SPC danas obeležava Svetu Mariju Magdalenu, vrlo poštovanu sveticu. Marija Magdalena je bila rodom iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena. Poznata je u narodu kao Blaga Marija.
Prema predanju, bila je mučena od sedam zlih duhova, od kojih ju je oslobodio Gospod Isus Hristos i učinio zdravom.
Bila je verna sledbenica i služiteljica Gospoda za vreme njegovog zemnog života. Pod krstom na Golgoti stajala je i Magdalina, i gorko tugovala zajedno sa Presvetom Bogorodicom. Po smrti Gospoda ona je tri put posetila njegov grob.
Kada je Gospod vaskrsao, ona ga je dva puta videla: jednom sama ona, a drugi put sa ostalim ženama Mironosicama. Putovala u Rim, izašla pred ćesara Tiberija, i predajući mu crveno obojeno jaje, pozdravila ga rečima: Hristos voskrese! Veruje se da običaj farbanja vaskršnjih jaja potiče od tog događaja.
U isto vreme optužila je ćesaru Pilata za njegovu nepravednu osudu Gospoda Isusa. Njenu tužbu ćesar je primio, i Pilata premestio iz Jerusalima u Galiju, "gde je ovaj nepravedni sudija u nemilosti carskoj i u teškoj bolesti skončao".
Potom se vratila iz Rima u Efes ka svetom Jovanu Bogoslovu, kome je pomagala u propovedanju Jevanđelja.
"Sa velikom ljubavlju prema vaskrslome Gospodu i sa velikom revnošću javljala je ona Jevanđelje svetu kao pravi Hristov apostol", piše u žitijama.
Skončala je mirno u Efesu, i sahranjena, po predanju, u onoj istoj pećini, u kojoj i sedam mladića, čudotvorno uspavanih na stotine godina, potom oživelih, pa onda umrlih.
Mošti Svete Magdaline prenete su docnije u Carigrad. Blizu Getsimanskog vrta nalazi se ruski hram posvećen Svetoj Mariji Magdalini.
Srpska pravoslavna crkva oštro demantuje spekulacije o učešću u pregovorima o statusu Kosova i Metohije i upozorava na manipulacije koje dolaze iz istih centara koji teže slabljenju Crkve i srpskog naroda.
Iguman manastira Sveti arhangeli, već 35 godina čuvar svetinje kod Prizrena, otkriva kako prisustvo svakog čoveka obnavlja manastire, zašto vera raste iz poniženja i kako se Srbi u južnoj pokrajini više uzdaju u molitvu nego u politiku.
Povodom navoda da Srpska pravoslavna crkva pregovara s kosovskim institucijama o pravnom statusu Crkve na Kosmetu, usledio je odlučan demanti uz razotkrivanje motiva plasiranja lažnih vesti.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da je reč o protivpravnoj i opasnoj odluci jednonacionalnog suda i pozvao vernike i verske vođe širom regiona na molitvu i odbranu mira, pravde i srpskog identiteta u Bosni i Hercegovini
