Mitropolit mileševski Atanasije posetio je manastir Mileševu, pohvalio radove i poručio – svetinja će zasijati u punom sjaju za praznik Svetog kralja Vladislava.
Kako se približava ktitorska slava manastira Mileševe i praznik Svetog kralja Vladislava, zaštitnika ove svetinje i cele Eparhije mileševske, u manastiru vlada molitvena i radna atmosfera. U duhu priprema za veliku svetkovinu, manastir je posetio i mitropolit mileševski g. Atanasije, kako bi se uverio u tok radova na obnovi i uređenju svetinje i njene okoline.
Igumanija Akvilina, sa sestrinstvom, dočekala je mitropolita sa hrišćanskom toplinom, i sprovela ga kroz manastirski kompleks. Tokom obilaska, prikazani su završeni radovi, kao i oni koji su još u toku, a odnose se na uređenje manastirskih zdanja, ekonomije i prostora namenjenog vernicima i hodočasnicima.
Mitropolit je sa vidnim zadovoljstvom konstatovao da se svi radovi odvijaju planski, temeljno i sa pažnjom prema svetinji, koja ima neprocenjivo duhovno i istorijsko značenje za srpski narod.
Upravo ova svetkovina, slava Svetog kralja Vladislava, nosi posebnu simboliku. To je dan kada se verni narod okuplja da proslavi svetitelja koji je život položio u službi Hristu i svom narodu. Njegove mošti, koje su vekovima bile čuvane upravo u Mileševi, svedok su neprekidne duhovne veze između svetitelja, svetinje i naroda.
Mitropolit Atanasije je ovom prilikom podsetio da je Mileševa ne samo istorijska i duhovna svetionica, već i mesto susreta žive vere, narodnog pamćenja i molitve. Izrazio je nadu da će, uz Božiju pomoć, sve biti spremno za dostojanstvenu proslavu, da manastir dočeka verni narod u lepoti, urednosti i duhovnom miru, kako dolikuje ovom prazniku.
Radovi koji se sprovode u manastiru nisu samo građevinske prirode, oni su izraz žive vere, zahvalnosti i ljubavi prema precima, svetiteljima i Bogu. Mileševa, kao večna čuvarica Duha Svetog i mesta molitve, nastavlja da okuplja i obnavlja, kako zidove, tako i duše.
Očekuje se veliki broj vernika, naročito iz Prijepolja, Priboja, Nove Varoši i drugih krajeva, ali i iz rodnog mesta Svetog kralja Vladislava, koji sa radošću dolaze da učestvuju u liturgiji i proslavi, svedočeći da je Mileševa i danas živo srce pravoslavlja u ovim krajevima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za četvrti mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo.
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
Reči velike ruske svetiteljke zapisane su u njenom žitiju, a ono što je rekla pred smrt decenijama kasnije dobilo je potpuno novo značenje, kada su hiljade vernika počele da dolaze na mesto gde počivaju njene mošti.
Pred carem Dioklecijanom nisu se odrekli vere, a posle tri godine provedene u tamnici bačeni su u užarenu peć zajedno sa drugim hrišćanima.
Na liturgiji nadomak Lazarevca, mitropolit šumadijski besedio je o tome kako pronaći mir.
Svetogorski starac je objašnjavao zašto će mučenici poslednjih vremena biti uzvišeniji od svih i upozoravao da se vera ne pokazuje divljenjem svetiteljima, već spremnošću da se njihovim putem zaista krene.
Na društvenim mrežama tvrdilo se da će episkop Irinej uručiti nagradu predsedniku Ukrajine, što je Eparhija istočnoamerička kategorički demantovala.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Isti svetitelj, različiti praznici: Šta Crkva zapravo obeležava na „zimske“ i „letnje“ datume
Sveća, kolač i žito pripremaju se kao i obično, ističe Đurđević.
Proslava krsne slave je znak pripadnosti pravoslavnoj veri i neprekidna veza između predaka i potomaka, čoveka i Boga.
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
Na liturgiji nadomak Lazarevca, mitropolit šumadijski besedio je o tome kako pronaći mir.
Na društvenim mrežama tvrdilo se da će episkop Irinej uručiti nagradu predsedniku Ukrajine, što je Eparhija istočnoamerička kategorički demantovala.
Praznik će biti svečano obeležen u hramu Svetog Simeona Mirotočivog, uz molitvu, jeleosvećenje, liturgiju i prigodan program u porti hrama.
U saopštenju se ističu brak, porodica i vaspitanje dece kao vrednosti koje treba čuvati, uz jasan apel da eventualno okupljanje ne preraste u vređanje, podele i sukobe.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Zamrznuto voće, voda i prirodni zaslađivač dovoljni su za osvežavajući desert, a jedan tradicionalni sastojak daje mu neobično glatku teksturu.
U besedi za ponedeljak 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj govori o lepoti, raskoši i sujeti, upozoravajući šta se iza spoljašnjeg sjaja može kriti u čovekovoj duši.
Probajte mešano povrće po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Prvu pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Kronštatskog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
