U Kuranu, Isus se obraća Bogu i kaže: „Govorio sam im samo ono što si mi Ti naredio: ‘Obožavajte Alaha, mog Gospodara i vašeg Gospodara.’“ (5:117)
Verovanja o Isusu Hristu razlikuju se među pripadnicima različitih religija. Za neke je on Sin Božji, za druge utelovljeni Bog, dok ga pojedini smatraju mudrim čovekom ili duhovnim vođom. Međutim, u islamu, pogled na Isusa (na arapskom: Isa) dolazi direktno iz Kurana - poslednje Božije objave, koja je, prema muslimanskom verovanju, očuvana u svom izvornom obliku. U Kuranu Isus izjavljuje: "Ja sam Alahov sluga. Dao mi je Knjigu i učinio me poslanikom.“ (Kuran, sura Merjem 19:30)
Isus: Poseban Božiji Poslanik
Muslimani veruju da je Isus bio običan čovek, ali izuzetno poseban, jer ga je sam Bog (Alah) izabrao za svog poslanika. Njegovo rođenje bilo je čudesno – bez oca – i bio je obdaren mnogim čudima. Suština njegove misije bila je ista kao i kod prethodnih proroka: da podstakne ljude da obožavaju jednog Boga i da žive pravedno, kako bi stekli spasenje na budućem svetu.
Marija: Blagoslovena Majka
Shutterstock/Zsolt Horvath
Isusova majka Marija (ar. Merjem) zauzima posebno mesto u islamu. Kuran je opisuje kao čistu, pobožnu i izabranu ženu. Anđeo Džibril (Gabrijel) joj je doneo vest o čudesnom začeću: "Tako Alah stvara što hoće; kad nešto odluči, On samo rekne: 'Budi!' – i ono biva.“ (Kuran, 3:47)
wikipedia
Ikona Blagovesti, na kojoj je prikazan Gabrije (Džibril) kako Mariji (Merejem) saopštava dobre vesti.
U strahu od osude naroda, Marija se povukla i u samoći rodila Isusa, pod palmom, uz izvor vode. Kuran svedoči da je Isus, kao novorođenče, progovorio kako bi odbranio čast svoje majke i rekao: "Ja sam Alahov sluga...“ (19:30), što je jedno od njegovih prvih čuda.
Isusova Čuda i Poruka
Tokom svog života, Isus je, uz Božije dopuštenje, činio čuda: lečio bolesne, vraćao vid slepima, oživljavao mrtve, pravio pticu od gline koja bi oživela kad bi u nju dunuo. Kuran ga citira:
"Došao sam vam sa znakom od Gospodara vašeg... I izlečiću slepca i gubavca, i oživeću mrtve, s Alahovom dozvolom... Alah je Gospodar moj i vaš, pa ga obožavajte – to je pravi put.“ (3:49-51)
Isus je širio poruku ljubavi, milosti i iskrene vere u Boga. Propovedao je Božiji zakon (Injil – Jevanđelje), potvrđujući prethodne objave.
Nije Razapet, već Uzdignut
Muslimani veruju da Isusa nisu ubili ni razapeli, iako se tako činilo. Kuran tvrdi:
"A oni su rekli: "Mi smo ubili Mesiju, Isaa, sina Merjemina, Alahovog poslanika!" – ali ga nisu ubili, niti su ga razapeli, već im se pričinilo... Alah ga je Sebi uzdigao.“ (4:157-158)
Prema islamu, Isus nije umro, već je uzdignut Bogu, odakle će se ponovo vratiti pre Sudnjeg dana, kao pravedni vođa i znak Božijeg milosrđa.
Isus u Islamu: Časni Poslanik, a ne Božji Sin
Shutterstock/godongphoto
Isus Hrist
Muslimani ne veruju da je Isus bio Božji sin, jer „Alah nije uzeo sina, uzvišen je On nad tim...“ (19:35). Veruju da je bio Božiji poslanik, kao i Noje, Avram, Mojsije i Muhamed. On je pozivao na obožavanje samo jednog Boga - što je suština svih Božijih objava.
Obnova Isusove poruke
Muslimani smatraju da je originalna Isusova poruka vremenom bila izmenjena. Zato je, šest vekova kasnije, Bog poslao poslednjeg poslanika, Muhameda (mir s njim), i objavio mu Kuran – poslednju i večnu Božiju reč, koja potvrđuje Isusovu misiju i ispravlja zablude koje su se pojavile o njegovom identitetu.
U Kuranu, Isus se obraća Bogu i kaže: „Govorio sam im samo ono što si mi Ti naredio: ‘Obožavajte Alaha, mog Gospodara i vašeg Gospodara.’“ (5:117)
Kako Muslimani slede Isusovu poruku
Muslimani veruju da slede izvornu poruku Isusa - potpunu pokornost Bogu (islam), veru u sve njegove poslanike i življenje po moralnim načelima. Isus je za muslimane jedan od pet velikih poslanika i poštovanje prema njemu je deo vere.
Niko ne može biti musliman ako ne veruje u Isusa kao Božijeg poslanika i esiju.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Svetogorski oci prvi su stigli da pruže duhovnu i telesnu pomoć ozleđenom verniku, dok su vojnici i vatrogasci izveli spektakularnu akciju spasavanja u gotovo nemogućim uslovima.
U Sabornom hramu u Kragujevcu služen je pomen blaženopočivšem episkopu šumadijskom Savi, a dirljive besede mitropolita Jovana i oca Zorana Krstića otkrile su kakav je čovek zaista bio i šta je smatrao svojim najvećim odlikovanjem u životu.
Tokom razgovora o jednom duhovnom vikendu za devojke koje razmišljaju o duhovnom pozivu, časne sestre su pomenule pesmu koja govori o Božijem pozivu na redovnički život.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Muslimanska imena oslanjaju se na Kuran i svako ime nosi svoju simboliku, kao i u drugim religijama gde se imena daju u skladu sa njihovim verovanjima.
Tokom razgovora o jednom duhovnom vikendu za devojke koje razmišljaju o duhovnom pozivu, časne sestre su pomenule pesmu koja govori o Božijem pozivu na redovnički život.
Današnji izgled datira iz 1926. godine. Za razliku od pravoslavnih crkava, ovde postoje klupe, ali svi vernici u nekom trenutku mise ustaju i mole se, ponavljajući važne reči, pod prelepim mozaikom Krista Kralja.
Najveći deo tih sredstava od 28 odsto uplaćen je iz Sjedinjenih Američkih Država, domovine novog pape, ali troškovi su znatno premašili prikupljene donacije, tako da je iz fonda te godine izdvojeno 103 miliona evra, saopšteno je iz Vatikana.
Svetogorski oci prvi su stigli da pruže duhovnu i telesnu pomoć ozleđenom verniku, dok su vojnici i vatrogasci izveli spektakularnu akciju spasavanja u gotovo nemogućim uslovima.
Tokom razgovora o jednom duhovnom vikendu za devojke koje razmišljaju o duhovnom pozivu, časne sestre su pomenule pesmu koja govori o Božijem pozivu na redovnički život.
Nazivan špijunom i neprijateljem naroda, podgorički paroh stao je sam protiv sistema koji je ćutao dok je njegovo ime bilo gaženo. Presuda u njegovu korist sada otvara pitanje odgovornosti države i medija.
