Donosimo tradicionalni recept kraljice bajramske sofre – čorbe koja krije mudrost predaka i mirise dana kada su begovi i age okupljali narod oko svojih trpeza.
U sandžačkim i bosanskim domovima, Begova čorba nije samo jelo, već priča o davnim vremenima kada su begovi i age sedeli za dugim soframa, a miris ove guste, bogate čorbe širio se mahalama i pozivao na zajedništvo. Svaki zalogaj ove čorbe nosi sa sobom toplinu majčine i nenine ruke, miris porodičnog doma, zvuk ezana koji se prolama krajolikom i pogled na sofru oko koje sede generacije, zahvalne Bogu na daru hrane, zdravlja i ljubavi. Ona nas podseća na lekciju strpljenja i pažnje, jer begova čorba se ne kuva na brzinu – za nju je potrebna posvećenost, vreme, blagoslov i dova. Upravo zato, vekovima je ostala kraljica bajramske sofre, dokaz da se najlepše stvari u životu pripremaju polako i sa srcem, i da je svako jelo blagoslov kada ga delimo sa onima koje volimo.
Sastojci:
500 g teletine sa kostima (but ili rebra)
Priprema:
Ako koristite sušenu bamiju, potopite je u mlaku vodu sa malo sirćeta kako bi omekšala i izgubila sluz. Ukoliko koristite svežu bamiju, operite je i pažljivo odstranite peteljke, vodeći računa da ne pusti sluz.
Stavite teletinu u veliki lonac, nalijte 2,5–3 litra vode, dodajte so i biber i kuvajte dok meso potpuno ne omekša (oko 1,5–2 sata, zavisno od vrste mesa). Tokom kuvanja, povremeno skidajte penu koja se stvara na površini.
Kada meso omekša, izvadite ga, ostavite da se prohladi i iseckajte ga na sitne kockice. U supu dodajte sitno seckanu šargarepu, peršun i celer, vratite naseckano meso i dodajte bamiju. Kuvajte dok bamija potpuno ne omekša (20–30 minuta).
Na puteru ili ulju propržite brašno dok blago ne požuti, dodajte malo aleve paprike i razredite sa nekoliko kutlača supe. Sve dobro promešajte, pa polako sipajte u čorbu uz stalno mešanje.
U posebnoj činiji umutite žumanca i pavlaku, pa polako dodajte nekoliko kutlača vruće čorbe uz stalno mešanje, kako bi se jaja ne bi zgrušala. Nakon toga, smesu polako ulijte u čorbu, sve vreme mešajući. Nemojte je dalje kuvati, dovoljno je samo da se zagreje i sjedini.
Dodajte sitno seckani peršun, posolite i pobiberite po ukusu. Begovu čorbu poslužite vrelu, uz kriške limuna, domaći hleb ili somun. Neka ova čorba unese miris tradicije i toplinu doma u vaš svakodnevni život ili svečane trenutke.
Begova čorba nas podseća da ljubav prema porodici, gostu i veri prolazi kroz dobra dela, trud i pažnju, a njena priprema i posluženje oduvek su bili znak dobrodošlice, poštovanja i darežljivosti domaćina.
U periodu kada priroda daruje svoje najlekovitije biljke, donosimo vam recept za čorbu koja se vekovima kuva u srpskim domaćinstvima – jednostavna, okrepljujuća i bogata blagodatima za telo i dušu.
U vremenu kada su nežne ruke baka bile najbolji začin svakog jela, nastala je bela čorba - jednostavno toplo jelo koje i danas, u jednom zalogaju, budi mirise detinjstva, sigurnost doma i nezaboravne porodične trenutke.
Dok su današnje trpeze često pretrpane egzotičnim ukusima, ajmokac – jednostavan sos od belog luka i pilećeg mesa – podseća nas na vreme kada su mirisi iz kuhinje bili najtačniji sat i najlepši poziv za okupljanje oko stola.
Zaboravite moderne recepte sa deset začina – ovaj kremasti sos od svega nekoliko sastojaka krije ukus doma, sećanja i ljubavi koje ne blede.
Nežne mesne loptice u kiselkastom sosu, nekada su se spremali pod sačem, a danas svojim mirisom i ukusom i dalje okupljaju porodicu oko stola – posebno na prvi dan Ramazanskog bajrama
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir.
Dok svet trči za trenutnim zadovoljstvima, ovaj veliki učitelj Crkve nas podseća da pravi plod dolazi samo onima koji strpljivo slede Božiji ritam i poštuju prirodni ritam duhovnog života.
Kada je kao vatreni katolik počeo da izveštava o zloupotrebama u crkvi, nije slutio da će ga taj zadatak dovesti do ličnog sloma i preobražaja — i do utehe u pravoslavnoj liturgiji.
Pre krštenja i prelaska u hrišćanstvo vodila je raskalašan život, bila je plesačica i prostitutka i na taj način se prilično obogatila.
Ministar je u ime Vlade Srbije posetio Saborni hram Uspenja Presvete Bogorodice i najavio nastavak podrške obnovi i ukrašavanju najznačajnije pravoslavne svetinje u ovom delu Bosne i Hercegovine.
Pripreme za slavu, valja naglasiti, ne počinju spremanjem hrane, već duhovnim pristupom i poštovanjem crkvenog kanona.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Saznajte kako da pripremite jelo koje je nekada bilo nezaobilazno na slavskim trpezama i nedeljnim porodičnim ručkovima, a danas predstavlja pravo kulinarsko blago.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Od prazničnih trpeza u pravoslavnim, katoličkim i muslimanskim domovima do modernih kuhinja – otkrijte kako se priprema ova poslastica od belanaca, meda i oraha koja je nekada bila simbol svečanosti i slatkog užitka.
Saznajte kako da pripremite jelo koje je nekada bilo nezaobilazno na slavskim trpezama i nedeljnim porodičnim ručkovima, a danas predstavlja pravo kulinarsko blago.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
On kaže da nije slučajno što svi koji su nekoga izgubili, od tog trećeg do devetog dana, posle prvobitnog šoka počinju da osećaju neki blaži mir.
Protojerej Maksim Burdin otkriva kako je kroz mladalačka lutanja, radove u manastiru i jedan neočekivani susret u hramu pronašao svoj put do svešteničke službe.
U besedi za 20. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako iskrenost i vera najmlađih otvaraju puteve veličanstvu Hrista koje čak i mudri ne mogu dosegnuti.
