Donosimo tradicionalni recept kraljice bajramske sofre – čorbe koja krije mudrost predaka i mirise dana kada su begovi i age okupljali narod oko svojih trpeza.
U sandžačkim i bosanskim domovima, Begova čorba nije samo jelo, već priča o davnim vremenima kada su begovi i age sedeli za dugim soframa, a miris ove guste, bogate čorbe širio se mahalama i pozivao na zajedništvo. Svaki zalogaj ove čorbe nosi sa sobom toplinu majčine i nenine ruke, miris porodičnog doma, zvuk ezana koji se prolama krajolikom i pogled na sofru oko koje sede generacije, zahvalne Bogu na daru hrane, zdravlja i ljubavi. Ona nas podseća na lekciju strpljenja i pažnje, jer begova čorba se ne kuva na brzinu – za nju je potrebna posvećenost, vreme, blagoslov i dova. Upravo zato, vekovima je ostala kraljica bajramske sofre, dokaz da se najlepše stvari u životu pripremaju polako i sa srcem, i da je svako jelo blagoslov kada ga delimo sa onima koje volimo.
Sastojci:
500 g teletine sa kostima (but ili rebra)
Priprema:
Ako koristite sušenu bamiju, potopite je u mlaku vodu sa malo sirćeta kako bi omekšala i izgubila sluz. Ukoliko koristite svežu bamiju, operite je i pažljivo odstranite peteljke, vodeći računa da ne pusti sluz.
Stavite teletinu u veliki lonac, nalijte 2,5–3 litra vode, dodajte so i biber i kuvajte dok meso potpuno ne omekša (oko 1,5–2 sata, zavisno od vrste mesa). Tokom kuvanja, povremeno skidajte penu koja se stvara na površini.
Kada meso omekša, izvadite ga, ostavite da se prohladi i iseckajte ga na sitne kockice. U supu dodajte sitno seckanu šargarepu, peršun i celer, vratite naseckano meso i dodajte bamiju. Kuvajte dok bamija potpuno ne omekša (20–30 minuta).
Na puteru ili ulju propržite brašno dok blago ne požuti, dodajte malo aleve paprike i razredite sa nekoliko kutlača supe. Sve dobro promešajte, pa polako sipajte u čorbu uz stalno mešanje.
U posebnoj činiji umutite žumanca i pavlaku, pa polako dodajte nekoliko kutlača vruće čorbe uz stalno mešanje, kako bi se jaja ne bi zgrušala. Nakon toga, smesu polako ulijte u čorbu, sve vreme mešajući. Nemojte je dalje kuvati, dovoljno je samo da se zagreje i sjedini.
Dodajte sitno seckani peršun, posolite i pobiberite po ukusu. Begovu čorbu poslužite vrelu, uz kriške limuna, domaći hleb ili somun. Neka ova čorba unese miris tradicije i toplinu doma u vaš svakodnevni život ili svečane trenutke.
Begova čorba nas podseća da ljubav prema porodici, gostu i veri prolazi kroz dobra dela, trud i pažnju, a njena priprema i posluženje oduvek su bili znak dobrodošlice, poštovanja i darežljivosti domaćina.
U periodu kada priroda daruje svoje najlekovitije biljke, donosimo vam recept za čorbu koja se vekovima kuva u srpskim domaćinstvima – jednostavna, okrepljujuća i bogata blagodatima za telo i dušu.
U vremenu kada su nežne ruke baka bile najbolji začin svakog jela, nastala je bela čorba - jednostavno toplo jelo koje i danas, u jednom zalogaju, budi mirise detinjstva, sigurnost doma i nezaboravne porodične trenutke.
Dok su današnje trpeze često pretrpane egzotičnim ukusima, ajmokac – jednostavan sos od belog luka i pilećeg mesa – podseća nas na vreme kada su mirisi iz kuhinje bili najtačniji sat i najlepši poziv za okupljanje oko stola.
Zaboravite moderne recepte sa deset začina – ovaj kremasti sos od svega nekoliko sastojaka krije ukus doma, sećanja i ljubavi koje ne blede.
Nežne mesne loptice u kiselkastom sosu, nekada su se spremali pod sačem, a danas svojim mirisom i ukusom i dalje okupljaju porodicu oko stola – posebno na prvi dan Ramazanskog bajrama
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir.
Dvodnevna poseta stručnog tima iz Beograda obuhvatila je detaljan pregled riznice, crkvenih eksponata i manastirske porte, uz planove za arheološka istraživanja i zaštitu kulturnog nasleđa za buduće generacije.
Njegov značaj za hrišćansku Crkvu 2. veka može se sravniti sa značajem Svetog Atanasija Velikog za hrišćansku Crkvu 4. veka.
Vernici dolaze na Ostrog upravo zbog čuda koja se, kako tvrde, i danas tamo dešavaju – isceljenja, unutrašnjeg mira, duhovnih preokreta.
Mitropolit jasno poručuje da Srpska pravoslavna crkva nije organizator festivala FALIŠ, dok prisustvo moderatora optuženog za neprijateljski stav prema srpskom narodu izaziva oštre reakcije i polemike u medijima.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički podsetio vernike da svako ima svoj stepen u duhovnom životu, a pobeda u Hristu pripada svima koji iskreno traže život večni.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Ovaj specijalitet od jednostavnih sastojaka danas doživljava renesansu i podseća na ognjišta koja su grejala srpska sela.
Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Od pastirskih ognjišta do svečanih trpeza – saznajte kako da pripremite jedno od najčuvenijih jela sa Durmitora, koje je vekovima hranilo porodice i okupljalo goste.
Ovaj specijalitet od jednostavnih sastojaka danas doživljava renesansu i podseća na ognjišta koja su grejala srpska sela.
Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Jednostavna poslastica od kajmaka, mleka i kukuruznog brašna vekovima je nosila miris detinjstva, praznika i zajedništva, a u Krušedolu se čuva poseban recept s jajima koji vraća duh prošlih vremena.
Dr Vera Šćepanović govorila je o zanimljivoj dušekorisnoj temi "Zdravlje kao Božiji dar i bolest kao Božija poseta - Sveti Vasilije Ostroški kao iscelitelj duše i tela".
Ekološki projekat, nazvan ''Borgo Laudato Sii" ("Selo neka je hvaljeno"), prvi put je najavio 2023. godine pokojni papa Franja, koji je bio veliki zagovornik brige o životnoj sredini.
Oboje su živeli u nevinosti sve dok Eva nije podlegla iskušenju zlog zmijskog zavodnika i okusila zabranjeni plod, a zatim joj se pridružio i Adam. Tada su spoznali svoju nagost i prekrili se smokvinim lišćem.
Kada se gradila hidrocentrala Đerdap, dvojica kradljivaca iz okoline Golupca ukrali su ikonu da bi je prodali na Zapadu kao dragocenu relikviju.
Dr Vera Šćepanović govorila je o zanimljivoj dušekorisnoj temi "Zdravlje kao Božiji dar i bolest kao Božija poseta - Sveti Vasilije Ostroški kao iscelitelj duše i tela".
Ovaj specijalitet od jednostavnih sastojaka danas doživljava renesansu i podseća na ognjišta koja su grejala srpska sela.
Pronađena u Kremlju, ova nerukotvorena drevna molitva čuva srce od zla, donosi mir i duhovnu sigurnost.
