U Kuranu, Isus se obraća Bogu i kaže: „Govorio sam im samo ono što si mi Ti naredio: ‘Obožavajte Alaha, mog Gospodara i vašeg Gospodara.’“ (5:117)
Verovanja o Isusu Hristu razlikuju se među pripadnicima različitih religija. Za neke je on Sin Božji, za druge utelovljeni Bog, dok ga pojedini smatraju mudrim čovekom ili duhovnim vođom. Međutim, u islamu, pogled na Isusa (na arapskom: Isa) dolazi direktno iz Kurana - poslednje Božije objave, koja je, prema muslimanskom verovanju, očuvana u svom izvornom obliku. U Kuranu Isus izjavljuje: "Ja sam Alahov sluga. Dao mi je Knjigu i učinio me poslanikom.“ (Kuran, sura Merjem 19:30)
Isus: Poseban Božiji Poslanik
Muslimani veruju da je Isus bio običan čovek, ali izuzetno poseban, jer ga je sam Bog (Alah) izabrao za svog poslanika. Njegovo rođenje bilo je čudesno – bez oca – i bio je obdaren mnogim čudima. Suština njegove misije bila je ista kao i kod prethodnih proroka: da podstakne ljude da obožavaju jednog Boga i da žive pravedno, kako bi stekli spasenje na budućem svetu.
Marija: Blagoslovena Majka
Shutterstock/Zsolt Horvath
Isusova majka Marija (ar. Merjem) zauzima posebno mesto u islamu. Kuran je opisuje kao čistu, pobožnu i izabranu ženu. Anđeo Džibril (Gabrijel) joj je doneo vest o čudesnom začeću: "Tako Alah stvara što hoće; kad nešto odluči, On samo rekne: 'Budi!' – i ono biva.“ (Kuran, 3:47)
wikipedia
Ikona Blagovesti, na kojoj je prikazan Gabrije (Džibril) kako Mariji (Merejem) saopštava dobre vesti.
U strahu od osude naroda, Marija se povukla i u samoći rodila Isusa, pod palmom, uz izvor vode. Kuran svedoči da je Isus, kao novorođenče, progovorio kako bi odbranio čast svoje majke i rekao: "Ja sam Alahov sluga...“ (19:30), što je jedno od njegovih prvih čuda.
Isusova Čuda i Poruka
Tokom svog života, Isus je, uz Božije dopuštenje, činio čuda: lečio bolesne, vraćao vid slepima, oživljavao mrtve, pravio pticu od gline koja bi oživela kad bi u nju dunuo. Kuran ga citira:
"Došao sam vam sa znakom od Gospodara vašeg... I izlečiću slepca i gubavca, i oživeću mrtve, s Alahovom dozvolom... Alah je Gospodar moj i vaš, pa ga obožavajte – to je pravi put.“ (3:49-51)
Isus je širio poruku ljubavi, milosti i iskrene vere u Boga. Propovedao je Božiji zakon (Injil – Jevanđelje), potvrđujući prethodne objave.
Nije Razapet, već Uzdignut
Muslimani veruju da Isusa nisu ubili ni razapeli, iako se tako činilo. Kuran tvrdi:
"A oni su rekli: "Mi smo ubili Mesiju, Isaa, sina Merjemina, Alahovog poslanika!" – ali ga nisu ubili, niti su ga razapeli, već im se pričinilo... Alah ga je Sebi uzdigao.“ (4:157-158)
Prema islamu, Isus nije umro, već je uzdignut Bogu, odakle će se ponovo vratiti pre Sudnjeg dana, kao pravedni vođa i znak Božijeg milosrđa.
Isus u Islamu: Časni Poslanik, a ne Božji Sin
Shutterstock/godongphoto
Isus Hrist
Muslimani ne veruju da je Isus bio Božji sin, jer „Alah nije uzeo sina, uzvišen je On nad tim...“ (19:35). Veruju da je bio Božiji poslanik, kao i Noje, Avram, Mojsije i Muhamed. On je pozivao na obožavanje samo jednog Boga - što je suština svih Božijih objava.
Obnova Isusove poruke
Muslimani smatraju da je originalna Isusova poruka vremenom bila izmenjena. Zato je, šest vekova kasnije, Bog poslao poslednjeg poslanika, Muhameda (mir s njim), i objavio mu Kuran – poslednju i večnu Božiju reč, koja potvrđuje Isusovu misiju i ispravlja zablude koje su se pojavile o njegovom identitetu.
U Kuranu, Isus se obraća Bogu i kaže: „Govorio sam im samo ono što si mi Ti naredio: ‘Obožavajte Alaha, mog Gospodara i vašeg Gospodara.’“ (5:117)
Kako Muslimani slede Isusovu poruku
Muslimani veruju da slede izvornu poruku Isusa - potpunu pokornost Bogu (islam), veru u sve njegove poslanike i življenje po moralnim načelima. Isus je za muslimane jedan od pet velikih poslanika i poštovanje prema njemu je deo vere.
Niko ne može biti musliman ako ne veruje u Isusa kao Božijeg poslanika i esiju.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
U ajetima 99:1-8 krije se univerzalna poruka: nijedno delo, koliko god sitno, ne prolazi neprimećeno, a Sudnji dan donosi konačnu meru za svaku ljudsku odluku.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
