Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
Iza guste senke šuma Radan planine, nekoliko kilometara od Prolom banje, stoji skromna crkva-brvnara koja vekovima čuva priče iz predanja o jednom od najvažnijih trenutaka u srpskoj istoriji. Hram Svetog Vaskrsenja Lazara, poznat i kao crkva Lazarica, neupadljiv je u svom obliku, ali njegova tišina i neobični detalji oko njega privlače one koji tragaju za značenjem, lepotom i misterioznim znakovima vere i sećanja.
Wikipedia/Katarina Z
Crkva Svetog cara Lazara
Ovaj hram sagradili su 1890. godine doseljenici sa planine Golije na temeljima starog srednjovekovnog hrama iz 14. veka I jedina je crkva brvnara u Toplici. Kao drvena struktura, više podseća na seoski prizor iz bajke nego na monumentalne zidine tipičnih pravoslavnih crkava, ali upravo to skromno, u potpunosti rukom građeno zdanje ima posebnu privlačnost.
Istorija i predanje Lazarice
Za pravoslavne vernike i istorijske entuzijaste, Lazarica je duboko ukorenjena u predanju da se ovde, neposredno pre Kosovske bitke 1389. godine, deo vojske kneza Lazara pričestio i molio za snagu i Božiju zaštitu. Ovo predanje prenose se generacijama u Topličkom kraju, iako pouzdani istorijski izvori iz tog perioda ne postoje u obimu koji bi ih potpuno potvrdio. Ipak, u narodu se živo čuva sećanje da su se ratnici nakon pričešća šest puta u ophodu iko crkve molili, tražeći utehu i hrabrost pred neminovni sukob.
Wikipedia/ Аутор Драган Цветковић Ниш
Stabla šljiva u porti crkve Svetog cara Lazara rastu uvijena, u sppiralnom obliku i uvek ih je u porti šet
Šljive koje “plešu” u spirali
Ali možda i zanimljiviji od same crkve jeste ono što raste u njenoj porti - šest stabala šljive koja se uvijaju u spiralu oko svoje ose, kao da čuvaju sećanje na taj davni, odlučujući dan. Ta stabla nisu uobičajena. Debla rastu uvijeno, uvek u istom smeru, baš onako kako narod kaže da su vojnici koračali u ophodu oko hrama. Kada bi se neko od starih stabala osušilo, brzo bi niklo novo, opet u svom karakterističnom spiralnom obliku, i uvek bi ih bilo upravo šest.
Stručna naučna objašnjenja za ovo čudo ne postoje, i šljive su ostale više stvar lokalne misterije nego prirodnog čuda. Neki meštani pripisuju uvijanje neobičnim mikroklimatskim uslovima, drugi eventualnom uticaju vetra ili specifičnom tlu, ali nijedna teorija nije dovoljno ubedljiva da bi potisnula predanje koje narod prenosi s kolena na koleno.
Za pravoslavnog hodočasnika, šljive ispred Lazarice mogu biti podsetnik na to kako se vera i sećanje ukrštaju u prostoru. One su poput tihih svedoka vremena — stojeći ispred hrama koji simbolizuje odlučnost i nadu pred iskušenjem, a svojim uvrnutim stablima ispisuju priču o molitvi, zajedništvu i trajanju tradicije.
U eri kada se mnoge priče o prošlosti brišu ili zamagle, crkva brvnara Svetog cara Lazara i njenih šest šljiva ostaju mesto gde se istorija i predanje susreću, gde svaki putnik namernik može da oseti tišinu duboko usađenu u drvo i kamen, i možda, u sopstvenom razmišljanju, otkrije nova značenja izgubljenih vremena.
U manastiru posvećenom Svetim Kozmi i Damjanu, na mestu koje je nekada bilo srušeno i zapaljeno, dešavaju se nepojmljive isceliteljske priče; tu, pod senkom minareta, Božija sila spaja ono što ljudski um ne može razumeti – muslimane i pravoslavce u tišini oproštaja i zajedničke vere u čudo.
U prepunom hramu Svetog arhangela Mihaila, patrijarh srpski je tumačio Jevanđelje po Mateju, naglašavajući večnu snagu Hristove reči, značaj vere u životu i postom i molitvom pobedu nad demonskim silama.
Od zmija sa krstom na glavi i cvetanja suvih ljiljana do reke Jordana koja menja tok – vernici širom sveta u ovim čudima vide živu potvrdu Božijeg prisustva.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Od Ravanice do Gračanice, od Hrama Svetog Save do srpskih crkava u Americi i Kanadi, praznična obeležavanja podsećaju na kneza Lazara, Kosovo i večnu snagu narodne vere
Manastir Žiča, koji je Sveti Sava izabrao za sedište prve srpske arhiepiskopije, mnogo je više od mesta molitve: u njegovim zidovima oblikovala se duhovna ideja Srbije, krunisani su vladari i ispisivane stranice istorije
Manastir Svetih arhangela, zadužbina cara Stefana Dušana podignuta između 1343. i 1352. godine, bio je jedno od najznačajnijih duhovnih središta srednjovekovne Srbije i njegovo poslednje počivalište.
Na obalama Bistrice vekovima opstaje kompleks u kojem se prepliću tragovi Svetog Save, srpskih patrijaraha, srednjovekovnih vladara i manje poznatih priča ispisanih u kamenu, freskama i obnovama kroz različite epohe.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 4. sedmice po Duhovima donosi snažno upozorenje da čoveka ne određuje ono što ima, već način na koji gleda i postupa prema onima kojima je život dao manje.
Od mladog velikaša na dvoru cara Dušana do kosovskog mučenika i svetitelja, život kneza Lazara ostao je svedočanstvo o borbi za jedinstvo države, obnovi Crkve i zavetu koji vekovima živi u srpskom predanju.
Probajte oslić u majonezu po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu za zaštitu od đavola i pouku Svetog vladike Nikolaja Velimirovića.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
