U doba kada se hleb pravio na metre, a nijedna mrvica nije završavala u kanti, domaćice su stvarale jela iz ničega. Otkrijte kako se od jučerašnjeg hleba priprema topla čorba koja i danas greje srce — jednostavno, štedljivo i neodoljivo.
U vremenima kada se u svakoj kući mesio hleb na metar i više, miris svežih vekni širio se sokacima, a pogača se lomila s poštovanjem — znalo se da nijedna mrvica ne sme da se baci. Kad bi hleb ostario i okamenio se u korpi, domaćice nisu žalile, nego su, uz toplotu šporeta na drva i tihe razgovore, pretvarale osušene kriške u nova, mirisna jela. Tako je nastajala i čorba od starog hleba — topla, jednostavna, a bogata duhom domaćinske mudrosti i štedljivosti. Ovaj zaboravljeni recept iz ruralnih krajeva Srbije vraća nas u detinjstvo, podseća na bakine ruke koje od ničega prave mnogo i, dok krčka na tihoj vatri, kao da nas poziva da ponovo otkrijemo čari skromne, ali iskrene kuhinje.
Sastojci:
stari beli hleb
Priprema
Od belog hleba koji vam je ostao od prethodnih dana možete napraviti toplu, blagu čorbu koja greje i telo i dušu. Isecite hleb na manje komade i stavite ga u posoljenu, ključalu vodu. Ostavite da se lagano kuva na tihoj vatri, onako kako su to nekada radile naše bake — bez žurbe, s ljubavlju. Kad omekša, izvadite ga kroz cediljku i propasirajte, pa vratite nazad u istu vodu. Dodajte komadić masla ili putera, kao i umućenu pavlaku sa jednim žumancetom. Sve lagano promešajte i poslužite dok je još toplo, uz šaku rendanog tvrdog sira preko. U toj jednostavnosti krije se ona stara, zaboravljena čar kuhinje iz vremena kada se sve cenilo — i vreme, i trud, i hleb.
Bakini saveti:
Kad čorba zamiriše i stigne do stola, osetićete kako vas lagano vraća u neko sporije, mirnije vreme — u dane kada se svemu prilazilo s više pažnje. Da biste iz nje izvukli puninu ukusa, birajte hleb koji je odstajao bar jedan dan — ili ga lagano prepecite za dodatnu dubinu. Maslo će joj dati onu poznatu, domaću punoću, a ako ga nemate, i običan puter će poslužiti. Žumance obavezno umešajte tek pred kraj kuvanja, najbolje tako što ćete ga prethodno razblažiti s malo tople čorbe.
Kisela pavlaka unosi nežnu kiselkastu notu, a možete je zameniti grčkim jogurtom. Rendani kačkavalj, parmezan ili stari sir zaokružiće ukus i dati joj onu završnu, toplu notu domaće kuhinje. Kuvajte sve polako, na tihoj vatri, da se sastojci sjedine kao priče koje se prepričavaju pored šporeta. Poslužite čorbu uz još malo sira, krutone ili krišku belog luka i hleba, pa uz čašu kiselog mleka uživajte u ukusu koji ne pripada samo stomaku — već i duši.
Bez dugog čekanja, sa sastojcima koje već imate u kući – stari trik za savršeno mek i topao hleb koji će oduševiti i najizbirljivije.
Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede.
U vremenima kada se poštovao svaki komad hleba, nastajala su jela koja su spajala porodicu i grejala dom. Među njima je i pita od starog hleba – jednostavna, domaćinska čarolija koja i danas vraća veru u skromna zadovoljstva.
Dok su današnje trpeze često pretrpane egzotičnim ukusima, ajmokac – jednostavan sos od belog luka i pilećeg mesa – podseća nas na vreme kada su mirisi iz kuhinje bili najtačniji sat i najlepši poziv za okupljanje oko stola.
Uz šapat uspomena donosimo vam jednostavan, ali neodoljiv letnji recept koji spaja tradiciju, ljubav i autentične ukuse - baš onako kako su to znale naše bake.
Kako jedan jednostavan složenac od nežnih listova i mlevenog mesa čuva porodične tradicije i podseća nas na mirise i toplinu zajedničkih ručkova, donoseći osveženje i radost svakom prolećnom tanjiru.
Punih devet dana su lagano umirali na krstu, hrabreći jedno drugo.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Sud u Podgorici dosudio je odštetu arhimandritu Hrizostomu Nešiću nakon što je na kontroverznom portalu bio označen kao „špijun“, zajedno sa više monaha i sveštenika SPC.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Ne treba vam ništa skupo: od krompira, povrća i malo sira nastaje nezaboravno starinsko jelo koje se u različitim krajevima drugačije zove, ali svuda miriše na dom, tradiciju i ljubav.
Napravite najmekše pecivo bez kvasca, gotovo za manje od pola sata — testo koje se ne čeka, a mami mirisom, ukusom i uspomenama na bake, jutra pod ćebetom i dom koji diše ljubavlju.
Vranjanski propeć nije samo omiljeni doručak naših baka, već i ukus koji vraća mirise ognjišta, dedine ruke u brašnu i toplinu jutra kroz pendžer u kome se prvi dim meša sa pesmom.
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Jednostavno jelo od nekoliko sastojaka vekovima je bilo nezaobilazno tokom posta na ulju, a tajna punog ukusa krije se u načinu kuvanja i strpljivom krčkanju koje pasulju daje posebnu aromu.
U slojevima mesa, testenine i zapečenog sira krije se jelo koje je nastajalo u danima kada nema posta, skromno, zasitno i duboko ukorenjeno u ritam života ravnice.
U kombinaciji testa i krompira krije se priča o pravoslavnim običajima, porodičnim okupljanjima i toplini domaće kuhinje koja se prenosi s kolena na koleno.
Starinsko jelo od pšenice, kajmaka i mleka otkriva kako su pravoslavni domovi spajali post i mrs, ali i kako je jedna jednostavna trpeza postajala simbol zajedništva, obilja i života u skladu sa crkvenim ritmom.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Srce mladog sveštenika nije izdržalo postoperativni period.
Jednostavno jelo od nekoliko sastojaka vekovima je bilo nezaobilazno tokom posta na ulju, a tajna punog ukusa krije se u načinu kuvanja i strpljivom krčkanju koje pasulju daje posebnu aromu.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
