Mošti Svetog Lukilijana i drugih sa njim nalaze se u Carigradu i od njih su potekla brojna isceljenja.
SPC danas obeležava Svetog Lukijana, sveca koga je po predanju mučiteljima izdao drugi zavidni sveštenik Pankratije.
Sveti mučenik Lukilijan živio je u Nikomidiji tokom vladavine rimskog cara Aurelijana (270 - 275).
Bio je ispunjen žarkom ljubavlju prema Gospodu i neustrašivo je propovedao Grcima i Jevrejima o vaskrslom Hristu. Tada su Jevreji zbog širenja vere u Hrista prijavili Lukilijana gradonačelniku Nikomidije Silvanu.
Silvan je uzalud pokušavao da natera Lukilijana da se odrekne Hrista i vrati idolopoklonstvu. Lukilijan je pred državnim vlastima optužen da je svojim propovedanjem podrivao temelje države i delovao kao razarač naroda. Starca su zverski mučili, a zatim zatvorili.
U isto vreme tamo su bila zatvorena četvorica mladića: Klaudije, Ipatije, Pavle i Dionisije, optuženi za ispovedanje vere Hristove. Obradovali su se kad su videli Lukilijana. Svi su proveli dane i noći zajedno u razgovorima o Bogu i u usrdnoj molitvi, pripremajući se za sveto mučeništvo.
Posle izvesnog vremena izvedeni su pred sud gde su pokazali nepokolebljivost u svojim hrišćanskim uverenjima i čvrstini u veri. Bili su podvrgnuti novim mučenjima, ali Gospod je čudesno pokazao svoju moć i blagodat.
Kasnije su poslati u Vizantiju, gde su osuđeni na smrt: četvoricu mladića ubili su mačem, a svetog starca Lukilijan razapeli su na krst.
Podvig svetih mučenika posvedočila je devica Pavla, koja se posvetila služenju onima koji su stradali za veru u Hrista. Dostavljala je hranu zatvorenicima hrišćanima, prala im rane, donosila lekove i sahranjivala tela mučenika.
Na taj način je, takođe, služila svetom Lukilijan i njegovim saputnicima, i bila je prisutna njihovim stradanjima, moleći se u svom srcu Bogu da podrži svoje sluge. Pratila ih je do grada Vizantije i sahranila nakon njihovog mučeništva. Kasnije se Sveta Pavla vratila u Nikomidiju, gde je nastavila - kao i ranije - služiti Gospodu.
Zbog toga je bila optužena, i posle mučenja posečena mačem, primivši od Gospoda dva venca: devstva i mučeništva.
Mošti Svetog Lukilijana i drugih sa njim nalaze se u Carigradu i od njih su potekla brojna isceljenja.
Svaka kuća trebalo bi da ima tri ikone - ikonu krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista.
Tri hiljade ljudi na ovaj dan poverovalo je propovedi apostola i krstilo se.
Za hrišćanina, iskušenje je prilika da pokaže veru, istrajnost i ljubav prema Bogu uprkos okolnostima.
Ovaj mučenik je stradao tako što ga je otrovao filozof Kriskent.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Kada je tokom progona hrišćana u vreme cara Dioklecijana izveden pred sud, imao je svega osamnaest godina.
Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje.
Tokom susreta u Patrijaršijskom dvoru istaknuta je spremnost za nastavak saradnje i jačanje veza između pravoslavlja i američkih hrišćanskih zajednica.
U svom teološkom osvrtu arhijerej Grčke pravoslavne crkve upozorava na širenje praksi koje, prema pravoslavnom učenju, mogu dovesti do duhovne obmane i udaljavanja od Crkve.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Priča o Marti i Mariji i momentu kada ih je posetio Isus Hrist je dobro poznata svima koji su čitali Bibliju i slušali bogosluženja.
Kada je tokom progona hrišćana u vreme cara Dioklecijana izveden pred sud, imao je svega osamnaest godina.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Metodija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Jankit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Tome apostola, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pored duhovnog rada, ostavio je dubok trag u hrišćanskoj književnosti.
Svetitelj 4. veka pretvorio je običnu prodaju u nenametljivu propoved koja je razoružala tvrdoglavo jeretičko uverenje i dovela do neočekivanog obrta.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
U subotu, 4. jula, vernici će se sabrati na svetoj Liturgiji, litiji i pomenu za nevino postradale Srbe Birča i Srednjeg Podrinja, čuvajući kroz zajedničku molitvu uspomenu koja traje više od tri decenije.
Pirinač, luk i peršun umotani u vinovo lišće čine jednostavno posno jelo iz manastirske tradicije, uz neobično jasan ukus koji dolazi iz potpune svedenosti sastojaka.
Ako nekome Bog ne podari decu, to ne znači da je taj nedostojan, naglašava otac Ananije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
