U doba kada se hleb pravio na metre, a nijedna mrvica nije završavala u kanti, domaćice su stvarale jela iz ničega. Otkrijte kako se od jučerašnjeg hleba priprema topla čorba koja i danas greje srce — jednostavno, štedljivo i neodoljivo.
U vremenima kada se u svakoj kući mesio hleb na metar i više, miris svežih vekni širio se sokacima, a pogača se lomila s poštovanjem — znalo se da nijedna mrvica ne sme da se baci. Kad bi hleb ostario i okamenio se u korpi, domaćice nisu žalile, nego su, uz toplotu šporeta na drva i tihe razgovore, pretvarale osušene kriške u nova, mirisna jela. Tako je nastajala i čorba od starog hleba — topla, jednostavna, a bogata duhom domaćinske mudrosti i štedljivosti. Ovaj zaboravljeni recept iz ruralnih krajeva Srbije vraća nas u detinjstvo, podseća na bakine ruke koje od ničega prave mnogo i, dok krčka na tihoj vatri, kao da nas poziva da ponovo otkrijemo čari skromne, ali iskrene kuhinje.
Sastojci:
stari beli hleb
Priprema
Od belog hleba koji vam je ostao od prethodnih dana možete napraviti toplu, blagu čorbu koja greje i telo i dušu. Isecite hleb na manje komade i stavite ga u posoljenu, ključalu vodu. Ostavite da se lagano kuva na tihoj vatri, onako kako su to nekada radile naše bake — bez žurbe, s ljubavlju. Kad omekša, izvadite ga kroz cediljku i propasirajte, pa vratite nazad u istu vodu. Dodajte komadić masla ili putera, kao i umućenu pavlaku sa jednim žumancetom. Sve lagano promešajte i poslužite dok je još toplo, uz šaku rendanog tvrdog sira preko. U toj jednostavnosti krije se ona stara, zaboravljena čar kuhinje iz vremena kada se sve cenilo — i vreme, i trud, i hleb.
Bakini saveti:
Kad čorba zamiriše i stigne do stola, osetićete kako vas lagano vraća u neko sporije, mirnije vreme — u dane kada se svemu prilazilo s više pažnje. Da biste iz nje izvukli puninu ukusa, birajte hleb koji je odstajao bar jedan dan — ili ga lagano prepecite za dodatnu dubinu. Maslo će joj dati onu poznatu, domaću punoću, a ako ga nemate, i običan puter će poslužiti. Žumance obavezno umešajte tek pred kraj kuvanja, najbolje tako što ćete ga prethodno razblažiti s malo tople čorbe.
Kisela pavlaka unosi nežnu kiselkastu notu, a možete je zameniti grčkim jogurtom. Rendani kačkavalj, parmezan ili stari sir zaokružiće ukus i dati joj onu završnu, toplu notu domaće kuhinje. Kuvajte sve polako, na tihoj vatri, da se sastojci sjedine kao priče koje se prepričavaju pored šporeta. Poslužite čorbu uz još malo sira, krutone ili krišku belog luka i hleba, pa uz čašu kiselog mleka uživajte u ukusu koji ne pripada samo stomaku — već i duši.
Bez dugog čekanja, sa sastojcima koje već imate u kući – stari trik za savršeno mek i topao hleb koji će oduševiti i najizbirljivije.
Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede.
U vremenima kada se poštovao svaki komad hleba, nastajala su jela koja su spajala porodicu i grejala dom. Među njima je i pita od starog hleba – jednostavna, domaćinska čarolija koja i danas vraća veru u skromna zadovoljstva.
Dok su današnje trpeze često pretrpane egzotičnim ukusima, ajmokac – jednostavan sos od belog luka i pilećeg mesa – podseća nas na vreme kada su mirisi iz kuhinje bili najtačniji sat i najlepši poziv za okupljanje oko stola.
Uz šapat uspomena donosimo vam jednostavan, ali neodoljiv letnji recept koji spaja tradiciju, ljubav i autentične ukuse - baš onako kako su to znale naše bake.
Kako jedan jednostavan složenac od nežnih listova i mlevenog mesa čuva porodične tradicije i podseća nas na mirise i toplinu zajedničkih ručkova, donoseći osveženje i radost svakom prolećnom tanjiru.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Otac Vladimir objašnjava kako se suočiti sa tugom, krivicom i duhovnim pitanjima bez gubitka vere i nade.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
Izveštaj Skupštine pravoslavnih episkopa svedoči o snažnom širenju pravoslavnih bogoslužbenih mesta i rastu broja sveštenoslužitelja, uz vidljive promene na verskoj mapi Francuske i izazove koji prate ovaj process.
Njegova slava među Judejima u Vavilonu počela je onda kada je on izobličio dva pohotljiva i nepravedna starca, sudije judejske, i spasao celomudrenu Sosanu (Suzanu) od nepravedne smrti.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
Napravite najmekše pecivo bez kvasca, gotovo za manje od pola sata — testo koje se ne čeka, a mami mirisom, ukusom i uspomenama na bake, jutra pod ćebetom i dom koji diše ljubavlju.
Vranjanski propeć nije samo omiljeni doručak naših baka, već i ukus koji vraća mirise ognjišta, dedine ruke u brašnu i toplinu jutra kroz pendžer u kome se prvi dim meša sa pesmom.
Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
Iz knjige „Svetogorski kuvar – Kulinarske priče o svetogorskom životu“ otkrivamo jednostavan recept za posne medenjake na vodi koji zimi mame mirisom i toplinom manastirske trpeze.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju.
Jednostavan recept za mirisnu poslasticu u danima posta koja okuplja porodicu i vraća tradiciju u dom.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Dok se jedni pravdaju da "samo prate", a drugi sa visine osuđuju, sveštenik razbija lažnu podelu i pokazuje kako rijaliti programi utiču na savest, navike i unutrašnji život.
Ljubav je u hrišćanstvu postavljena kao temelj svega.
Iz knjige „Svetogorski kuvar – Kulinarske priče o svetogorskom životu“ otkrivamo jednostavan recept za posne medenjake na vodi koji zimi mame mirisom i toplinom manastirske trpeze.
