U periodu kada priroda daruje svoje najlekovitije biljke, donosimo vam recept za čorbu koja se vekovima kuva u srpskim domaćinstvima – jednostavna, okrepljujuća i bogata blagodatima za telo i dušu.
U miru prirode, tamo gde se zelenilo rađa iz Božje ruke, raste biljka koju su naši preci poštovali kao sveto blago – kopriva. Skromna, a moćna, ova čudesna biljka, koja žari samo one koji je ne poznaje dovoljno, nosi u sebi snagu proleća i darove zemlje. Čorba od koprive nije tek jelo – to je tihi ritual vraćanja ravnoteži, zdravlju i duhovnom miru. U njenoj blagoj zelenoj boji i nežnom ukusu krije se drevna mudrost prirode – da sve što je potrebno za obnovu tela i duha raste oko nas, ako ga znamo prepoznati i primiti s ljubavlju.
Lekovita svojstva koprive su brojna i višestruko blagotvorna – bogata je gvožđem, vitaminima A, C, K i B kompleksa, mineralima poput kalcijuma, magnezijuma i kalijuma, a deluje protivupalno, podiže imunitet, poboljšava krvnu sliku i čisti organizam od toksina. Kao takva, kopriva nije samo hrana – ona je lek, molitva prirode pretočena u zalogaj.
Sastojci:
2 šake mladih listova koprive (oprane i očišćene)
Priprema:
Listove koprive kratko blanširajte u ključaloj vodi (oko 1 minut), zatim ih procedite i prelijte hladnom vodom. Ostavite da se ocede i sitno ih naseckajte.
U šerpi na maslinovom ulju ili puteru prodinstajte sitno seckan crni luk, dodajte rendanu šargarepu i sitno iseckan krompir. Dinstajte 5–7 minuta dok povrće ne omekša. Ubacite naseckanu koprivu, pa sve zajedno propržite još minut ili dva. Pospite kašiku brašna i dobro promešajte.
Nalijte bujon (ili vodu), posolite, pobiberite, dodajte muskatni oraščić i kuvajte oko 20 minuta dok se povrće ne skuva. Čorbu izblendati ručnim blenderom za glatku teksturu. Dodajte pavlaku za kuvanje ili mleko ako želite blaži i kremastiji ukus. Na kraju dodajte sok od limuna za svežinu.
Serviranje:
Poslužite toplu, uz parče domaćeg hleba ili prepečenog tosta. Možete dodati i malo svežeg peršuna ili kašiku kisele pavlake na vrh, posuti kockicama prepečenog hleba, kuvanim graškom, ili semenkama bundeve.
Otkrijte priču o belmužu, tradicionalnom obroku sa Stare planine, njegovim varijacijama i jednostavnoj pripremi koja donosi neponovljiv užitak. Ova jednostavna, a neodoljiva pita bez nadeva, prelivena kiselim mlekom i belim lukom, vekovima je simbol topline vranjskih domaćinstava i savršen izbor za siropusnu nedelju pred početak Velikog posta. Pijace su prepune ovog mirisnog zelenila, šume ga daruju u izobilju, a domaćice ga pretvaraju u lekovite obroke. Donosimo vam recept za čorbu sa sremušom koja istovremeno hrani telo, jača imunitet i obnavlja iznutra. Nakon obimnih prazničnih obroka, ova lagana, kiselkasta supa donosi osveženje organizmu i spokoj duhu — a savršena je za upotrebu šarenih jaja koja su ostala posle vaskršnjeg tucanja.
1 srednji crni luk
1 šargarepa
1 krompir
1 čen belog luka
1 kašika maslinovog ulja ili putera
1 kašika brašna (po želji, za zgušnjavanje)
So, biber (po ukusu)
Prstohvat muskatnog oraščića (opciono)
700 ml povrćnog bujona ili vode
100 ml pavlake za kuvanje ili mleka (opciono)
Sok od 1/2 limuna (za osveženje)
Shutterstock/Nataliia Sirobaba
Mrsni recepti
09:03 | 13.02.2025
TAJNA PASTIRSKOG SPECIJALITETA KOJI OSVAJA UKUSOM I SNAGOM: Belmuž – staro jelo predaka koje se vraća na trpeze
Mrsni recepti
09:09 | 28.02.2025
STARINSKI KULINARSKI DRAGULJ JUGA SRBIJE: Vranjanska samsa – tradicionalni specijalitet koji spaja prošlost i sadašnjost
Posni recepti
09:13 | 08.04.2025
JEFTIN POSNI RUČAK KOJI OKREPLJUJE, ALI I LEČI: Najukusniji recept za domaću čorbu od biljke čija je sezona u jeku
Mrsni recepti
08:31 | 21.04.2025
SAVRŠEN ZALOGAJ NA VASKRŠNJI PONEDJELJAK: Starinska čorba koja leči i okrepljuje
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Deca nisu samo budućnost – ona su sadašnjost koju oblikujemo svakim svojim postupkom, pogledom i rečju.
