Mitropolit mileševski Atanasije posetio je manastir Mileševu, pohvalio radove i poručio – svetinja će zasijati u punom sjaju za praznik Svetog kralja Vladislava.
Kako se približava ktitorska slava manastira Mileševe i praznik Svetog kralja Vladislava, zaštitnika ove svetinje i cele Eparhije mileševske, u manastiru vlada molitvena i radna atmosfera. U duhu priprema za veliku svetkovinu, manastir je posetio i mitropolit mileševski g. Atanasije, kako bi se uverio u tok radova na obnovi i uređenju svetinje i njene okoline.
Igumanija Akvilina, sa sestrinstvom, dočekala je mitropolita sa hrišćanskom toplinom, i sprovela ga kroz manastirski kompleks. Tokom obilaska, prikazani su završeni radovi, kao i oni koji su još u toku, a odnose se na uređenje manastirskih zdanja, ekonomije i prostora namenjenog vernicima i hodočasnicima.
Mitropolit je sa vidnim zadovoljstvom konstatovao da se svi radovi odvijaju planski, temeljno i sa pažnjom prema svetinji, koja ima neprocenjivo duhovno i istorijsko značenje za srpski narod.
Upravo ova svetkovina, slava Svetog kralja Vladislava, nosi posebnu simboliku. To je dan kada se verni narod okuplja da proslavi svetitelja koji je život položio u službi Hristu i svom narodu. Njegove mošti, koje su vekovima bile čuvane upravo u Mileševi, svedok su neprekidne duhovne veze između svetitelja, svetinje i naroda.
Mitropolit Atanasije je ovom prilikom podsetio da je Mileševa ne samo istorijska i duhovna svetionica, već i mesto susreta žive vere, narodnog pamćenja i molitve. Izrazio je nadu da će, uz Božiju pomoć, sve biti spremno za dostojanstvenu proslavu, da manastir dočeka verni narod u lepoti, urednosti i duhovnom miru, kako dolikuje ovom prazniku.
Radovi koji se sprovode u manastiru nisu samo građevinske prirode, oni su izraz žive vere, zahvalnosti i ljubavi prema precima, svetiteljima i Bogu. Mileševa, kao večna čuvarica Duha Svetog i mesta molitve, nastavlja da okuplja i obnavlja, kako zidove, tako i duše.
Očekuje se veliki broj vernika, naročito iz Prijepolja, Priboja, Nove Varoši i drugih krajeva, ali i iz rodnog mesta Svetog kralja Vladislava, koji sa radošću dolaze da učestvuju u liturgiji i proslavi, svedočeći da je Mileševa i danas živo srce pravoslavlja u ovim krajevima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za četvrti mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo.
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
Bez ulja, sa nekoliko jednostavnih namirnica i mnogo ljubavi, ovo posno jelo iz knjige "Ko posti dušu gosti" pokazuje kako se u skromnoj trpezi kriju bogat ukus, tradicija i duh pravoslavnih manastira.
U molitvenom prisustvu mitropolita Joanikija, ostroške bratije i brojnih vernika, ispraćen je monah čiji je život bio posvećen Bogu, molitvi i ljubavi prema bližnjima, uz poruku da smrt nije kraj, već prelazak u novi život.
Episkop bihaćko-petrovački upozorio je da istorija opominje sve narode u Bosni i Hercegovini i pozvao na dogovor, uvažavanje različitosti i rešavanje važnih pitanja kroz konsenzus.
U besedi za petak 6. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da najveća opasnost ne dolazi spolja, već iz čovekovog srca.
Probajte kuvani krompir sa belim lukom, po receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara", pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za petak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Zlatousta.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Isti svetitelj, različiti praznici: Šta Crkva zapravo obeležava na „zimske“ i „letnje“ datume
Sveća, kolač i žito pripremaju se kao i obično, ističe Đurđević.
Proslava krsne slave je znak pripadnosti pravoslavnoj veri i neprekidna veza između predaka i potomaka, čoveka i Boga.
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
U molitvenom prisustvu mitropolita Joanikija, ostroške bratije i brojnih vernika, ispraćen je monah čiji je život bio posvećen Bogu, molitvi i ljubavi prema bližnjima, uz poruku da smrt nije kraj, već prelazak u novi život.
Episkop bihaćko-petrovački upozorio je da istorija opominje sve narode u Bosni i Hercegovini i pozvao na dogovor, uvažavanje različitosti i rešavanje važnih pitanja kroz konsenzus.
Na manastirskim njivama održano je tradicionalno okupljanje tokom kojeg su, uz blagoslov mitropolita raško-prizrenskog Teodosija, uređivane njive i pripremana zemlja za nove plodove.
Opelo će biti služeno u metohu ostroške svetinje Jovan Do, gde će otac Jelisej biti i sahranjen.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Od "posnih" i "mrsnih" slava, slavskog žita i crvenog slova, do posta, ispovesti i Božić Bate, mnogi običaji koje vernici prihvataju kao pravilo nisu u skladu sa učenjem Pravoslavne crkve - evo šta o njima zaista kaže Crkva.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, pozivajući se na Jevanđelje i crkveno predanje, đakon Igor Cukanov iznosi svedočenja o životima, veri, propovedi i stradanju Isusovih srodnika.
Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
