Iza kratkog obreda u crkvi na Čistu sredu krije se snažna poruka o prolaznosti, ličnoj odgovornosti i pozivu na unutrašnju promenu koji vekovima prati početak korizme
Na prvi pogled, prizor u katoličkim crkvama na Čistu sredu deluje jednostavno: vernici prilaze oltaru, a sveštenik im na čelo utiskuje tamni trag pepela u obliku krsta. Ipak, iza tog nenametljivog gesta stoji poruka koja se oblikovala tokom vekova, duboko usađena u katoličku tradiciju i razumevanje ljudske prolaznosti.
U Katoličkoj crkvi Čista sreda, poznata i kao Pepelnica, označava početak korizme – perioda pripreme za Uskrs kroz molitvu, pokajanje i post. Tišina i pepeo tog dana nisu puki obredni elementi; oni postaju sredstvo duhovnog sabiranja, trenutak u kojem se vernik zaustavlja i zagleda u sebe i u život koji vodi.
Obred pepeljanja ima dugu istoriju. On nije proizvod savremenog doba: biblijski zapisi svedoče da je pepeo u starini bio znak žalosti, pokajanja i unutrašnje promene. Ljudi su sedeli u pepelu, oblačili pokajničke haljine i na taj način iskazivali kajanje. Katolička Crkva tu simboliku čuva i danas - pepeo se dobija spaljivanjem palminih grančica sa prošlogodišnje Cvetnice.
Iako bi posmatraču sa strane trag pepela na čelu mogao delovati kao ostatak davnih običaja, crkveni oci naglašavaju da je njegovo značenje sasvim konkretno: to je poziv na obraćenje. Dok sveštenik stavlja pepeo, izgovara se jedna od dve rečenice: „Seti se, čoveče, da si prah i da ćeš se u prah vratiti“ ili „Obratite se i verujte Jevanđelju“. Ova druga poruka, preuzeta iz Jevanđelja po Marku, jasno upućuje vernike da preispitaju sopstveni život i usmere ga ka dubljoj duhovnoj istini.
„U svojoj jednostavnoj vizuelnoj formi - crnom tragu pepela u obliku krsta na čelu — ovaj znak nosi dva značenja istovremeno: poziv na pokajanje i javno svedočenje hrišćanske pripadnosti. Za mnoge vernike pepeo je podsetnik na prolaznost života i na ličnu slabost pred Božjim planom. Reči ‘prah smo’ ne umanjuju bol, već ga pretvaraju u dublje razumevanje sopstvene krhkosti i potrebe za milošću“, navodi zvanični portal Biskupske konferencije Engleske i Velsa.
Danas taj čin više nije isključivo ličan. U nekim zajednicama pepeo se stavlja na teme ili se blago posipa, bez vidljivog traga na čelu; u drugima se, pak, zadržavanje pepela tokom celog dana doživljava kao način javnog svedočenja vere. Bez obzira na oblik, smisao ostaje isti: podstaći čoveka da razmisli o sopstvenom životu, odnosima s drugima, ličnim greškama i nadi u duhovnu obnovu.
U vremenu u kojem mnogi crkveni obredi blede pred svakodnevnom žurbom, pepeo na čelu vernika na Čistu sredu i dalje ima moć da zaustavi pogled - ne da presudi, već da podseti na prolaznost, odgovornost i mogućnost novog početka.
Novi poglavar Katoličke crkve izazvao je lavinu reakcija nakon otkrića da su američki donatori obećali milijardu evra za izbor „pravog“ pape, dok deficit Svete Stolice prelazi 83 miliona evra.
Kako biste pozdravili Isusa na Nebu?
Sveta Stolica ističe nepovredivost ljudskog dostojanstva od začeća do prirodne smrti i naglašava važnost humanih i pravednih krivičnih procedura.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Svinjetina se najpre lagano dinsta, zatim joj se dodaje obilje luka i začini, pa se sve zajedno dugo krčka dok ne dobije pun ukus.
Vladika mileševski sa sveštenstvom obišao je završne radove na objektu, a prethodno je u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla služio svetu liturgiju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Znak krsta je za vernike podsetnik na veru i Božije prisustvo, a njegovo mesto nije samo u crkvi ili za vreme molitve već i u mnogim svakodnevnim trenucima.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
Najveći deo tih sredstava od 28 odsto uplaćen je iz Sjedinjenih Američkih Država, domovine novog pape, ali troškovi su znatno premašili prikupljene donacije, tako da je iz fonda te godine izdvojeno 103 miliona evra, saopšteno je iz Vatikana.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao "potpuno neutemeljene i zlonamerne", a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. i aferu "udar".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
