U vremenu kada su nežne ruke baka bile najbolji začin svakog jela, nastala je bela čorba - jednostavno toplo jelo koje i danas, u jednom zalogaju, budi mirise detinjstva, sigurnost doma i nezaboravne porodične trenutke.
U skromnim kuhinjama naših baka, gde su ruke bile veštije od svakog recepta, a ljubav glavni začin svake večere, rađala se jednostavna čarolija - bela čorba. Na tom blagorodnom jelu odrastale su generacije naših predaka. I danas, kada zamiriše iz lonca, kao da oživljava ono što je u srcu najtrajnije: toplinu doma, nežnost porodičnih susreta i tihe razgovore oko stola.
Bela čorba je skromna, a bogata dušom. Pravi se od najjednostavnijih darova zemlje i domaćinskih ruku: malo pilećeg mesa, krompira, šargarepe, celera i peršuna - svega onog što u bašti raste, što podseća na leto, na maminu nežnu brigu i na bakinu strpljivost.
U pripremi nema žurbe. Meso se prvo nežno kuva, da pusti svu svoju snagu u vodu - buduću osnovu čorbe. Povrće se secka na sitne kockice; svako parče nosi sećanje na detinjstvo, na vreme kada su dečje ruke pomagale oko stola, a kuća mirisala na nešto sigurno i večno.
Sastojci:
500 g pilećeg mesa (najbolje belo meso ili bataci);
Priprema: Krompir, šargarepu, peršun i celer očistite i isecite na sitne kockice. Crni luk sitno iseckajte.
U drugom loncu zagrejte ulje ili maslac i dodajte iseckani crni luk. Pržite dok ne postane staklast. Dodajte brašno i pržite uz stalno mešanje dok ne dobije svetlosmeđu boju. Polako dolivajte vodu u kojoj se kuvalo meso i pileću supu, stalno mešajući da se ne stvore grudvice. Dodajte iseckano povrće i kuvano pileće meso. Kuvajte dok povrće ne omekša.
Priprema zaprške: U brzom i bučnom svetu današnjice, bela čorba nas podseća da je istinska vrednost u jednostavnosti — da toplina ne dolazi iz savršenstva, već iz iskrene želje da druge nahranimo, ne samo hranom, već pažnjom, lepotom i ljubavlju. Kada sledeći put budete pripremali belu čorbu, znajte: kuvate uspomene, budite detinjstva i grejete ne samo tela, već i duše onih koje volite.
Pijace su prepune ovog mirisnog zelenila, šume ga daruju u izobilju, a domaćice ga pretvaraju u lekovite obroke. Donosimo vam recept za čorbu sa sremušom koja istovremeno hrani telo, jača imunitet i obnavlja iznutra. U vreme posta i prolećne obnove tela, ova jednostavna čorba iz narodnog predanja vraća nas ukorenjenim vrednostima i ukusima detinjstva. Starinski, proveren recept objašnjava kako korak po korak pripremiti najlekovitiju čorbu od koprive. Nakon obimnih prazničnih obroka, ova lagana, kiselkasta supa donosi osveženje organizmu i spokoj duhu — a savršena je za upotrebu šarenih jaja koja su ostala posle vaskršnjeg tucanja. U periodu kada priroda daruje svoje najlekovitije biljke, donosimo vam recept za čorbu koja se vekovima kuva u srpskim domaćinstvima – jednostavna, okrepljujuća i bogata blagodatima za telo i dušu.
veći krompir;
2 šargarepe;
peršun (koren i listovi);
manji celer (koren);
glavica crnog luka;
2 čena belog luka;
l vode;
l pileće supe (može i kocka rastvorena u vodi);
200 ml kisele pavlake;
2 kašike brašna;
žumance;
2–3 kašike ulja ili putera;
so i biber po ukusu;
lovorov list (opciono);
sok jednog limuna.
Freepik
Pileće meso operite, isecite na manje komade i stavite u lonac sa vodom. Kuvajte dok ne postane mekano. Kada bude kuvano, izvadite meso i sačuvajte vodu u kojoj se kuvalo.
U posebnoj posudi pomešajte kiselu pavlaku, žumance i sok od limuna. Dobro izmešajte. Dodajte nekoliko kašika vrele čorbe u smesu sa pavlakom, pa zatim lagano umešajte sve u čorbu. Dodajte so, biber i lovorov list po ukusu. Kuvajte još pet do deset minuta uz povremeno mešanje. Poslužite toplu čorbu posutu svežim peršunom.
Posni recepti
09:13 | 08.04.2025
JEFTIN POSNI RUČAK KOJI OKREPLJUJE, ALI I LEČI: Najukusniji recept za domaću čorbu od biljke čija je sezona u jeku
Posni recepti
08:58 | 16.04.2025
SKRIVENO BLAGO IZ PRIRODE KOJE ČISTI KRV I VRAĆA SNAGU: Bakina čorba koja je hranila i lečila generacije
Mrsni recepti
08:31 | 21.04.2025
SAVRŠEN ZALOGAJ NA VASKRŠNJI PONEDJELJAK: Starinska čorba koja leči i okrepljuje
Mrsni recepti
09:13 | 23.04.2025
ZALOGAJ KOJI LEČI I OKREPLJUJE: Starinski recept za najukusniju prolećnu čorbu koja jača imunitet
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Ova skromna poslastica, nekada obavezna u postu i omiljena među decom, pravila se od svega nekoliko sastojaka i sušila na suncu, a danas ponovo budi interesovanje i otkriva duh starinskih kuhinja.
Kosovski pilav sa jagnjetinom nije samo jelo — to je tihi svedok porodičnih slava, prazničnih trpeza i ukusa koji se pamti kroz generacije.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Iz knjige „Svetogorski kuvar – Kulinarske priče o svetogorskom životu“ otkrivamo jednostavan recept za posne medenjake na vodi koji zimi mame mirisom i toplinom manastirske trpeze.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
