U vremenu kada su nežne ruke baka bile najbolji začin svakog jela, nastala je bela čorba - jednostavno toplo jelo koje i danas, u jednom zalogaju, budi mirise detinjstva, sigurnost doma i nezaboravne porodične trenutke.
U skromnim kuhinjama naših baka, gde su ruke bile veštije od svakog recepta, a ljubav glavni začin svake večere, rađala se jednostavna čarolija - bela čorba. Na tom blagorodnom jelu odrastale su generacije naših predaka. I danas, kada zamiriše iz lonca, kao da oživljava ono što je u srcu najtrajnije: toplinu doma, nežnost porodičnih susreta i tihe razgovore oko stola.
Bela čorba je skromna, a bogata dušom. Pravi se od najjednostavnijih darova zemlje i domaćinskih ruku: malo pilećeg mesa, krompira, šargarepe, celera i peršuna - svega onog što u bašti raste, što podseća na leto, na maminu nežnu brigu i na bakinu strpljivost.
U pripremi nema žurbe. Meso se prvo nežno kuva, da pusti svu svoju snagu u vodu - buduću osnovu čorbe. Povrće se secka na sitne kockice; svako parče nosi sećanje na detinjstvo, na vreme kada su dečje ruke pomagale oko stola, a kuća mirisala na nešto sigurno i večno.
Sastojci:
500 g pilećeg mesa (najbolje belo meso ili bataci);
Priprema: Krompir, šargarepu, peršun i celer očistite i isecite na sitne kockice. Crni luk sitno iseckajte.
U drugom loncu zagrejte ulje ili maslac i dodajte iseckani crni luk. Pržite dok ne postane staklast. Dodajte brašno i pržite uz stalno mešanje dok ne dobije svetlosmeđu boju. Polako dolivajte vodu u kojoj se kuvalo meso i pileću supu, stalno mešajući da se ne stvore grudvice. Dodajte iseckano povrće i kuvano pileće meso. Kuvajte dok povrće ne omekša.
Priprema zaprške: U brzom i bučnom svetu današnjice, bela čorba nas podseća da je istinska vrednost u jednostavnosti — da toplina ne dolazi iz savršenstva, već iz iskrene želje da druge nahranimo, ne samo hranom, već pažnjom, lepotom i ljubavlju. Kada sledeći put budete pripremali belu čorbu, znajte: kuvate uspomene, budite detinjstva i grejete ne samo tela, već i duše onih koje volite.
Pijace su prepune ovog mirisnog zelenila, šume ga daruju u izobilju, a domaćice ga pretvaraju u lekovite obroke. Donosimo vam recept za čorbu sa sremušom koja istovremeno hrani telo, jača imunitet i obnavlja iznutra. U vreme posta i prolećne obnove tela, ova jednostavna čorba iz narodnog predanja vraća nas ukorenjenim vrednostima i ukusima detinjstva. Starinski, proveren recept objašnjava kako korak po korak pripremiti najlekovitiju čorbu od koprive. Nakon obimnih prazničnih obroka, ova lagana, kiselkasta supa donosi osveženje organizmu i spokoj duhu — a savršena je za upotrebu šarenih jaja koja su ostala posle vaskršnjeg tucanja. U periodu kada priroda daruje svoje najlekovitije biljke, donosimo vam recept za čorbu koja se vekovima kuva u srpskim domaćinstvima – jednostavna, okrepljujuća i bogata blagodatima za telo i dušu.
veći krompir;
2 šargarepe;
peršun (koren i listovi);
manji celer (koren);
glavica crnog luka;
2 čena belog luka;
l vode;
l pileće supe (može i kocka rastvorena u vodi);
200 ml kisele pavlake;
2 kašike brašna;
žumance;
2–3 kašike ulja ili putera;
so i biber po ukusu;
lovorov list (opciono);
sok jednog limuna.
Freepik
Pileće meso operite, isecite na manje komade i stavite u lonac sa vodom. Kuvajte dok ne postane mekano. Kada bude kuvano, izvadite meso i sačuvajte vodu u kojoj se kuvalo.
U posebnoj posudi pomešajte kiselu pavlaku, žumance i sok od limuna. Dobro izmešajte. Dodajte nekoliko kašika vrele čorbe u smesu sa pavlakom, pa zatim lagano umešajte sve u čorbu. Dodajte so, biber i lovorov list po ukusu. Kuvajte još pet do deset minuta uz povremeno mešanje. Poslužite toplu čorbu posutu svežim peršunom.
