U periodu kada priroda daruje svoje najlekovitije biljke, donosimo vam recept za čorbu koja se vekovima kuva u srpskim domaćinstvima – jednostavna, okrepljujuća i bogata blagodatima za telo i dušu.
U miru prirode, tamo gde se zelenilo rađa iz Božje ruke, raste biljka koju su naši preci poštovali kao sveto blago – kopriva. Skromna, a moćna, ova čudesna biljka, koja žari samo one koji je ne poznaje dovoljno, nosi u sebi snagu proleća i darove zemlje. Čorba od koprive nije tek jelo – to je tihi ritual vraćanja ravnoteži, zdravlju i duhovnom miru. U njenoj blagoj zelenoj boji i nežnom ukusu krije se drevna mudrost prirode – da sve što je potrebno za obnovu tela i duha raste oko nas, ako ga znamo prepoznati i primiti s ljubavlju.
Lekovita svojstva koprive su brojna i višestruko blagotvorna – bogata je gvožđem, vitaminima A, C, K i B kompleksa, mineralima poput kalcijuma, magnezijuma i kalijuma, a deluje protivupalno, podiže imunitet, poboljšava krvnu sliku i čisti organizam od toksina. Kao takva, kopriva nije samo hrana – ona je lek, molitva prirode pretočena u zalogaj.
Sastojci:
2 šake mladih listova koprive (oprane i očišćene)
Priprema:
Listove koprive kratko blanširajte u ključaloj vodi (oko 1 minut), zatim ih procedite i prelijte hladnom vodom. Ostavite da se ocede i sitno ih naseckajte.
U šerpi na maslinovom ulju ili puteru prodinstajte sitno seckan crni luk, dodajte rendanu šargarepu i sitno iseckan krompir. Dinstajte 5–7 minuta dok povrće ne omekša. Ubacite naseckanu koprivu, pa sve zajedno propržite još minut ili dva. Pospite kašiku brašna i dobro promešajte.
Nalijte bujon (ili vodu), posolite, pobiberite, dodajte muskatni oraščić i kuvajte oko 20 minuta dok se povrće ne skuva. Čorbu izblendati ručnim blenderom za glatku teksturu. Dodajte pavlaku za kuvanje ili mleko ako želite blaži i kremastiji ukus. Na kraju dodajte sok od limuna za svežinu.
Serviranje:
Poslužite toplu, uz parče domaćeg hleba ili prepečenog tosta. Možete dodati i malo svežeg peršuna ili kašiku kisele pavlake na vrh, posuti kockicama prepečenog hleba, kuvanim graškom, ili semenkama bundeve.
Otkrijte priču o belmužu, tradicionalnom obroku sa Stare planine, njegovim varijacijama i jednostavnoj pripremi koja donosi neponovljiv užitak. Ova jednostavna, a neodoljiva pita bez nadeva, prelivena kiselim mlekom i belim lukom, vekovima je simbol topline vranjskih domaćinstava i savršen izbor za siropusnu nedelju pred početak Velikog posta. Pijace su prepune ovog mirisnog zelenila, šume ga daruju u izobilju, a domaćice ga pretvaraju u lekovite obroke. Donosimo vam recept za čorbu sa sremušom koja istovremeno hrani telo, jača imunitet i obnavlja iznutra. Nakon obimnih prazničnih obroka, ova lagana, kiselkasta supa donosi osveženje organizmu i spokoj duhu — a savršena je za upotrebu šarenih jaja koja su ostala posle vaskršnjeg tucanja.
1 srednji crni luk
1 šargarepa
1 krompir
1 čen belog luka
1 kašika maslinovog ulja ili putera
1 kašika brašna (po želji, za zgušnjavanje)
So, biber (po ukusu)
Prstohvat muskatnog oraščića (opciono)
700 ml povrćnog bujona ili vode
100 ml pavlake za kuvanje ili mleka (opciono)
Sok od 1/2 limuna (za osveženje)
Shutterstock/Nataliia Sirobaba
Mrsni recepti
09:03 | 13.02.2025
TAJNA PASTIRSKOG SPECIJALITETA KOJI OSVAJA UKUSOM I SNAGOM: Belmuž – staro jelo predaka koje se vraća na trpeze
Mrsni recepti
09:09 | 28.02.2025
STARINSKI KULINARSKI DRAGULJ JUGA SRBIJE: Vranjanska samsa – tradicionalni specijalitet koji spaja prošlost i sadašnjost
Posni recepti
09:13 | 08.04.2025
JEFTIN POSNI RUČAK KOJI OKREPLJUJE, ALI I LEČI: Najukusniji recept za domaću čorbu od biljke čija je sezona u jeku
Mrsni recepti
08:31 | 21.04.2025
SAVRŠEN ZALOGAJ NA VASKRŠNJI PONEDJELJAK: Starinska čorba koja leči i okrepljuje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je prema predanju poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Podnaslov: Nastala kao venčani dar 1902. godine, decenijama je bila nepoznata javnosti, a sada prvi put otkriva deo istorije Srba u Sentandreji i rada velikog srpskog umetnika.
U besedi zasnovanoj na knjizi Priča Solomonovih, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se strah i želja ne završavaju u čovekovoj unutrašnjosti, već se vraćaju kao iskustvo koje oblikuje njegov život i sudbinu.
Probajte pohovane paprike po receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara", pročitajte Molitvu Svetog Filareta Moskovskog i kratku pouku Svetog Vasilija Velikog.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog sveštenomučenika Timoteja Briskog po starom i Svetu mučenicu Agripinu po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Josifa Kafasa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Otkrijte starinski recept – jednostavan, topao i toliko ukusan da ćete želeti da stari hleb namerno sačuvate za sledeći put.
Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma.
Donosimo tradicionalni recept kraljice bajramske sofre – čorbe koja krije mudrost predaka i mirise dana kada su begovi i age okupljali narod oko svojih trpeza.
Dok su današnje trpeze često pretrpane egzotičnim ukusima, ajmokac – jednostavan sos od belog luka i pilećeg mesa – podseća nas na vreme kada su mirisi iz kuhinje bili najtačniji sat i najlepši poziv za okupljanje oko stola.
Samo nekoliko skromnih sastojaka dovoljno je za slatkiš koji može da se služi i topao i hladan, a recept se nalazi u knjizi "Ko posti, dušu gosti", posvećenoj jednostavnim i ukusnim jelima za dane posta.
Jeromonah Jerotej Draganović zapisao je 1855. godine kako se rečna riba spremala sa lukom i pirinčem, jednostavno, a praznično.
Svetogorski recept donosi spoj ribe, povrća i pirinča koji je idealan za dane posta kada je dozvoljena riba, ali i za sve koji vole lagane i hranljive obroke.
Bez prženja i komplikovane pripreme, nekoliko skromnih namirnica pretvara se u ukusno jelo koje podseća na starinske manastirske recepte.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je prema predanju poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Klirik Ukrajinske pravoslavne crkve Vladislav Volkov upokojio se u Finskoj, a njegov odlazak potresao je porodicu, vernike i sveštenstvo, koje je pokrenulo akciju prikupljanja pomoći njegovoj supruzi i dvoje male dece.
Ono što treba izbegavati jeste sujeverno shvatanje da sveća sama po sebi ima moć, istakao je otac Dejan.
Obeležavanje svetitelja zaštitnika porodice kroz vekove je sačuvalo svoje mesto u životu srpskih porodica, ali su se uz molitvu, slavski kolač i sveću razvili i brojni narodni običaji koji nisu deo crkvenog učenja
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
