Iako je Nohad nedavno preminula, 14. maja 2025, njena priča i dalje inspiriše mnoge.
Svakog 22. u mesecu, hiljade vernika iz celog sveta ujedinjuju se u molitvi i postu, slaveći čudesno isceljenje Libanke Nohad El Šami, koja je 1993. godine, po zagovoru Svetog Šarbela, čudesno ozdravila od oduzetosti.
Ova tradicija potekla iz Libana, iz srca Maronitske katoličke crkve, proširila se od istoka do zapada.
Mnogi hrišćani raznih konfesija, pa čak i pojedini muslimani, tog dana se sabiraju tražeći molitveni zagovor ovog velikog monaha, pustinjnaka, sveštenika, čudotvorca i svetitelja.
Sveti Šarbel rođen je 8. maja 1828. godine u selu Beka Kafra, na severu Libana. Kao dete je ostao bez oca, ali je bio potpuno posvećen Bogu. Sa 23 godine stupio je u manastir Svetog Marona u Anaji, na planini Liban, i dobio monaško ime Šarbel, po ranohrišćanskom mučeniku iz Antiohije.
Od 1875. godine živeo je kao pustinjak u molitvi, postu i tihovanju. Posebno je bio odan liturgiji i Svetoj Tajni Pričešća. Njegova tišina bila je molitvena i prožeta ljubavlju - jezik kojim je razgovarao sa Bogom.
Umro je 1898. godine, u 70. godini života, nakon što je doživeo moždani udar prilikom služenja liturgije. Monasi su ga pronašli mrtvog u njegovoj pustinjačkoj keliji, koja se nalazila na nadmorskoj visini od 1.400 metara, usred snežne noći. Jedan od njih se zapitao: "Ako mi ovde trpimo jednu noć, kako je otac Šarbel izdržao 23 godine?"
Po njegovom sahranjivanju, meštani su videli čudesnu belu svetlost koja je izbijala iz groba i obasjavala ceo manastir. Kada je četiri meseca kasnije otvoren njegov grob, telo mu je bilo potpuno sačuvano. Iz njega je curila tečnost slična krvi i vodi, a to je trajalo 67 godina. Iako su danas ostale samo kosti, hiljade čuda i dalje se prijavljuju od strane hodočasnika koji posećuju njegov grob.
Jedno od najsnažnijih savremenih čuda dogodilo se 1993. godine. Nohad El Šami, majka dvanaestoro dece iz mesta Mezarib na planini Liban, doživela je iznenadnu oduzetost leve strane tela usled začepljenja moždanih arterija. Lekari su smatrali da nema nade za oporavak.
Njen sin Saad uputio se u pustinjačku keliju svetog Šarbela u Anaji, tražeći njegov zagovor. Doneo je posvećeno ulje i zemlju sa groba svetitelja. Međutim, Nohadino stanje se nije popravljalo.
Nekoliko dana kasnije, u snu joj se javio Sveti Šarbel i dao joj Pričešće. Dana 22. januara, usledio je drugi san: dva monaha stajala su pored njenog kreveta. Jedan joj je rukama "operisao" vrat, dok je drugi ublažavao bolove. Kada se probudila, imala je dve hirurške rane na vratu - ali je mogla da se pokreće! Bila je potpuno isceljena.
Sledeće noći, Sveti Šarbel joj se ponovo javio i rekao:
- Učinio sam operaciju da bi ljudi videli i vratili se veri. Tražim da svakog 22. u mesecu dolaziš u moju pustinjačku keliju i redovno prisustvuješ Liturgiji do kraja svog života.
Od tada, hiljade vernika dolaze svakog meseca u Anaju, moleći se svetitelju i slaveći Boga zbog njegovog moćnog zagovora.
BONUS VIDEO: OVO JE ČUDOTVORNA IKONA MANASTIRA TUMANE: Pred Bogorodicom Kurskom se dešavaju čuda
U Hramu Vaskrsenja raspravljalo se o ograničenju pristupa hodočasnicima tokom silaska Svetog Ognja, kadrovskim promenama na svetim mestima i sve većim izazovima koje donosi rat u Svetoj zemlji.
Na strmim obroncima planine iznad reke Aos, u manastiru Stomio, gde je Sveti Pajsije proveo prve godine monaštva, danas reke vernika dolaze u nadi da će pronaći duhovni mir. Njegova rodna kuća, dečje staze i crkvica na visini postaju novo središte hodočašća i tihe molitve.
Svetogorski oci prvi su stigli da pruže duhovnu i telesnu pomoć ozleđenom verniku, dok su vojnici i vatrogasci izveli spektakularnu akciju spasavanja u gotovo nemogućim uslovima.
Međutim, do trenutka kada je upisao fakultet, izgubio je veru. Postao je agnostik - odbacivao je crkveno učenje i čak nije bio siguran ni da li Bog postoji.
Ponekad izgovaramo svete reči dok nam misli lutaju na sve strane, a veliki svetitelj našeg vremena ostavio je jednostavan savet kako da se čovek sabere i sa ljubavlju obrati Hristu.
Nakon uspenja Presvete Bogorodice, njen pojas pripao je Svetom apostolu Tomi.
Mitropolit mileševski Atanasije poželeo učenicima da budu radost svojim roditeljima, zavičaju, Srbiji i Srpskoj crkvi, a nakon molitve deca su primila blagoslov i prigodne poklone
U gradu u kojem pravoslavni život traje vekovima, svečani doček poglavara Srpske pravoslavne crkve bio je povod da se otvori i pitanje izgradnje novog bogoslužbenog prostora za sve brojniju zajednicu.
Jedni su podizali i obnavljali svetinje, drugi se odricali visokih položaja i birali samoću, a jedan je zbog vere završio na vešalima, ostavljajući iza sebe priče koje i danas pamti Crkva.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Od tada sveštenik prima brojna svedočanstva o fizičkom i duhovnom isceljenju zajvaljujući Svetom Šarbelu.
Nakon uspenja Presvete Bogorodice, njen pojas pripao je Svetom apostolu Tomi.
Jedni su podizali i obnavljali svetinje, drugi se odricali visokih položaja i birali samoću, a jedan je zbog vere završio na vešalima, ostavljajući iza sebe priče koje i danas pamti Crkva.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog Aleksandra Nevskog po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Avtonom. Katolička crkva obeležava Presveto Ime Marijino, dok Jevreji danas slave prvi dan Roš Hašane, a muslimani počinju mesec rebiul-ahir.
Ruski knez Aleksandar Nevski preminuo je 1263. godine i prvo je bio sahranjen u gradu Vladimiru.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Đaci osnovnih i srednjih škola sa svojim veroučiteljima okupiće se u zavetnom hramu na molitvi za mudrost, istrajnost i napredak u učenju.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Krompir, brašno i jaja dovoljni su za osnovu ovog starinskog specijaliteta, koji se kuva poput knedli, a zatim oblaže prženim prezlama ili začinjava alevom paprikom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
