Mitropolit mileševski Atanasije posetio je manastir Mileševu, pohvalio radove i poručio – svetinja će zasijati u punom sjaju za praznik Svetog kralja Vladislava.
Kako se približava ktitorska slava manastira Mileševe i praznik Svetog kralja Vladislava, zaštitnika ove svetinje i cele Eparhije mileševske, u manastiru vlada molitvena i radna atmosfera. U duhu priprema za veliku svetkovinu, manastir je posetio i mitropolit mileševski g. Atanasije, kako bi se uverio u tok radova na obnovi i uređenju svetinje i njene okoline.
Igumanija Akvilina, sa sestrinstvom, dočekala je mitropolita sa hrišćanskom toplinom, i sprovela ga kroz manastirski kompleks. Tokom obilaska, prikazani su završeni radovi, kao i oni koji su još u toku, a odnose se na uređenje manastirskih zdanja, ekonomije i prostora namenjenog vernicima i hodočasnicima.
Mitropolit je sa vidnim zadovoljstvom konstatovao da se svi radovi odvijaju planski, temeljno i sa pažnjom prema svetinji, koja ima neprocenjivo duhovno i istorijsko značenje za srpski narod.
Upravo ova svetkovina, slava Svetog kralja Vladislava, nosi posebnu simboliku. To je dan kada se verni narod okuplja da proslavi svetitelja koji je život položio u službi Hristu i svom narodu. Njegove mošti, koje su vekovima bile čuvane upravo u Mileševi, svedok su neprekidne duhovne veze između svetitelja, svetinje i naroda.
Mitropolit Atanasije je ovom prilikom podsetio da je Mileševa ne samo istorijska i duhovna svetionica, već i mesto susreta žive vere, narodnog pamćenja i molitve. Izrazio je nadu da će, uz Božiju pomoć, sve biti spremno za dostojanstvenu proslavu, da manastir dočeka verni narod u lepoti, urednosti i duhovnom miru, kako dolikuje ovom prazniku.
Radovi koji se sprovode u manastiru nisu samo građevinske prirode, oni su izraz žive vere, zahvalnosti i ljubavi prema precima, svetiteljima i Bogu. Mileševa, kao večna čuvarica Duha Svetog i mesta molitve, nastavlja da okuplja i obnavlja, kako zidove, tako i duše.
Očekuje se veliki broj vernika, naročito iz Prijepolja, Priboja, Nove Varoši i drugih krajeva, ali i iz rodnog mesta Svetog kralja Vladislava, koji sa radošću dolaze da učestvuju u liturgiji i proslavi, svedočeći da je Mileševa i danas živo srce pravoslavlja u ovim krajevima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za četvrti mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo.
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
Kada vera postane deo svakog postupka i odluke, ona prirodno privlači pažnju, ne zato što se ističe, već zato što se razlikuje.
Jednostavno pripremljeno, a bogato aromama, ovaj praznični specijalitet spaja vekovne običaje, miris pečenog luka i maslinovo ulje na trpezama gde se slavi dolazak Božića.
Od Bunjevaca do Slovaka, običaji Badnjaka u Srbiji oslikavaju duhovnu pripremu, porodično zajedništvo i molitvu, a ponoćna misa ostaje trenutak koji okuplja vernike u svetlosti sveća i tišini iščekivanja.
Od posta i nemrsa do lične pobožnosti - objašnjenje pravila koja važe za vernike i razloga zbog kojih Badnji dan nema status obavezne pokore.
Kroz priču o pravedniku iz Sodome, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. sredu po Duhovima pokazuje kako hrabrost i vera mogu odrediti sudbinu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Proslava krsne slave je znak pripadnosti pravoslavnoj veri i neprekidna veza između predaka i potomaka, čoveka i Boga.
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
Osnovna obeležja krsne slave ustanovio je Sveti Sava u 13. veku: slavski kolač i vino, slavsko žito i slavska sveća.
Mati Dominika provela je čitav život u Grnčarici, služeći Bogu i ljudima, ostavljajući za sobom svedočanstvo tihe vere i trajne molitve.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
