Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Vest da je protojerej-stavrofor Petar Milošević okončao svoj ovozemaljski život odjeknula je snažno među vernicima koji su ga poznavali kao pastira, učitelja i čoveka čija se reč pamtila. U svojoj devedeset četvrtoj godini života, ovaj dugogodišnji sveštenik predstavio se Gospodu, ostavljajući iza sebe put koji se ne meri samo godinama, već i tragom koji je utisnuo u Crkvu i narod.
Rođen 21. juna 1932. godine u Jaloviku kod Šapca, otac Petar rano je stupio na put služenja. Njegovo svešteničko delanje u Šapcu trajalo je više od dve decenije, tokom kojih je, pored parohijske službe, obavljao i odgovornu dužnost sekretara arhijereja šabačko-valjevskih Simeona (Stankovića) i Jovana (Velimirovića). U tom vremenu izgradio se kao pouzdan saradnik i predani pastir, čiji je rad bio jednako tih koliko i postojan.
U trenutku kada je odlučio da napusti komunističku Jugoslaviju, otac Petar nije poneo sa sobom sigurnost, već veru. Njegov odlazak u Sjedinjene Američke Države otvorio je novo poglavlje služenja, ali i iskušenja. U Srednjozapadnoameričkoj eparhiji, u Libertivilu, nastavio je svoju službu kao sekretar, da bi nakon pet godina prešao u Istočnoameričku eparhiju.
U Majamiju je proveo kratko vreme, ali je ono ostalo upamćeno po delu koje nadilazi trajanje – osnivanju prve srpske pravoslavne crkve u tom gradu. Taj čin nije bio samo organizacioni poduhvat, već svedočanstvo potrebe da se vera sačuva i ukoreni i daleko od otadžbine.
Njegov put dalje ga je vodio u Zapadnoameričku eparhiju, u državi Montana, gde je služio pet godina, da bi 1986. godine došao u Sent Luis, u parohiju Svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova. Tu je ostao do kraja svog aktivnog svešteničkog života, ostajući veran pozivu koji je prihvatio još u mladosti.
Iza službi i titula stajao je čovek blizak porodici i narodu. Bio je posvećen otac, deda, brat i oslonac svima koji su mu bili povereni. Njegova vera nije bila izdvojena od života – naprotiv, bila je utkana u svaki odnos, u svaku reč i u svaki susret.
Iza sebe je ostavio sina Vladana, snaju Malinu, unuka Petra i unuku Aleksandru, ali i mnoštvo duhovne dece koja su u njemu prepoznavala pastira kome se veruje.
Protojerej-stavrofor Petar Milošević upokojio se u Gospodu 19. februara 2026. godine, okružen najbližima. Dani nakon njegovog odlaska bili su ispunjeni molitvenim sećanjem i opraštanjem. U Sent Luisu su se rodbina, prijatelji i parohijani oprostili od njega 24. februara, dok je 17. marta u Jaloviku, u hramu Svetog apostola i jevanđeliste Luke, episkop šabački Jerotej služio je opelo.
Nad grobom, u porti hrama u njegovom rodnom mestu, izgovorene su reči koje nadilaze rastanak: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova“. Te reči nisu bile samo deo obreda, već sažetak vere kojom je otac Petar živeo.
Književnik, publicista i borac za Kosovo i Njegoševo duhovno nasleđe, Komnen Bećirović ostavio je za sobom delo koje ne pripada prolaznosti, već istini i Crkvi. Od Roštislava Švetsa do vladike koji je oblikovao crkvenu službu kroz političke i društvene izazove, kraj njegovog ovozemaljskog života ostavlja dubok trag u životima vernika i pravoslavnoj tradiciji. U Beogradu se upokojila Mirjana Šakota, žena koja nije tražila slavu, ali je zauvek zadužila srpsku kulturu, Crkvu i pamćenje jednog naroda. Zbog duge i teške bolesti i potrebe za negom, boravio јe poslednjih godina kod svog brata protoјereјa-stavrofora Trandafira Јankovića u Kobišnici.
SPC
Sveštenik koji je ostajao čovek među ljudima
Duhovno nasleđe koje ne prestaje
Duhovna riznica
22:17 | 16.01.2026
ODLAZAK VELIKOG ČUVARA KOSOVSKOG ZAVETA: Preselio se u večnost ugledni svedok istine
Duhovna riznica
21:04 | 17.01.2026
UPOKOJIO SE VLADIKA LAZAR: Duhovni vođa koji je decenijama čuvao pravoslavlje u velikim istorijskim previranjima
Duhovna riznica
21:00 | 23.01.2026
ODLAZAK ČUVARKE NAJVEĆIH SRPSKIH SVETINJA: Ceo život posvetila onome što vredi više od zlata i što ne sme da nestane
Aktuelno iz SPC
22:36 | 20.02.2026
UPOKOJIO SE IGUMAN JUSTIN JANKOVIĆ: Bivši nastoјatelj manastira Suvodola i Manastirice usnio u Gospodu u 73. godini!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od Jalovika do Amerike, protojereja Petra Miloševića vodio je put vere i služenja – osnivač prve srpske pravoslavne crkve u Majamiju, duhovnik kome se verovalo i čovek čije delo nastavlja da živi kroz generacije koje je okupljao i učio.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Prva tri dana meseca ševala donose posebne molitve, darove za decu i porodične gozbe koje simbolizuju zahvalnost, milosrđe i zajedništvo.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sedam svetih mučenika hersonskih po starom i Svetog novomučenika Mirona po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Sv. Klementa Aleksandrijskog, muslimani slave Bajram, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Posle duge i teške bolesti, monah poznat po smirenosti i predanosti molitvi upokojio se u Gospodu - opelo i sahrana zakazani za sutra.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Protojerej-stavrofor Nedeljko Milanović, koji je kao mladi jerej trpeo pritiske komunističkog režima, najveći deo svoje službe proveo je u rasejanju, da bi se pred kraj života vratio u Srbiju i tu završio svoj zemaljski put.
Molitva u Beogradu služena za pokoj duše velikog duhovnog vođe gruzijskog naroda – reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve osvetlile su snagu vere i nasleđe koje nadživljava vreme.
Iza obećanja o "tajnim znanjima" često se kriju strah, nemir i duhovna pometnja — a mitropolit pirejski ukazuje na posledice koje ne treba ignorisati.
Parastos, bele ruže i poruke crkvenih velikodostojnika obeležili godišnjicu Martovskog pogroma
Na liturgiji pređeosvećenih darova u Manastiru Tresije, mitropolit šumadijski govorio o pričešću kao stvarnom susretu sa Bogom, značaju praštanja i postu kao putu ka unutrašnjem preobražaju.
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Samo jedan od njih, Eterije, umro je prirodnom smrću.
Od nekadašnja dva poljupca do prepoznatljivog znaka identiteta, ovaj gest prerastao je u potvrdu vere, istorije i pripadnosti – dok isti pravoslavni okvir kod drugih naroda nije dobio isto značenje.
Sećanje na upokojene prirodan je deo života i vere.
