Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
Iza guste senke šuma Radan planine, nekoliko kilometara od Prolom banje, stoji skromna crkva-brvnara koja vekovima čuva priče iz predanja o jednom od najvažnijih trenutaka u srpskoj istoriji. Hram Svetog Vaskrsenja Lazara, poznat i kao crkva Lazarica, neupadljiv je u svom obliku, ali njegova tišina i neobični detalji oko njega privlače one koji tragaju za značenjem, lepotom i misterioznim znakovima vere i sećanja.
Wikipedia/Katarina Z
Crkva Svetog cara Lazara
Ovaj hram sagradili su 1890. godine doseljenici sa planine Golije na temeljima starog srednjovekovnog hrama iz 14. veka I jedina je crkva brvnara u Toplici. Kao drvena struktura, više podseća na seoski prizor iz bajke nego na monumentalne zidine tipičnih pravoslavnih crkava, ali upravo to skromno, u potpunosti rukom građeno zdanje ima posebnu privlačnost.
Istorija i predanje Lazarice
Za pravoslavne vernike i istorijske entuzijaste, Lazarica je duboko ukorenjena u predanju da se ovde, neposredno pre Kosovske bitke 1389. godine, deo vojske kneza Lazara pričestio i molio za snagu i Božiju zaštitu. Ovo predanje prenose se generacijama u Topličkom kraju, iako pouzdani istorijski izvori iz tog perioda ne postoje u obimu koji bi ih potpuno potvrdio. Ipak, u narodu se živo čuva sećanje da su se ratnici nakon pričešća šest puta u ophodu iko crkve molili, tražeći utehu i hrabrost pred neminovni sukob.
Wikipedia/ Аутор Драган Цветковић Ниш
Stabla šljiva u porti crkve Svetog cara Lazara rastu uvijena, u sppiralnom obliku i uvek ih je u porti šet
Šljive koje “plešu” u spirali
Ali možda i zanimljiviji od same crkve jeste ono što raste u njenoj porti - šest stabala šljive koja se uvijaju u spiralu oko svoje ose, kao da čuvaju sećanje na taj davni, odlučujući dan. Ta stabla nisu uobičajena. Debla rastu uvijeno, uvek u istom smeru, baš onako kako narod kaže da su vojnici koračali u ophodu oko hrama. Kada bi se neko od starih stabala osušilo, brzo bi niklo novo, opet u svom karakterističnom spiralnom obliku, i uvek bi ih bilo upravo šest.
Stručna naučna objašnjenja za ovo čudo ne postoje, i šljive su ostale više stvar lokalne misterije nego prirodnog čuda. Neki meštani pripisuju uvijanje neobičnim mikroklimatskim uslovima, drugi eventualnom uticaju vetra ili specifičnom tlu, ali nijedna teorija nije dovoljno ubedljiva da bi potisnula predanje koje narod prenosi s kolena na koleno.
Za pravoslavnog hodočasnika, šljive ispred Lazarice mogu biti podsetnik na to kako se vera i sećanje ukrštaju u prostoru. One su poput tihih svedoka vremena — stojeći ispred hrama koji simbolizuje odlučnost i nadu pred iskušenjem, a svojim uvrnutim stablima ispisuju priču o molitvi, zajedništvu i trajanju tradicije.
U eri kada se mnoge priče o prošlosti brišu ili zamagle, crkva brvnara Svetog cara Lazara i njenih šest šljiva ostaju mesto gde se istorija i predanje susreću, gde svaki putnik namernik može da oseti tišinu duboko usađenu u drvo i kamen, i možda, u sopstvenom razmišljanju, otkrije nova značenja izgubljenih vremena.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
U prepunom hramu Svetog arhangela Mihaila, patrijarh srpski je tumačio Jevanđelje po Mateju, naglašavajući večnu snagu Hristove reči, značaj vere u životu i postom i molitvom pobedu nad demonskim silama.
Od zmija sa krstom na glavi i cvetanja suvih ljiljana do reke Jordana koja menja tok – vernici širom sveta u ovim čudima vide živu potvrdu Božijeg prisustva.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Svetinja čiji su temelji osvećeni 2008. godine nalazi se nadomak četiri fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a u njoj se bogoslužbeni život odvija već više od deset godina.
Vodeći nas kroz prizore Isaijinih proročanstava, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 13. četvrtak pokazuje kako Božja moć i danas menja život i veru ljudi.
Ruska novinarka Aleksandra Gripas otkriva kako joj je molitva, iako tada još nije bila krštena, spasla ćerku od sigurne smrti i zauvek promenila njen život i veru.
Članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Stevan Sinđelić“, gaseći požar na obodu grada, naišli su na prizor pred kojim su zanemeli — ikona Presvete Bogorodice ostala je čitava uprkos požaru.
U svetinji smeštenoj u dalmatinskom kanjonu reke Krke, ikona Svetog arhangela Mihaila počela je da mirotoči, podsećajući verni narod na dubinu vere i snagu duhovnog dodira kroz svete ikone koje čuvaju tajnu nebeskog prisustva.
Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
