Donosimo tradicionalni recept kraljice bajramske sofre – čorbe koja krije mudrost predaka i mirise dana kada su begovi i age okupljali narod oko svojih trpeza.
U sandžačkim i bosanskim domovima, Begova čorba nije samo jelo, već priča o davnim vremenima kada su begovi i age sedeli za dugim soframa, a miris ove guste, bogate čorbe širio se mahalama i pozivao na zajedništvo. Svaki zalogaj ove čorbe nosi sa sobom toplinu majčine i nenine ruke, miris porodičnog doma, zvuk ezana koji se prolama krajolikom i pogled na sofru oko koje sede generacije, zahvalne Bogu na daru hrane, zdravlja i ljubavi. Ona nas podseća na lekciju strpljenja i pažnje, jer begova čorba se ne kuva na brzinu – za nju je potrebna posvećenost, vreme, blagoslov i dova. Upravo zato, vekovima je ostala kraljica bajramske sofre, dokaz da se najlepše stvari u životu pripremaju polako i sa srcem, i da je svako jelo blagoslov kada ga delimo sa onima koje volimo.
Sastojci:
500 g teletine sa kostima (but ili rebra)
Priprema:
Ako koristite sušenu bamiju, potopite je u mlaku vodu sa malo sirćeta kako bi omekšala i izgubila sluz. Ukoliko koristite svežu bamiju, operite je i pažljivo odstranite peteljke, vodeći računa da ne pusti sluz.
Stavite teletinu u veliki lonac, nalijte 2,5–3 litra vode, dodajte so i biber i kuvajte dok meso potpuno ne omekša (oko 1,5–2 sata, zavisno od vrste mesa). Tokom kuvanja, povremeno skidajte penu koja se stvara na površini.
Kada meso omekša, izvadite ga, ostavite da se prohladi i iseckajte ga na sitne kockice. U supu dodajte sitno seckanu šargarepu, peršun i celer, vratite naseckano meso i dodajte bamiju. Kuvajte dok bamija potpuno ne omekša (20–30 minuta).
Na puteru ili ulju propržite brašno dok blago ne požuti, dodajte malo aleve paprike i razredite sa nekoliko kutlača supe. Sve dobro promešajte, pa polako sipajte u čorbu uz stalno mešanje.
U posebnoj činiji umutite žumanca i pavlaku, pa polako dodajte nekoliko kutlača vruće čorbe uz stalno mešanje, kako bi se jaja ne bi zgrušala. Nakon toga, smesu polako ulijte u čorbu, sve vreme mešajući. Nemojte je dalje kuvati, dovoljno je samo da se zagreje i sjedini.
Dodajte sitno seckani peršun, posolite i pobiberite po ukusu. Begovu čorbu poslužite vrelu, uz kriške limuna, domaći hleb ili somun. Neka ova čorba unese miris tradicije i toplinu doma u vaš svakodnevni život ili svečane trenutke.
Begova čorba nas podseća da ljubav prema porodici, gostu i veri prolazi kroz dobra dela, trud i pažnju, a njena priprema i posluženje oduvek su bili znak dobrodošlice, poštovanja i darežljivosti domaćina.
U periodu kada priroda daruje svoje najlekovitije biljke, donosimo vam recept za čorbu koja se vekovima kuva u srpskim domaćinstvima – jednostavna, okrepljujuća i bogata blagodatima za telo i dušu.
U vremenu kada su nežne ruke baka bile najbolji začin svakog jela, nastala je bela čorba - jednostavno toplo jelo koje i danas, u jednom zalogaju, budi mirise detinjstva, sigurnost doma i nezaboravne porodične trenutke.
Dok su današnje trpeze često pretrpane egzotičnim ukusima, ajmokac – jednostavan sos od belog luka i pilećeg mesa – podseća nas na vreme kada su mirisi iz kuhinje bili najtačniji sat i najlepši poziv za okupljanje oko stola.
Zaboravite moderne recepte sa deset začina – ovaj kremasti sos od svega nekoliko sastojaka krije ukus doma, sećanja i ljubavi koje ne blede.
Nežne mesne loptice u kiselkastom sosu, nekada su se spremali pod sačem, a danas svojim mirisom i ukusom i dalje okupljaju porodicu oko stola – posebno na prvi dan Ramazanskog bajrama
Otkrivamo vam tradicionalni način pripreme starog jela iz Šumadije, koje i danas miriše iz manastirskih trpezarija i zbog kojeg će svako tražiti još jedan tanjir.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Pošto je nepokolebljivo odbijao da se odrekne Hrista, mučitelji su ga, posle stravičnih i dugotrajnih muka, na kraju zaklali 259. godine.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Mnoge svetinje su kroz istoriju bile mesto susreta ljudi različitih vera sa živim svedočanstvom Božije milosti i ljubavi, istakao je otac Dejan.
Ovo staro posno jelo često se tokom leta priprema za ostrošku bratiju, a od svega nekoliko sastojaka nastaje obrok koji se dugo pamti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jednostavan ručak, kuvan bez žurbe i luksuza, postaje simbol povratka starinskoj trpezi i ukusu koji je hranio generacije u danima posta i svakodnevice.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Starinska, praktična zamena koja je vremenom dobila svoje stalno mesto na porodičnoj trpezi.
Miris topline doma i pažljivo slaganje sastojaka vraćaju atmosferu pravih porodičnih okupljanja.
Ovo staro posno jelo često se tokom leta priprema za ostrošku bratiju, a od svega nekoliko sastojaka nastaje obrok koji se dugo pamti.
Jednostavan ručak, kuvan bez žurbe i luksuza, postaje simbol povratka starinskoj trpezi i ukusu koji je hranio generacije u danima posta i svakodnevice.
Miris detinjstva i jednostavnih sastojaka koji su u domaćinstvima nekada stvarali najlepše slatke trenutke, bez mnogo truda.
Starinska, praktična zamena koja je vremenom dobila svoje stalno mesto na porodičnoj trpezi.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Upravo je molitva most koji povezuje čoveka sa neiscrpnim izvorom Božje ljubavi i milosrđa.
Ne radi se samo o drugoj osobi, već o unutrašnjim lomovima, izbegnutim razgovorima i emocijama koje se dugo guraju pod tepih - sve dok odnos ne počne da se raspada iznutra.
Dok jedni u njemu vide teret i još jednu obavezu posle Velikog posta, drugi u ovom periodu prepoznaju priliku da preispitaju navike, ojačaju volju i pronađu unutrašnju ravnotežu kroz jednostavne, ali snažne duhovne korake.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
