Umesto klasične čorbe, probajte kremastu i zapečenu verziju sa sirom, šunkom i začinima koja osvaja i najizbirljivije nepce.
Grašak je povrće koje mnogi pamte po dečjim grimasama i pregovorima za stolom – „Još jedan zalogaj pa si slobodan!“ Ali bake, te čarobnice kuhinje, znale su kako da od svakog „neću grašak“ naprave „mogu još“. U svojoj kulinarskoj riznici imale su recepte koji su spajali zdravlje i ukus, šarenilo i toplinu doma. Jedan od takvih recepata je i ovaj zapečeni grašak s krompirom, pavlakom i šunkom – neobičan, mirisan i kremast, savršen za mališane, ali i za sve one koji veruju da je domaća hrana uvek najukusnija kada u nju uđe i malo ljubavi.
Sastojci:
1,5 kg svežeg očišćenog graška ili 800 g smrznutog graška
Priprema:
U ključaloj, posoljenoj vodi kuvajte krompir oko 12 minuta, dok ne omekša. Izvadite, procedite i ostavite ga u činiji da ostane topao. Na isti način kuvajte i grašak 3–7 minuta, u zavisnosti od toga da li je svež ili smrznut, dok ne omekša. Izvadite i procedite.
U dubljem tiganju ili šerpi, na umerenoj temperaturi propržite crni i beli luk na 2 kašike maslinovog ulja dok ne postanu blago zlatni. Dodajte šunku i kocku začina, pa propržite još oko 5 minuta. Sipajte pavlaku, dodajte grašak i ostavite da lagano vri još 2–3 minuta. Posolite, pobiberite po ukusu, sklonite sa vatre i dodajte sitno seckanu nanu.
Zagrejte rernu na 200°C. Sipajte smesu sa graškom u vatrostalnu posudu ili pleh dimenzija 30 x 45 cm.
Viljuškom izgnječite kuvani krompir u činiji tako da dobijete grub pire sa komadićima – ne sme biti potpuno gladak. Dodajte polovinu rendanog sira, promešajte i po potrebi dodatno posolite i pobiberite.
Rasporedite pire preko smese s graškom u plehu tako da ga u potpunosti prekrije. Nije potrebno da površina bude ravna – bolje izgleda kada je malo „rustično“. Pospite odozgo ostatkom sira i prezlama, pa pecite u rerni 30–40 minuta, dok ne porumeni.
Saveti:
U periodu kada priroda daruje svoje najlekovitije biljke, donosimo vam recept za čorbu koja se vekovima kuva u srpskim domaćinstvima – jednostavna, okrepljujuća i bogata blagodatima za telo i dušu.
U vremenu kada su nežne ruke baka bile najbolji začin svakog jela, nastala je bela čorba - jednostavno toplo jelo koje i danas, u jednom zalogaju, budi mirise detinjstva, sigurnost doma i nezaboravne porodične trenutke.
Kad se testo mesi srcem, a zlatna korica šapuće uspomene – otkrivamo vam starinski način pripreme najmekših pereca što mirišu na dom, sigurnost i ljubav.
Ova jednostavna, a lekovita pita sa sremušem spaja ukus detinjstva, mir domaće trpeze i snagu prirode koju pravoslavni narod od davnina poštuje kao dar od Boga – otkrijte recept koji se prenosi sa kolena na koleno.
Bez kvasca, razvijanja i čekanja – ove mekane zalogaje možete pripremiti za tren oka, a savršeno pristaju uz med, džem, kajmak ili sir, baš kao što su ih nekad služile naše bake kad iznenada stignu gosti.
Bez dugog čekanja, sa sastojcima koje već imate u kući – stari trik za savršeno mek i topao hleb koji će oduševiti i najizbirljivije.
Od Studenice do Žiče, a potom do Hrama Svetog Save, Prepodobna Anastasija Srpska okupila je narod koji sada pred njenim kivotom zastaje u molitvi.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Svinjska plećka, krompir i povrće satima se krčkaju pod poklopcem, pa iz rerne izlaze mekani, sočni i puni ukusa.
Pouka ruskog svetitelja podseća na nekoliko važnih koraka u duhovnom životu, od iskrenog pokajanja do molitve.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Svinjska plećka, krompir i povrće satima se krčkaju pod poklopcem, pa iz rerne izlaze mekani, sočni i puni ukusa.
Nekada se pravio kada gosti iznenada pokucaju na vrata, a danas je idealan izbor za sve koji žele raskošan desert bez dugog stajanja kraj šporeta.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Poslednji ispraćaj Maise i Meri Daoud okupio je porodicu, prijatelje i vernike u Hramu Svetog Porfirija u Gazi, dok je Jerusalimska patrijaršija uputila molitvu za pokoj njihovih duša i utehu najbližima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
