U Kuranu, Isus se obraća Bogu i kaže: „Govorio sam im samo ono što si mi Ti naredio: ‘Obožavajte Alaha, mog Gospodara i vašeg Gospodara.’“ (5:117)
Verovanja o Isusu Hristu razlikuju se među pripadnicima različitih religija. Za neke je on Sin Božji, za druge utelovljeni Bog, dok ga pojedini smatraju mudrim čovekom ili duhovnim vođom. Međutim, u islamu, pogled na Isusa (na arapskom: Isa) dolazi direktno iz Kurana - poslednje Božije objave, koja je, prema muslimanskom verovanju, očuvana u svom izvornom obliku. U Kuranu Isus izjavljuje: "Ja sam Alahov sluga. Dao mi je Knjigu i učinio me poslanikom.“ (Kuran, sura Merjem 19:30)
Isus: Poseban Božiji Poslanik
Muslimani veruju da je Isus bio običan čovek, ali izuzetno poseban, jer ga je sam Bog (Alah) izabrao za svog poslanika. Njegovo rođenje bilo je čudesno – bez oca – i bio je obdaren mnogim čudima. Suština njegove misije bila je ista kao i kod prethodnih proroka: da podstakne ljude da obožavaju jednog Boga i da žive pravedno, kako bi stekli spasenje na budućem svetu.
Marija: Blagoslovena Majka
Shutterstock/Zsolt Horvath
Isusova majka Marija (ar. Merjem) zauzima posebno mesto u islamu. Kuran je opisuje kao čistu, pobožnu i izabranu ženu. Anđeo Džibril (Gabrijel) joj je doneo vest o čudesnom začeću: "Tako Alah stvara što hoće; kad nešto odluči, On samo rekne: 'Budi!' – i ono biva.“ (Kuran, 3:47)
wikipedia
Ikona Blagovesti, na kojoj je prikazan Gabrije (Džibril) kako Mariji (Merejem) saopštava dobre vesti.
U strahu od osude naroda, Marija se povukla i u samoći rodila Isusa, pod palmom, uz izvor vode. Kuran svedoči da je Isus, kao novorođenče, progovorio kako bi odbranio čast svoje majke i rekao: "Ja sam Alahov sluga...“ (19:30), što je jedno od njegovih prvih čuda.
Isusova Čuda i Poruka
Tokom svog života, Isus je, uz Božije dopuštenje, činio čuda: lečio bolesne, vraćao vid slepima, oživljavao mrtve, pravio pticu od gline koja bi oživela kad bi u nju dunuo. Kuran ga citira:
"Došao sam vam sa znakom od Gospodara vašeg... I izlečiću slepca i gubavca, i oživeću mrtve, s Alahovom dozvolom... Alah je Gospodar moj i vaš, pa ga obožavajte – to je pravi put.“ (3:49-51)
Isus je širio poruku ljubavi, milosti i iskrene vere u Boga. Propovedao je Božiji zakon (Injil – Jevanđelje), potvrđujući prethodne objave.
Nije Razapet, već Uzdignut
Muslimani veruju da Isusa nisu ubili ni razapeli, iako se tako činilo. Kuran tvrdi:
"A oni su rekli: "Mi smo ubili Mesiju, Isaa, sina Merjemina, Alahovog poslanika!" – ali ga nisu ubili, niti su ga razapeli, već im se pričinilo... Alah ga je Sebi uzdigao.“ (4:157-158)
Prema islamu, Isus nije umro, već je uzdignut Bogu, odakle će se ponovo vratiti pre Sudnjeg dana, kao pravedni vođa i znak Božijeg milosrđa.
Isus u Islamu: Časni Poslanik, a ne Božji Sin
Shutterstock/godongphoto
Isus Hrist
Muslimani ne veruju da je Isus bio Božji sin, jer „Alah nije uzeo sina, uzvišen je On nad tim...“ (19:35). Veruju da je bio Božiji poslanik, kao i Noje, Avram, Mojsije i Muhamed. On je pozivao na obožavanje samo jednog Boga - što je suština svih Božijih objava.
Obnova Isusove poruke
Muslimani smatraju da je originalna Isusova poruka vremenom bila izmenjena. Zato je, šest vekova kasnije, Bog poslao poslednjeg poslanika, Muhameda (mir s njim), i objavio mu Kuran – poslednju i večnu Božiju reč, koja potvrđuje Isusovu misiju i ispravlja zablude koje su se pojavile o njegovom identitetu.
U Kuranu, Isus se obraća Bogu i kaže: „Govorio sam im samo ono što si mi Ti naredio: ‘Obožavajte Alaha, mog Gospodara i vašeg Gospodara.’“ (5:117)
Kako Muslimani slede Isusovu poruku
Muslimani veruju da slede izvornu poruku Isusa - potpunu pokornost Bogu (islam), veru u sve njegove poslanike i življenje po moralnim načelima. Isus je za muslimane jedan od pet velikih poslanika i poštovanje prema njemu je deo vere.
Niko ne može biti musliman ako ne veruje u Isusa kao Božijeg poslanika i esiju.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Na jednoj popularnoj platformi za klađenje, hiljade ljudi uložile su novac u tvrdnju da će se Isus Hristos zaista vratiti na Zemlju - i to pre kraja 2025. godine.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
