Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
Nedelja ima svoj poseban ritam: počinje molitvom, nastavlja se tihim razgovorima na povratku kući sa liturgije i završava se okupljanjem oko stola - koji čeka da se ponovo pretvori u mesto susreta, a ne samo u mesto obroka. U tom prelazu iz hrama u dom, iz reči u hleb, nastaju ova skoro zaboravljena mala čuda iz tiganja – piroške koje ne osvajaju izgledom, već smirenom, domaćom punoćom ukusa.
Dok se prže, kuća se polako puni mirisom koji ima moć da zaustavi vreme i da, makar na kratko, podseti sve prisutne da su zajedno. One nisu samo savršen doručak posle liturgije; one su tihi znak da je nedelja dan kada se i telo hrani onako kako se duša već nahranila.
Sastojci
200 ml kefira ili tečnog jogurta
4 kašike kisele pavlake
1 jaje
0,5 kašičice soli
0,5 kašičice sode bikarbone
250 g brašna
250 g urde (ili sitnog sira)
40 g spanaća
30 g mladog luka, ili praziluka
Biljno ulje za prženje
Freepik
Domaće piroške
Priprema
U dubljoj posudi izmešajte kefir (ili jogurt), kiselu pavlaku, jaje, so i sodu bikarbonu. Postepeno dodajte brašno i mešajte mutilicom dok ne dobijete glatko, polutečno testo bez grudvica. U testo dodajte urdu, sitno seckani spanać i mladi luk, ili praziluk. Dobro sjedinite sastojke.
Zagrejte tiganj na srednjoj temperaturi i dodajte malo biljnog ulja. Kašikom, prethodno natopljenom u hladnu vodu, vadite deo smese i formirajte male piroške u tiganju. Pržite pod poklopcem dok ne narastu i porumene sa donje strane, zatim ih pažljivo okrenite i pržite sa druge strane.
Gotove piroške vadite na tanjir obložen kuhinjskim papirom da upije višak ulja. Poslužite tople, po želji uz kiselu pavlaku ili jogurt.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
U svakoj pravoslavnoj kući hleb ima posebno mesto, a ovaj stari recept sa jajima i kačkavaljem podseća nas zašto se nekada verovalo da je greh baciti i koricu.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Saznajte kako da pripremite jelo koje je nekada bilo nezaobilazno na slavskim trpezama i nedeljnim porodičnim ručkovima, a danas predstavlja pravo kulinarsko blago.
Kremasta teleća džigerica sa pasiranim paradajzom i aromatičnim začinima savršena je za zimske obroke, idealna za sve koji žele domaći ukus bez komplikacija.
Dok su minus i ledeni okovi gotovo paralisali zemlju, verni narod se okupio na liturgiji, a patrijarh srpski osveštao je temelje parohijskog doma i poslao poruku koja se pamti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
Kremasta teleća džigerica sa pasiranim paradajzom i aromatičnim začinima savršena je za zimske obroke, idealna za sve koji žele domaći ukus bez komplikacija.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