Posni recepti
09:13 | 08.04.2025
JEFTIN POSNI RUČAK KOJI OKREPLJUJE, ALI I LEČI: Najukusniji recept za domaću čorbu od biljke čija je sezona u jeku
Posni recepti
08:58 | 16.04.2025
SKRIVENO BLAGO IZ PRIRODE KOJE ČISTI KRV I VRAĆA SNAGU: Bakina čorba koja je hranila i lečila generacije
Mrsni recepti
08:31 | 21.04.2025
SAVRŠEN ZALOGAJ NA VASKRŠNJI PONEDJELJAK: Starinska čorba koja leči i okrepljuje
Mrsni recepti
09:13 | 23.04.2025
ZALOGAJ KOJI LEČI I OKREPLJUJE: Starinski recept za najukusniju prolećnu čorbu koja jača imunitet
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Posle potresa jačine 8,8 stepeni i razornih talasa koji su pogodili Kamčatku i Kurilska ostrva, naučnici upozoravaju na mogući još jači zemljotres u narednih 30 dana, dok Ruska Pravoslavna Crkva spasava monahe i svetinje iz poplavljenih hramova.
Kad je odbio zadatak da obnovi razoreni manastir, jeromonah Kiprijan nije ni slutio da će iste noći doživeti susret sa Svetom Marinom, koja će mu preneti poruku s neba i otkriti izvor vode „za ceo Andros“.
Dok ih mnogi doživljavaju kao kaznu, nesreću ili nepravdu, crkveno učenje nas poziva da na iskušenja gledamo drugačijim očima – kao na neophodan put duhovnog sazrevanja.
Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.
Iako se u Crkvi često govori o značaju molitve, mnogi vernici iskreno priznaju da im ona ne ide lako.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Otkrijte starinski recept – jednostavan, topao i toliko ukusan da ćete želeti da stari hleb namerno sačuvate za sledeći put.
Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma.
Donosimo tradicionalni recept kraljice bajramske sofre – čorbe koja krije mudrost predaka i mirise dana kada su begovi i age okupljali narod oko svojih trpeza.
Bez kvasca, bez čekanja, a s punim ukusom domaće kuhinje – savršen doručak za užurbana jutra i sve one koji žele da sačuvaju toplinu porodične trpeze.
U vremenu kada se trpeza nije merila bogatstvom već dušom domaćina, jelo od jagnjetine i pasulja krasilo je praznične dane metohijskih kuća – donosimo autentičan recept koji čuva toplinu predanja i sećanje na zajedništvo oko stola.
Stari srpski recept za umak od belog luka vraća toplinu detinjstva i mirise posta na trpezu. Pravi se brzo, od jednostavnih sastojaka, a uz jedno malo prilagođavanje – postaje i posno čudo koje oplemenjuje svaki zalogaj.
Otkrijte starinski recept – jednostavan, topao i toliko ukusan da ćete želeti da stari hleb namerno sačuvate za sledeći put.
Otkrijte kako se priprema ova starinska pita – mirisna, slojevita i bogata, onako kako se nekada spremala posle liturgije, za okupljanje oko trpeze koja je bila svetinja doma.
Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji.
U ekskluzivnom intervjuu, starešina manastira Svetih arhangela kod Prizrena govori o duhovnoj snazi, teškim iskušenjima i rastućem značaju manastira za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Protojerej-stavrofor Branko Ćurčin iz „Zemlje živih“ govori o tome zašto zavisnici moraju da prođu kroz pakao bola da bi pronašli smisao, veru i svoj put ka slobodi.
Na lokalitetu crkve Bogorodice Hvostanske, unutar zaštićene zone, održan je obred bez blagoslova Srpske pravoslavne crkve, uz poruke mržnje prema pravoslavnim Srbima.
Ovo narod veruje od pamtiveka, a nikada nije bilo tačno: svetac je iz Starog zaveta, a svetica iz vremena Rimskog carstva. Njih ne spajaju krvne veze, već samo narodna mašta i mitski strah od groma i ognja.
Takođe, snimak prikazuje preplašene stanovnike kako izlaze iz svojih domova na ulice, dok stakla na okolnim zgradama podrhtavaju.
U besedi za sredu 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da istina nije sezonska stvar – ona se mora čuti, primiti i ponovo slušati, baš kao što se svakoga dana ore zemlja, ide putem i jede hleb. Bez tog ritma, duša ostaje prazna.
