Brza, jednostavna i aromatična, ova pogača s belim lukom i puterom pravi domaću atmosferu u svakom trenutku.
Nekada je, u domovima naših baka, miris sveže pečene pogače s belim lukom i puterom označavao kraj nedeljne liturgije i početak porodičnog okupljanja. Dok su deca išla iz crkve, na stolu ih je već čekala mekana, hrskava i neodoljivo mirisna pogača, spremna da okupi porodicu oko stola i ispuni dom toplinom i blagom radošću. I mada su naše bake mesile ovaj hleb pre svega za nedeljne dane, njegova jednostavnost i aromatičnost činila je da se često priprema i u drugim prilikama – kad je trebalo brzo, ali sa ljubavlju, stvoriti nešto ukusno i posebno. Recept koji vam prenosimo nastavlja tu tradiciju – savršen za porodične trenutke, kao užina ili kao „tajni adut“ kada želite da obradujete goste.
Za testo:
1 šolja belog pšeničnog brašna
1 kašičica suvog kvasca
1 kašika šećera
so po ukusu
1 kašika ulja
110 ml mlakog mleka
Za premaz
2 kašike omekšalog putera
2 kašičice sitno mlevenog belog luka
so po ukusu
biber po ukusu
Za posipanje:
oko 100 g mocarele ili kačkavalja (po izboru), narendanog
zelena ljuta papričica – po želji, sitno seckana
Napomena: 1 šolja = 250 ml
U dubljoj posudi pomešajte brašno, suvi kvasac, šećer i so. Dodajte mlako mleko i ulje, pa mešajte dok ne dobijete mekano testo. Mesite oko 5 minuta, dok ne postane glatko i elastično. Pokrijte testo i ostavite da odmori 30 minuta, dok ne udvostruči volumen.
U manjoj posudi pomešajte puter, beli luk, so i biber, dok ne dobijete aromatičnu smesu. Odmoreno testo razvijte u krug i prepolovite. Polovine stavite u pleh obložen papirom za pečenje.
Obilno premažite puterom s belim lukom, zatim pospite rendanim sirom i, po želji, ljutom papričicom. Nožem napravite zareze u obliku trakica ili štapića, prema željenoj veličini. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180 °C, 15–20 minuta, dok hleb ne dobije zlatnu boju, a sir se potpuno ne otopi.
Od domaćeg sira do pažljivo zatvorenog testa – recept koji se prenosi s kolena na koleno i nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Saznajte kako da pripremite jelo koje je nekada bilo nezaobilazno na slavskim trpezama i nedeljnim porodičnim ručkovima, a danas predstavlja pravo kulinarsko blago.
Kremasta teleća džigerica sa pasiranim paradajzom i aromatičnim začinima savršena je za zimske obroke, idealna za sve koji žele domaći ukus bez komplikacija.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
Sarajevo, Zagreb i Podgorica pojavljuju se kao tačke istog pritiska, dok profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protojerej-stavrofor Darko Đogo, objašnjava da iza naizgled nepovezanih inicijativa stoji dugoročna strategija razbijanja identiteta.
Kada bolest i nemoć nadvladaju svakodnevicu, ova molitva postaje most između vere, nade i nevidljive Božje milosti, podsećajući vernika da pažnja i molitva imaju moć da osvetle i najtamnije dane.
Nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika otkriva šokantnu devastaciju Jadranske straže i upozorava da svaka nepromišljena odluka može zauvek obezvrediti vekove vere i istorije.
Brza, jednostavna i aromatična, ova pogača s belim lukom i puterom pravi domaću atmosferu u svakom trenutku.
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima.
Ovaj drevni način pripreme božićnog hleba otkriva zašto je pogača više od običaja i zašto se na prazničnoj trpezi doživljava kao blagoslov.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Na dan kada Crkva slavi praznik Obrezanja Hristovog i Svetog Vasilija Velikog, na Svetoj Gori se mesi poseban slatki hleb sa novčićem.
Jednostavan starinski desert koji prija posle bogate trpeze i podseća na vreme kada su se najbolji recepti čuvali u fiokama, a ne na ekranima.
Mekane, mirisne i jednostavne, ove domaće piroške vraćaju za sto celu porodicu i podsećaju kako izgleda nedelja bez žurbe.
Kremasta teleća džigerica sa pasiranim paradajzom i aromatičnim začinima savršena je za zimske obroke, idealna za sve koji žele domaći ukus bez komplikacija.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Dok svi traže brze rešenja, jedan od najuglednijih staraca Ruske crkve 20. veka otkriva jednostavan, ali moćan put: zaboravite sebe, plačite zbog grehova, otvorite srce Božjoj volji – i otkrijte unutrašnji mir koji menja sve.
Posle poruka bivšeg reisu-l-uleme i ideje o takozvanoj „Bosanskoj pravoslavnoj crkvi“, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski bez uvijanja govori o manipulacijama, prećutanim stratištima i opasnom prekrajanju istorije.
U saopštenju sa Fanara ističe se da lažne vesti, izmišljeni scenariji i uvrede iz Rusije ne mogu da ugroze njenu ekumensku misiju.
