U vremenu kada su nežne ruke baka bile najbolji začin svakog jela, nastala je bela čorba - jednostavno toplo jelo koje i danas, u jednom zalogaju, budi mirise detinjstva, sigurnost doma i nezaboravne porodične trenutke.
U skromnim kuhinjama naših baka, gde su ruke bile veštije od svakog recepta, a ljubav glavni začin svake večere, rađala se jednostavna čarolija - bela čorba. Na tom blagorodnom jelu odrastale su generacije naših predaka. I danas, kada zamiriše iz lonca, kao da oživljava ono što je u srcu najtrajnije: toplinu doma, nežnost porodičnih susreta i tihe razgovore oko stola.
Bela čorba je skromna, a bogata dušom. Pravi se od najjednostavnijih darova zemlje i domaćinskih ruku: malo pilećeg mesa, krompira, šargarepe, celera i peršuna - svega onog što u bašti raste, što podseća na leto, na maminu nežnu brigu i na bakinu strpljivost.
U pripremi nema žurbe. Meso se prvo nežno kuva, da pusti svu svoju snagu u vodu - buduću osnovu čorbe. Povrće se secka na sitne kockice; svako parče nosi sećanje na detinjstvo, na vreme kada su dečje ruke pomagale oko stola, a kuća mirisala na nešto sigurno i večno.
Sastojci:
500 g pilećeg mesa (najbolje belo meso ili bataci);
Priprema: Krompir, šargarepu, peršun i celer očistite i isecite na sitne kockice. Crni luk sitno iseckajte.
U drugom loncu zagrejte ulje ili maslac i dodajte iseckani crni luk. Pržite dok ne postane staklast. Dodajte brašno i pržite uz stalno mešanje dok ne dobije svetlosmeđu boju. Polako dolivajte vodu u kojoj se kuvalo meso i pileću supu, stalno mešajući da se ne stvore grudvice. Dodajte iseckano povrće i kuvano pileće meso. Kuvajte dok povrće ne omekša.
Priprema zaprške: U brzom i bučnom svetu današnjice, bela čorba nas podseća da je istinska vrednost u jednostavnosti — da toplina ne dolazi iz savršenstva, već iz iskrene želje da druge nahranimo, ne samo hranom, već pažnjom, lepotom i ljubavlju. Kada sledeći put budete pripremali belu čorbu, znajte: kuvate uspomene, budite detinjstva i grejete ne samo tela, već i duše onih koje volite.
Pijace su prepune ovog mirisnog zelenila, šume ga daruju u izobilju, a domaćice ga pretvaraju u lekovite obroke. Donosimo vam recept za čorbu sa sremušom koja istovremeno hrani telo, jača imunitet i obnavlja iznutra. U vreme posta i prolećne obnove tela, ova jednostavna čorba iz narodnog predanja vraća nas ukorenjenim vrednostima i ukusima detinjstva. Starinski, proveren recept objašnjava kako korak po korak pripremiti najlekovitiju čorbu od koprive. Nakon obimnih prazničnih obroka, ova lagana, kiselkasta supa donosi osveženje organizmu i spokoj duhu — a savršena je za upotrebu šarenih jaja koja su ostala posle vaskršnjeg tucanja. U periodu kada priroda daruje svoje najlekovitije biljke, donosimo vam recept za čorbu koja se vekovima kuva u srpskim domaćinstvima – jednostavna, okrepljujuća i bogata blagodatima za telo i dušu.
veći krompir;
2 šargarepe;
peršun (koren i listovi);
manji celer (koren);
glavica crnog luka;
2 čena belog luka;
l vode;
l pileće supe (može i kocka rastvorena u vodi);
200 ml kisele pavlake;
2 kašike brašna;
žumance;
2–3 kašike ulja ili putera;
so i biber po ukusu;
lovorov list (opciono);
sok jednog limuna.
Freepik
Pileće meso operite, isecite na manje komade i stavite u lonac sa vodom. Kuvajte dok ne postane mekano. Kada bude kuvano, izvadite meso i sačuvajte vodu u kojoj se kuvalo.
U posebnoj posudi pomešajte kiselu pavlaku, žumance i sok od limuna. Dobro izmešajte. Dodajte nekoliko kašika vrele čorbe u smesu sa pavlakom, pa zatim lagano umešajte sve u čorbu. Dodajte so, biber i lovorov list po ukusu. Kuvajte još pet do deset minuta uz povremeno mešanje. Poslužite toplu čorbu posutu svežim peršunom.
Posni recepti
09:13 | 08.04.2025
JEFTIN POSNI RUČAK KOJI OKREPLJUJE, ALI I LEČI: Najukusniji recept za domaću čorbu od biljke čija je sezona u jeku
Posni recepti
08:58 | 16.04.2025
SKRIVENO BLAGO IZ PRIRODE KOJE ČISTI KRV I VRAĆA SNAGU: Bakina čorba koja je hranila i lečila generacije
Mrsni recepti
08:31 | 21.04.2025
SAVRŠEN ZALOGAJ NA VASKRŠNJI PONEDJELJAK: Starinska čorba koja leči i okrepljuje
Mrsni recepti
09:13 | 23.04.2025
ZALOGAJ KOJI LEČI I OKREPLJUJE: Starinski recept za najukusniju prolećnu čorbu koja jača imunitet
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Od mladosti svedušno je pošao za Hristom, oslobodivši se dva teška bremena - bremena bogatstva i bremena tela.
Postavka skulptura Milorada Miće Stajčića izazvala buru zbog skrnavljenja vere i zloupotrebe reči najvoljenijeg srpskog patrijarha.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Ova skromna poslastica, nekada obavezna u postu i omiljena među decom, pravila se od svega nekoliko sastojaka i sušila na suncu, a danas ponovo budi interesovanje i otkriva duh starinskih kuhinja.
Kosovski pilav sa jagnjetinom nije samo jelo — to je tihi svedok porodičnih slava, prazničnih trpeza i ukusa koji se pamti kroz generacije.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Zaboravljeno brašno sa potočnih vodenica, koje su naši stari zvali prekrupa, ponovo se vraća na trpeze – evo kako da pripremite supu po receptu starom više vekova.
Sporo krčkano od pšenice i mesa, ovo jelo donosilo je miris praznika u domove pravoslavnih, katoličkih i muslimanskih porodica i ostalo simbol okupljanja za istom trpezom.
Jednostavan i autentičan, pripreman uoči praznika svih vera i porodičnih okupljanja, ovaj starinski kolač i danas vraća mirise detinjstva i toplinu doma.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
Od posta i molitve do čuda i Vaskrsenja, broj 40 u pravoslavlju ima duboku simboliku koja se provlači kroz istoriju spasenja i duhovne prakse Crkve.
Otkrijte kako život i mučeništvo svetih sestara i njihove hrabre majke i danas pomažu vernicima da pronađu unutrašnji mir, snagu i utehu pred Bogom.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
