U doba kada se hleb pravio na metre, a nijedna mrvica nije završavala u kanti, domaćice su stvarale jela iz ničega. Otkrijte kako se od jučerašnjeg hleba priprema topla čorba koja i danas greje srce — jednostavno, štedljivo i neodoljivo.
U vremenima kada se u svakoj kući mesio hleb na metar i više, miris svežih vekni širio se sokacima, a pogača se lomila s poštovanjem — znalo se da nijedna mrvica ne sme da se baci. Kad bi hleb ostario i okamenio se u korpi, domaćice nisu žalile, nego su, uz toplotu šporeta na drva i tihe razgovore, pretvarale osušene kriške u nova, mirisna jela. Tako je nastajala i čorba od starog hleba — topla, jednostavna, a bogata duhom domaćinske mudrosti i štedljivosti. Ovaj zaboravljeni recept iz ruralnih krajeva Srbije vraća nas u detinjstvo, podseća na bakine ruke koje od ničega prave mnogo i, dok krčka na tihoj vatri, kao da nas poziva da ponovo otkrijemo čari skromne, ali iskrene kuhinje.
Sastojci:
stari beli hleb
Priprema
Od belog hleba koji vam je ostao od prethodnih dana možete napraviti toplu, blagu čorbu koja greje i telo i dušu. Isecite hleb na manje komade i stavite ga u posoljenu, ključalu vodu. Ostavite da se lagano kuva na tihoj vatri, onako kako su to nekada radile naše bake — bez žurbe, s ljubavlju. Kad omekša, izvadite ga kroz cediljku i propasirajte, pa vratite nazad u istu vodu. Dodajte komadić masla ili putera, kao i umućenu pavlaku sa jednim žumancetom. Sve lagano promešajte i poslužite dok je još toplo, uz šaku rendanog tvrdog sira preko. U toj jednostavnosti krije se ona stara, zaboravljena čar kuhinje iz vremena kada se sve cenilo — i vreme, i trud, i hleb.
Bakini saveti:
Kad čorba zamiriše i stigne do stola, osetićete kako vas lagano vraća u neko sporije, mirnije vreme — u dane kada se svemu prilazilo s više pažnje. Da biste iz nje izvukli puninu ukusa, birajte hleb koji je odstajao bar jedan dan — ili ga lagano prepecite za dodatnu dubinu. Maslo će joj dati onu poznatu, domaću punoću, a ako ga nemate, i običan puter će poslužiti. Žumance obavezno umešajte tek pred kraj kuvanja, najbolje tako što ćete ga prethodno razblažiti s malo tople čorbe.
Kisela pavlaka unosi nežnu kiselkastu notu, a možete je zameniti grčkim jogurtom. Rendani kačkavalj, parmezan ili stari sir zaokružiće ukus i dati joj onu završnu, toplu notu domaće kuhinje. Kuvajte sve polako, na tihoj vatri, da se sastojci sjedine kao priče koje se prepričavaju pored šporeta. Poslužite čorbu uz još malo sira, krutone ili krišku belog luka i hleba, pa uz čašu kiselog mleka uživajte u ukusu koji ne pripada samo stomaku — već i duši.
Bez dugog čekanja, sa sastojcima koje već imate u kući – stari trik za savršeno mek i topao hleb koji će oduševiti i najizbirljivije.
Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede.
U vremenima kada se poštovao svaki komad hleba, nastajala su jela koja su spajala porodicu i grejala dom. Među njima je i pita od starog hleba – jednostavna, domaćinska čarolija koja i danas vraća veru u skromna zadovoljstva.
Dok su današnje trpeze često pretrpane egzotičnim ukusima, ajmokac – jednostavan sos od belog luka i pilećeg mesa – podseća nas na vreme kada su mirisi iz kuhinje bili najtačniji sat i najlepši poziv za okupljanje oko stola.
Uz šapat uspomena donosimo vam jednostavan, ali neodoljiv letnji recept koji spaja tradiciju, ljubav i autentične ukuse - baš onako kako su to znale naše bake.
Kako jedan jednostavan složenac od nežnih listova i mlevenog mesa čuva porodične tradicije i podseća nas na mirise i toplinu zajedničkih ručkova, donoseći osveženje i radost svakom prolećnom tanjiru.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Njeno stradanje počelo je nakon što je zajedno sa još 48 hrišćana odbila da učestvuje u prinošenju žrtava idolima.
Više od 20 strana hronike upućene patrijarhu Vartolomeju otkriva detalje događaja iza zatvorenih vrata uoči Sabora u Kijevu, sastanaka sa Petrom Porošenkom, sukoba oko Filaretove uloge i stalnog nadzora nad carigradskom delegacijom.
Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
Bukovače, sremuš, orasi i povrće stvaraju pun ukus bez mesa, po receptu prilagođenom danima kada crkveni tipik propisuje post.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Med, slad, suve šljive i orasi spojeni su u starinsku poslasticu koja se vezuje za Trojice-Sergijevu lavru i grad Sergijev Posad.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
