Shutterstock/Deniss GrigorjevsČorba od starog hleba
U doba kada se hleb pravio na metre, a nijedna mrvica nije završavala u kanti, domaćice su stvarale jela iz ničega. Otkrijte kako se od jučerašnjeg hleba priprema topla čorba koja i danas greje srce — jednostavno, štedljivo i neodoljivo.
U vremenima kada se u svakoj kući mesio hleb na metar i više, miris svežih vekni širio se sokacima, a pogača se lomila s poštovanjem — znalo se da nijedna mrvica ne sme da se baci. Kad bi hleb ostario i okamenio se u korpi, domaćice nisu žalile, nego su, uz toplotu šporeta na drva i tihe razgovore, pretvarale osušene kriške u nova, mirisna jela. Tako je nastajala i čorba od starog hleba — topla, jednostavna, a bogata duhom domaćinske mudrosti i štedljivosti. Ovaj zaboravljeni recept iz ruralnih krajeva Srbije vraća nas u detinjstvo, podseća na bakine ruke koje od ničega prave mnogo i, dok krčka na tihoj vatri, kao da nas poziva da ponovo otkrijemo čari skromne, ali iskrene kuhinje.
Sastojci:
stari beli hleb
maslo ili puter
žumance
kisela pavlaka
rendani tvrdi sir
Shutterstock/Deniss Grigorjevs
Čorba od starog hleba
Priprema
Od belog hleba koji vam je ostao od prethodnih dana možete napraviti toplu, blagu čorbu koja greje i telo i dušu. Isecite hleb na manje komade i stavite ga u posoljenu, ključalu vodu. Ostavite da se lagano kuva na tihoj vatri, onako kako su to nekada radile naše bake — bez žurbe, s ljubavlju. Kad omekša, izvadite ga kroz cediljku i propasirajte, pa vratite nazad u istu vodu. Dodajte komadić masla ili putera, kao i umućenu pavlaku sa jednim žumancetom. Sve lagano promešajte i poslužite dok je još toplo, uz šaku rendanog tvrdog sira preko. U toj jednostavnosti krije se ona stara, zaboravljena čar kuhinje iz vremena kada se sve cenilo — i vreme, i trud, i hleb.
Bakini saveti:
Kad čorba zamiriše i stigne do stola, osetićete kako vas lagano vraća u neko sporije, mirnije vreme — u dane kada se svemu prilazilo s više pažnje. Da biste iz nje izvukli puninu ukusa, birajte hleb koji je odstajao bar jedan dan — ili ga lagano prepecite za dodatnu dubinu. Maslo će joj dati onu poznatu, domaću punoću, a ako ga nemate, i običan puter će poslužiti. Žumance obavezno umešajte tek pred kraj kuvanja, najbolje tako što ćete ga prethodno razblažiti s malo tople čorbe.
Kisela pavlaka unosi nežnu kiselkastu notu, a možete je zameniti grčkim jogurtom. Rendani kačkavalj, parmezan ili stari sir zaokružiće ukus i dati joj onu završnu, toplu notu domaće kuhinje. Kuvajte sve polako, na tihoj vatri, da se sastojci sjedine kao priče koje se prepričavaju pored šporeta. Poslužite čorbu uz još malo sira, krutone ili krišku belog luka i hleba, pa uz čašu kiselog mleka uživajte u ukusu koji ne pripada samo stomaku — već i duši.
Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede.
U vremenima kada se poštovao svaki komad hleba, nastajala su jela koja su spajala porodicu i grejala dom. Među njima je i pita od starog hleba – jednostavna, domaćinska čarolija koja i danas vraća veru u skromna zadovoljstva.
Dok su današnje trpeze često pretrpane egzotičnim ukusima, ajmokac – jednostavan sos od belog luka i pilećeg mesa – podseća nas na vreme kada su mirisi iz kuhinje bili najtačniji sat i najlepši poziv za okupljanje oko stola.
Uz šapat uspomena donosimo vam jednostavan, ali neodoljiv letnji recept koji spaja tradiciju, ljubav i autentične ukuse - baš onako kako su to znale naše bake.
Kako jedan jednostavan složenac od nežnih listova i mlevenog mesa čuva porodične tradicije i podseća nas na mirise i toplinu zajedničkih ručkova, donoseći osveženje i radost svakom prolećnom tanjiru.
Od palente se lako prave dekorativni zalogaji u tri različite boje, a uz jednostavnu zamenu jednog sastojka recept je pogodan i za posnu i za mrsnu slavu.
Bez komplikovanih koraka i namirnica koje morate posebno da kupujete, ovaj mekani kolač priprema se brzo, a završni dodir daju šećer u prahu i mirisna korica pomorandže.
Broj 13 u pojedinim predanjima povezuje se sa Tajnom večerom, na kojoj je, prema hrišćanskom predanju, bilo 13 učesnika, dok se petak dovodi u vezu sa danom Hristovog stradanja.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Od palente se lako prave dekorativni zalogaji u tri različite boje, a uz jednostavnu zamenu jednog sastojka recept je pogodan i za posnu i za mrsnu slavu.
Otac Dejan Krstić objasnio je i istorijsko poreklo crkvenih zapovesti, navodeći da je reč o pravilima koja su se razvijala kroz različite tradicije i crkvenu praksu.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
