Mitropolit mileševski Atanasije posetio je manastir Mileševu, pohvalio radove i poručio – svetinja će zasijati u punom sjaju za praznik Svetog kralja Vladislava.
Kako se približava ktitorska slava manastira Mileševe i praznik Svetog kralja Vladislava, zaštitnika ove svetinje i cele Eparhije mileševske, u manastiru vlada molitvena i radna atmosfera. U duhu priprema za veliku svetkovinu, manastir je posetio i mitropolit mileševski g. Atanasije, kako bi se uverio u tok radova na obnovi i uređenju svetinje i njene okoline.
Igumanija Akvilina, sa sestrinstvom, dočekala je mitropolita sa hrišćanskom toplinom, i sprovela ga kroz manastirski kompleks. Tokom obilaska, prikazani su završeni radovi, kao i oni koji su još u toku, a odnose se na uređenje manastirskih zdanja, ekonomije i prostora namenjenog vernicima i hodočasnicima.
Mitropolit je sa vidnim zadovoljstvom konstatovao da se svi radovi odvijaju planski, temeljno i sa pažnjom prema svetinji, koja ima neprocenjivo duhovno i istorijsko značenje za srpski narod.
Upravo ova svetkovina, slava Svetog kralja Vladislava, nosi posebnu simboliku. To je dan kada se verni narod okuplja da proslavi svetitelja koji je život položio u službi Hristu i svom narodu. Njegove mošti, koje su vekovima bile čuvane upravo u Mileševi, svedok su neprekidne duhovne veze između svetitelja, svetinje i naroda.
Mitropolit Atanasije je ovom prilikom podsetio da je Mileševa ne samo istorijska i duhovna svetionica, već i mesto susreta žive vere, narodnog pamćenja i molitve. Izrazio je nadu da će, uz Božiju pomoć, sve biti spremno za dostojanstvenu proslavu, da manastir dočeka verni narod u lepoti, urednosti i duhovnom miru, kako dolikuje ovom prazniku.
Radovi koji se sprovode u manastiru nisu samo građevinske prirode, oni su izraz žive vere, zahvalnosti i ljubavi prema precima, svetiteljima i Bogu. Mileševa, kao večna čuvarica Duha Svetog i mesta molitve, nastavlja da okuplja i obnavlja, kako zidove, tako i duše.
Očekuje se veliki broj vernika, naročito iz Prijepolja, Priboja, Nove Varoši i drugih krajeva, ali i iz rodnog mesta Svetog kralja Vladislava, koji sa radošću dolaze da učestvuju u liturgiji i proslavi, svedočeći da je Mileševa i danas živo srce pravoslavlja u ovim krajevima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za četvrti mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo.
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Živeo je sto petnaest godina.
Kolona duža od kilometar i po proteže se vračarskim ulicama, dok poklonici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore poručuju da nijedno čekanje nije teško kada među srpski narod stigne ovakva svetinja.
Dok sukobi i nestabilnost i dalje potresaju region, milioni vernika pristižu u Meku, gde je večeras zvanično počeo hadž i gde se odvija jedno od najvećih okupljanja na planeti.
Vernici iz čitavog regiona satima čekaju ispred Hrama Svetog Save kako bi se poklonili svetinji i dobili trakice osveštane iznad kivota
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Sveća, kolač i žito pripremaju se kao i obično, ističe Đurđević.
Proslava krsne slave je znak pripadnosti pravoslavnoj veri i neprekidna veza između predaka i potomaka, čoveka i Boga.
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
Kolona duža od kilometar i po proteže se vračarskim ulicama, dok poklonici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore poručuju da nijedno čekanje nije teško kada među srpski narod stigne ovakva svetinja.
Vernici iz čitavog regiona satima čekaju ispred Hrama Svetog Save kako bi se poklonili svetinji i dobili trakice osveštane iznad kivota
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je patrijarhu moskovskom i cele Rusije toplu čestitku povodom imendana, poželeo mu mudrost, snagu i Božji blagoslov i podsetio na značaj Svetog Kirila za duhovni život slovenskih naroda.
Uoči praznika Svetih Ćirila i Metodija, u hramu na Vračaru bogosluženje pred jednom od najvećih čudotvornih svetinja, koja se retko iznosi sa Svete gore.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Mnogi duhovnici govorili su da nijedna molitva ne ostavlja takav trag na čovekovu dušu kao iskreno čitanje psalama.
Patrijarh moskovski i sve Rusije poručio je da sveta braća Slovenima nisu donela samo pismo, već dostojanstvo, kulturu i mogućnost da Hrista čuju na svom jeziku u vreme kada su ih mnogi smatrali ljudima drugog reda.
Crkva Hrista Kralja u Morzmahejmu sada menja svoju namenu, dok prodaja ovog objekta otvara pitanje šta se dešava sa građevinama koje gube svoju prvobitnu ulogu i sve teže nalaze novu funkciju u lokalnim zajednicama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
