakon je mnoge ljude preobratio u hrišćanstvo.
Njegove poslednje reči su bile "Slava Bogu za sve!"
Svi su bili izloženi jezivim mukama, ali niko nije hteo da se odrekne Hrista.
U vreme cara Teodosija 381. godine, njegove mošti prenesene su u Carigrad, a 1236. u Veneciju, gde se i sad nalaze.
Njegove poslednje reči su bile "Slava Bogu za sve!"
Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja.
Nekadašnji rimski oficir, jednim smelim istupom pred knezom promenio je svoj život i postao simbol nepokolebljive vere koji i danas privlači pažnju vernika.
Dok su se jedan period u isto vreme slavila oba svetitelja, kasnije se u crkvenom bogoslužbenom kalendaru zadržao samo Sveti Stefan Dečanski, ali je narodni naziv opstao.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Dok svet zatrpava naše misli besmislenim znanjem i praznom radoznalošću, pouka Svetog Nikodima Agiorita pokazuje surov, ali efikasan put ka unutrašnjem miru: oslobađanje od suvišnog je jedini način da duša prepozna šta je zaista važno.
Ajet 57:21 govori o oprostu, ogromnoj milosti i trci koja se ne vodi među ljudima, već sa sopstvenim slabostima.
Izvori iz Rimske kurije otkrivaju da je Svetoj Stolici stizala lažirana dokumentacija o Alojzu Stepincu, dok stručnjaci tvrde da je manipulacija arhivima bila planski sprovođena.
