Mošti Svetog Lukilijana i drugih sa njim nalaze se u Carigradu i od njih su potekla brojna isceljenja.
SPC danas obeležava Svetog Lukijana, sveca koga je po predanju mučiteljima izdao drugi zavidni sveštenik Pankratije.
Sveti mučenik Lukilijan živio je u Nikomidiji tokom vladavine rimskog cara Aurelijana (270 - 275).
Bio je ispunjen žarkom ljubavlju prema Gospodu i neustrašivo je propovedao Grcima i Jevrejima o vaskrslom Hristu. Tada su Jevreji zbog širenja vere u Hrista prijavili Lukilijana gradonačelniku Nikomidije Silvanu.
Silvan je uzalud pokušavao da natera Lukilijana da se odrekne Hrista i vrati idolopoklonstvu. Lukilijan je pred državnim vlastima optužen da je svojim propovedanjem podrivao temelje države i delovao kao razarač naroda. Starca su zverski mučili, a zatim zatvorili.
U isto vreme tamo su bila zatvorena četvorica mladića: Klaudije, Ipatije, Pavle i Dionisije, optuženi za ispovedanje vere Hristove. Obradovali su se kad su videli Lukilijana. Svi su proveli dane i noći zajedno u razgovorima o Bogu i u usrdnoj molitvi, pripremajući se za sveto mučeništvo.
Posle izvesnog vremena izvedeni su pred sud gde su pokazali nepokolebljivost u svojim hrišćanskim uverenjima i čvrstini u veri. Bili su podvrgnuti novim mučenjima, ali Gospod je čudesno pokazao svoju moć i blagodat.
Kasnije su poslati u Vizantiju, gde su osuđeni na smrt: četvoricu mladića ubili su mačem, a svetog starca Lukilijan razapeli su na krst.
Podvig svetih mučenika posvedočila je devica Pavla, koja se posvetila služenju onima koji su stradali za veru u Hrista. Dostavljala je hranu zatvorenicima hrišćanima, prala im rane, donosila lekove i sahranjivala tela mučenika.
Na taj način je, takođe, služila svetom Lukilijan i njegovim saputnicima, i bila je prisutna njihovim stradanjima, moleći se u svom srcu Bogu da podrži svoje sluge. Pratila ih je do grada Vizantije i sahranila nakon njihovog mučeništva. Kasnije se Sveta Pavla vratila u Nikomidiju, gde je nastavila - kao i ranije - služiti Gospodu.
Zbog toga je bila optužena, i posle mučenja posečena mačem, primivši od Gospoda dva venca: devstva i mučeništva.
Mošti Svetog Lukilijana i drugih sa njim nalaze se u Carigradu i od njih su potekla brojna isceljenja.
Svaka kuća trebalo bi da ima tri ikone - ikonu krsne slave, Bogorodice i Isusa Hrista.
Tri hiljade ljudi na ovaj dan poverovalo je propovedi apostola i krstilo se.
Za hrišćanina, iskušenje je prilika da pokaže veru, istrajnost i ljubav prema Bogu uprkos okolnostima.
Ovaj mučenik je stradao tako što ga je otrovao filozof Kriskent.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
Podvižnik iz skita Svetog Andreja kaže kako 33 jedinstvena sastojka u miru moštiju Svetog Dimitrija i ikona Bogorodice Malevske potvrđuju prisustvo Duha Svetoga i vekovima čudesno isceljuju vernike.
Vernici često veruju da izbor venčanog prstena odlučuje o bračnom životu, ali protojerej Andrej Efanov objašnjava zašto prava snaga braka leži u molitvi, ljubavi i međusobnom poštovanju, a ne u spoljašnjim simbolima.
U Apostolskoj palati predsednik Hrvatske uručio papi kopiju glagoljskog misala iz 1483. godine i uputio poziv Svetom Ocu da poseti Hrvatsku.
Posle trideset godina, prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram".
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
U pustinju ga je doveo njegov angel hranitelj.
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Snaga nije u tome da se držimo onih koji nas povređuju, već u mudrosti da volimo i cenimo one koji nas ne ostavljaju i ne izdaju.
Priča o Marti i Mariji i momentu kada ih je posetio Isus Hrist je dobro poznata svima koji su čitali Bibliju i slušali bogosluženja.
Posle trideset godina, prepodobni Prohor se u snu javio caru Diogenu i opomenuo ga rečima: "Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram".
Za Mitrovske zadušnice uvek bi pre izlaska na groblje trebalo otići na liturgiju.
Srpska pravoslavna crkva 31. oktobra proslavlja dvojicu velikih svetitelja: apostola koji je Jvanđeljem dotakao srca ljudi i mitropolita koji je verom i mudrošću ujedinio narod Crne Gore.
Sveti Luka se smatra i osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Suština ovog čina nije u spoljašnjoj formi i pravilima, već u iskrenosti molitve i ljubavi s kojom se sveća pali.
Spoj jednostavnosti i luksuza u jelu koje izgleda kao iz restorana, a pravi se lako kod kuće.
Srpska pravoslavna crkva 31. oktobra proslavlja Svetog Luku, apostola, lekara i slikara, koji je prvi naslikao ikonu Presvete Bogorodice i zapisao Jevanđelje puno saosećanja i milosti.
