U periodu kada priroda daruje svoje najlekovitije biljke, donosimo vam recept za čorbu koja se vekovima kuva u srpskim domaćinstvima – jednostavna, okrepljujuća i bogata blagodatima za telo i dušu.
U miru prirode, tamo gde se zelenilo rađa iz Božje ruke, raste biljka koju su naši preci poštovali kao sveto blago – kopriva. Skromna, a moćna, ova čudesna biljka, koja žari samo one koji je ne poznaje dovoljno, nosi u sebi snagu proleća i darove zemlje. Čorba od koprive nije tek jelo – to je tihi ritual vraćanja ravnoteži, zdravlju i duhovnom miru. U njenoj blagoj zelenoj boji i nežnom ukusu krije se drevna mudrost prirode – da sve što je potrebno za obnovu tela i duha raste oko nas, ako ga znamo prepoznati i primiti s ljubavlju.
Lekovita svojstva koprive su brojna i višestruko blagotvorna – bogata je gvožđem, vitaminima A, C, K i B kompleksa, mineralima poput kalcijuma, magnezijuma i kalijuma, a deluje protivupalno, podiže imunitet, poboljšava krvnu sliku i čisti organizam od toksina. Kao takva, kopriva nije samo hrana – ona je lek, molitva prirode pretočena u zalogaj.
Sastojci:
2 šake mladih listova koprive (oprane i očišćene)
Priprema:
Listove koprive kratko blanširajte u ključaloj vodi (oko 1 minut), zatim ih procedite i prelijte hladnom vodom. Ostavite da se ocede i sitno ih naseckajte.
U šerpi na maslinovom ulju ili puteru prodinstajte sitno seckan crni luk, dodajte rendanu šargarepu i sitno iseckan krompir. Dinstajte 5–7 minuta dok povrće ne omekša. Ubacite naseckanu koprivu, pa sve zajedno propržite još minut ili dva. Pospite kašiku brašna i dobro promešajte.
Nalijte bujon (ili vodu), posolite, pobiberite, dodajte muskatni oraščić i kuvajte oko 20 minuta dok se povrće ne skuva. Čorbu izblendati ručnim blenderom za glatku teksturu. Dodajte pavlaku za kuvanje ili mleko ako želite blaži i kremastiji ukus. Na kraju dodajte sok od limuna za svežinu.
Serviranje:
Poslužite toplu, uz parče domaćeg hleba ili prepečenog tosta. Možete dodati i malo svežeg peršuna ili kašiku kisele pavlake na vrh, posuti kockicama prepečenog hleba, kuvanim graškom, ili semenkama bundeve.
Otkrijte priču o belmužu, tradicionalnom obroku sa Stare planine, njegovim varijacijama i jednostavnoj pripremi koja donosi neponovljiv užitak. Ova jednostavna, a neodoljiva pita bez nadeva, prelivena kiselim mlekom i belim lukom, vekovima je simbol topline vranjskih domaćinstava i savršen izbor za siropusnu nedelju pred početak Velikog posta. Pijace su prepune ovog mirisnog zelenila, šume ga daruju u izobilju, a domaćice ga pretvaraju u lekovite obroke. Donosimo vam recept za čorbu sa sremušom koja istovremeno hrani telo, jača imunitet i obnavlja iznutra. Nakon obimnih prazničnih obroka, ova lagana, kiselkasta supa donosi osveženje organizmu i spokoj duhu — a savršena je za upotrebu šarenih jaja koja su ostala posle vaskršnjeg tucanja.
1 srednji crni luk
1 šargarepa
1 krompir
1 čen belog luka
1 kašika maslinovog ulja ili putera
1 kašika brašna (po želji, za zgušnjavanje)
So, biber (po ukusu)
Prstohvat muskatnog oraščića (opciono)
700 ml povrćnog bujona ili vode
100 ml pavlake za kuvanje ili mleka (opciono)
Sok od 1/2 limuna (za osveženje)
Shutterstock/Nataliia Sirobaba
Mrsni recepti
09:03 | 13.02.2025
TAJNA PASTIRSKOG SPECIJALITETA KOJI OSVAJA UKUSOM I SNAGOM: Belmuž – staro jelo predaka koje se vraća na trpeze
Mrsni recepti
09:09 | 28.02.2025
STARINSKI KULINARSKI DRAGULJ JUGA SRBIJE: Vranjanska samsa – tradicionalni specijalitet koji spaja prošlost i sadašnjost
Posni recepti
09:13 | 08.04.2025
JEFTIN POSNI RUČAK KOJI OKREPLJUJE, ALI I LEČI: Najukusniji recept za domaću čorbu od biljke čija je sezona u jeku
Mrsni recepti
08:31 | 21.04.2025
SAVRŠEN ZALOGAJ NA VASKRŠNJI PONEDJELJAK: Starinska čorba koja leči i okrepljuje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Godine 1009. morao se povući s ovog položaja u Hrizopolj blizu Carigrada zbog previše strogog upravljanja manastirom i zbog sukoba s carigradskim patrijarhom oko metoda duhovnosti.
Vest o prodaji proizvoda sa hrišćanskim simbolima izazvala je šok među vernicima, otvarajući pitanje granica poštovanja svetinje i zloupotrebe vere u ime „slobode izražavanja“.
Prema pravoslavlju, veza između živih i upokojenih ne prekida se smrću, već se nastavlja kroz molitvu, sećanje i ljubav.
Krštenje deteta je prva Sveta tajna u pravoslavnoj crkvi, koja simbolizuje duhovno rođenje, ulazak u crkvenu zajednicu i početak života u Hristu.
Prirodna slast koja osvežava i greje dom, idealna za porodične trenutke i male sladokusce.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Otkrijte starinski recept – jednostavan, topao i toliko ukusan da ćete želeti da stari hleb namerno sačuvate za sledeći put.
Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma.
Donosimo tradicionalni recept kraljice bajramske sofre – čorbe koja krije mudrost predaka i mirise dana kada su begovi i age okupljali narod oko svojih trpeza.
Dok su današnje trpeze često pretrpane egzotičnim ukusima, ajmokac – jednostavan sos od belog luka i pilećeg mesa – podseća nas na vreme kada su mirisi iz kuhinje bili najtačniji sat i najlepši poziv za okupljanje oko stola.
Prirodna slast koja osvežava i greje dom, idealna za porodične trenutke i male sladokusce.
Zapis iz „Srbskog kuvara“ otkriva jednostavan način pripreme hleba na kiselu vodu, čuvan u domaćinstvima i manastirima gde se testo mesi strpljenjem, a deli rukama uz osećaj zajedništva i blagoslova.
Mnogi vernici ne znaju da morski plodovi bez kičme, poput lignji, nisu zabranjeni u danima posta na ulju – isprobajte tradicionalni recept koji spaja post i gozbu.
Monahinja manastira Rukumija u knjizi „Ko posti, dušu gosti“ deli tajnu skromnog, ali izuzetno ukusnog paprikaša, koji svaki zalogaj pretvara u trenutak pažnje, topline i harmonije tokom dana posta.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Sofronija po starom i Svetog Partenija po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Oskara, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Veliki srpski duhovnik 20. veka u jednoj od svojih pouka otkrio je kako se dobro u čoveku izopači i kako se može vratiti na pravi put.
Očevici opisuju trenutke neizvesnosti, dok su nadležni odmah pokrenuli istragu i proveru svih okolnosti nezgode.
