Mitropolit mileševski Atanasije posetio je manastir Mileševu, pohvalio radove i poručio – svetinja će zasijati u punom sjaju za praznik Svetog kralja Vladislava.
Kako se približava ktitorska slava manastira Mileševe i praznik Svetog kralja Vladislava, zaštitnika ove svetinje i cele Eparhije mileševske, u manastiru vlada molitvena i radna atmosfera. U duhu priprema za veliku svetkovinu, manastir je posetio i mitropolit mileševski g. Atanasije, kako bi se uverio u tok radova na obnovi i uređenju svetinje i njene okoline.
Igumanija Akvilina, sa sestrinstvom, dočekala je mitropolita sa hrišćanskom toplinom, i sprovela ga kroz manastirski kompleks. Tokom obilaska, prikazani su završeni radovi, kao i oni koji su još u toku, a odnose se na uređenje manastirskih zdanja, ekonomije i prostora namenjenog vernicima i hodočasnicima.
Mitropolit je sa vidnim zadovoljstvom konstatovao da se svi radovi odvijaju planski, temeljno i sa pažnjom prema svetinji, koja ima neprocenjivo duhovno i istorijsko značenje za srpski narod.
Upravo ova svetkovina, slava Svetog kralja Vladislava, nosi posebnu simboliku. To je dan kada se verni narod okuplja da proslavi svetitelja koji je život položio u službi Hristu i svom narodu. Njegove mošti, koje su vekovima bile čuvane upravo u Mileševi, svedok su neprekidne duhovne veze između svetitelja, svetinje i naroda.
Mitropolit Atanasije je ovom prilikom podsetio da je Mileševa ne samo istorijska i duhovna svetionica, već i mesto susreta žive vere, narodnog pamćenja i molitve. Izrazio je nadu da će, uz Božiju pomoć, sve biti spremno za dostojanstvenu proslavu, da manastir dočeka verni narod u lepoti, urednosti i duhovnom miru, kako dolikuje ovom prazniku.
Radovi koji se sprovode u manastiru nisu samo građevinske prirode, oni su izraz žive vere, zahvalnosti i ljubavi prema precima, svetiteljima i Bogu. Mileševa, kao večna čuvarica Duha Svetog i mesta molitve, nastavlja da okuplja i obnavlja, kako zidove, tako i duše.
Očekuje se veliki broj vernika, naročito iz Prijepolja, Priboja, Nove Varoši i drugih krajeva, ali i iz rodnog mesta Svetog kralja Vladislava, koji sa radošću dolaze da učestvuju u liturgiji i proslavi, svedočeći da je Mileševa i danas živo srce pravoslavlja u ovim krajevima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za četvrti mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo.
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
Mitropolit mileševski Atanasije posetio je manastir Mileševu, pohvalio radove i poručio – svetinja će zasijati u punom sjaju za praznik Svetog kralja Vladislava.
Pravoslavlje uči da ne očekujemo život bez bola, već život u kojem bol ima smisao.
Kakvi god da su uzroci, treba samo na vreme shvatiti da je to greh. Ako se vi borite da iz toga isplivate, eto nama novog mučenika, istakao je otac Stefan.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
Ova skromna poslastica, nekada obavezna u postu i omiljena među decom, pravila se od svega nekoliko sastojaka i sušila na suncu, a danas ponovo budi interesovanje i otkriva duh starinskih kuhinja.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Osnovna obeležja krsne slave ustanovio je Sveti Sava u 13. veku: slavski kolač i vino, slavsko žito i slavska sveća.
Jedna od glavnih odlika srpskog pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava.
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
Krsna slava, kako niški sveštenik objašnjava, trebalo bi da bude skromna i povezana sa hrišćanskim običajima - uz slavski kolač, sveću, pšenicu i vino, koji simbolizuju veru i zajedništvo.
Na marginama Generalne skupštine UN, carigradski patrijarh i predsednik Ukrajine razmenili su poruke podrške i simbolične poklone, dok otvorena pitanja o crkvenim podelama i dalje opterećuju pravoslavlje.
Veoma nas raduje što je došao trenutak da možemo javnosti predstaviti ovo prelepo filmsko ostvarenje, na kome smo vredno radili skoro tri godine, istakao je Zoran Ćirić.
Vernici su se sabrali u crkvi Svetih Joakima i Ane kako bi proslavili krsnu slavu, dok je patrijarh istakao prisustvo Božje blagosti i čuda u svakodnevnom životu.
U redovima za pričešže čekalo se više od sat vremena, vernici su dobili blagoslov i poruku igumana Dimitrija da je Tumane postalo duhovna bašta u vremenu smutnje i otuđenosti.
Mitropolit mileševski Atanasije posetio je manastir Mileševu, pohvalio radove i poručio – svetinja će zasijati u punom sjaju za praznik Svetog kralja Vladislava.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
U svetu prepunom reči, najmoćnije je ono što ostane neizgovoreno. Neka duša ostane skrivena – ne iz straha, već iz mudrosti.
Jevreji širom sveta obeležavaju Roš Ašanu – praznik duhovne obnove i početka nove godine, a vernicima je čestitku uputio i patrijarh Porfirije.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka pokazuje kako plemenito srce i zahvalnost pretvaraju običnu molitvu u izvor istinske sreće.
Ne znajući kako da okaje greh, ona se osišila, obukla u muško odelo i otišla u muški manastir Oktodekat.
Ovog septembra obeleženo je 20 godina od osnivanja Istraživačkog instituta za duhovnost i zdravlje, čija istraživanja pokazuju da ljudi koji neguju veru i duhovnost imaju niži krvni pritisak i manju učestalost depresije.