Ovaj neobični, ali duboko hrišćanski običaj spojio je pagansko nasleđe i katoličku pobožnost u živopisni praznični spektakl koji prkosi zaboravu.
Uobičajeno je da se Sveta tajna kštenja prima u detinjstvu, ali odrasli koji se nisu ranije krstili mogu to učiniti u bilo kom životnom dobu - uključujući i trudnice.
O, kako je potrebno paziti na svoje srce! Jer đavo napada spasenje čovekovo kroz vrata srca, jer je tu čovek uvek slabiji i lakše popušta.
U periodu kada priroda daruje svoje najlekovitije biljke, donosimo vam recept za čorbu koja se vekovima kuva u srpskim domaćinstvima – jednostavna, okrepljujuća i bogata blagodatima za telo i dušu.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Nekada nezaobilazna na trpezama domaćina na Kosovu i Metohiji, ova hranljiva i aromatična čorba vraća nas u vreme kada su mirisi iz bakinih lonaca ispunjavali domove i okupljali porodicu oko stola.
U vreme posta i prolećne obnove tela, ova jednostavna čorba iz narodnog predanja vraća nas ukorenjenim vrednostima i ukusima detinjstva. Starinski, proveren recept objašnjava kako korak po korak pripremiti najlekovitiju čorbu od koprive.
Spoj prirodnih sastojaka, voćne svežine i blagotvornih orašastih plodova donosi posnu poslasticu koja hrani i telo i dušu. Isprobajte recept koji oduševljava jednostavnošću i bogatstvom ukusa!
Ova jednostavna, a neodoljiva pita od krompira i luka bila je nezaobilazna na slavskim trpezama naših predaka. Isprobajte autentičan recept i vratite duh starih vremena u svoj dom! Savršen obrok u siropusnoj nedelji.
U danima posle Vaskrsa, kada su frižideri puni ofarbanik, ali nepojedena jaja, svaka domaćica traži način da ih iskoristi. Ovo veselo jelo u obliku pilića nije samo ukusno – već je prava praznična radost na tanjiru!
Nakon obimnih prazničnih obroka, ova lagana, kiselkasta supa donosi osveženje organizmu i spokoj duhu — a savršena je za upotrebu šarenih jaja koja su ostala posle vaskršnjeg tucanja.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U danima posta, ali i kada post nije obavezan, halva od tahinija i meda pruža zdravu i bogatu alternativu industrijskim slatkišima – bez aditiva, bez veštačkih aroma, sa dubokom duhovnom porukom u svakom zalogaju.
U danima Svetle sedmice, patrijarh srpski Porfirije i patrijarh moskovski Kiril susreli su se u ozračju Vaskrsenja, svedočeći neraskidivo duhovno jedinstvo Srpske i Ruske Pravoslavne Crkve, uz poruke nade, ljubavi i vere u Hrista Vaskrslog.
Odgovor Svetog Pajsija, slomljenom ocu nastradalog mladića, izrečen bez osude, ali sa dubokom verom u Božiju milost, otvorio je prozor nade koji nikada neće biti zatvoren.
Na poziv Moskovske patrijaršije, poglavar Srpske pravoslavne crkve doputovao je u rusku prestonicu, gde je, zajedno s patrijarhom Kirilom, razgovarao s predsednikom Rusije o ulozi pravoslavlja u savremenom svetu i duhovnoj povezanosti dva naroda.
Prema lokalnom predanju, Sveti Rafail, Sveti Nikola i Sveta Irina i danas čine čuda. Verujući svedoče da im se svetitelji javljaju u vidu monaha ili prosjaka, ohrabruju ih i upućuju da dođu u manastir na poklonjenje.
U danima Svetle sedmice, patrijarh srpski Porfirije i patrijarh moskovski Kiril susreli su se u ozračju Vaskrsenja, svedočeći neraskidivo duhovno jedinstvo Srpske i Ruske Pravoslavne Crkve, uz poruke nade, ljubavi i vere u Hrista Vaskrslog.
Odgovor Svetog Pajsija, slomljenom ocu nastradalog mladića, izrečen bez osude, ali sa dubokom verom u Božiju milost, otvorio je prozor nade koji nikada neće biti zatvoren.
Prema lokalnom predanju, Sveti Rafail, Sveti Nikola i Sveta Irina i danas čine čuda. Verujući svedoče da im se svetitelji javljaju u vidu monaha ili prosjaka, ohrabruju ih i upućuju da dođu u manastir na poklonjenje.
