Predanje vam prenosimo u celosti, a radnja se odvija u večernje sate, u jednoj beogradskoj ulici tog vremena.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović, učen i mudar duhovnik SPC je tokom svog života prikupio brojne mudrosti i u nasleđe ih ostavio ljudima, da iz njih nauče kako da spasu svoju dušu.
Jedna od tih priči je ona o prostitutki koja je spasila svoju dušu na najneobičniji način, čineći dobro delo. Kroz lik žene koja je, iako grešna i "nepristojna", učinila izuzetno milosrdan čin spasavanja života, pokazuje se kako jedno delo saosećanja i pomoći drugome može preobraziti dušu i doneti spasenje. Iako je žena u početku smatrala sebe nedostojnom, njen čin dobrote nije promakao Božijem oku.
Priču vam prenosimo u celosti, a radnja se odvija u večernje sate, u jednoj beogradskoj ulici tog vremena.
"Jednoga dana predveče prošetala je žena po ulicama svojim skvernim zanatom. Kad je prolazila pored jedne bašte vidi ona nekoga čoveka, kako se veša. Vezao konopac za granu drveta i na jednom namaknuo sebi oko vrata. Žena hitro skoči preko ograde, izvuče svoj mali nož iz džepa i preseče konopac, te čovek padne na zemlju već onesvešćen. Ona ga je trljala dok nije došao k svesti.
Tada joj reče samoubica: "Zašto si to učinila? Ja ne mogu da živim, Nemam nigde ništa. Zbog nemaštine hteo sam svršiti sa ovim čemernim životom".
Žena izvadi sve što je imala kod sebe novaca i da mu, obećavši da će ga ona i dalje pomagati dok on ne nađe rada. I produži ta žena svoj nepristojni posao, i deo zarade do tog posla nosila je onom siromahu i davala na izdržavanje.
No posle šest nedelja padne žena u postelju teško bolesna. Pozovu joj sveštenika. U prisustvu sveštenika ona je, već na umoru, počela govoriti: “O, Anđeli Božji, zašto ste meni došli? Zar vi ne znate, kako sam ja prljava i grešna žena?"
Malo potom opet uzvikne: "O, Gospode Hriste, zar si i ti došao k meni grešnici? Čime sam ja to zaslužila? Zar samo time što sam onog jadnog bednika spasla od smrti? Avaj meni nedostojnoj! O kako je velika milost Božja!" I to govoreći ona ispusti dušu, i lice se njeno zasija kao svećom osvetljeno.
Eto šta znači spasti dušu jednog čoveka. Eto kako jedno delo milosti prema bližnjem pokriva mnoge grehe.
Nikolaj Velimirović bio je episkop ohridski i žički, teolog i filozof, a ostavio je iza sebe i mnoga književna dela koja proučavaju duhovnost i pravoslavnu veru. Združeni horovi Pevačkog društva su ovu numeru izveli pod dirigentskom palicom Katarine Stanković i Milene Antonović, a upravo ova verzija se na društvenim mrežama stihijski proširila na svih sedam kontinenata. Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojim Misionarskim pismima, pozivajući se na duhovno viđenje svetog Jovana Vostrskog, razotkriva strah demona od tri neizmerno moćne stvari u životu hrišćanina. Sveti Nikolaj Velimirović isticao je da Crkva sažaljeva bogataše ne zbog njihovog bogatstva, već zbog duhovne praznine koju ono nosi.
Shutterstock
Duhovna riznica
02:10 | 29.11.2024
"GOSPODIN JE ONAJ KOJI IMA GOSPODSKU DUŠU I KARAKTER": Mudrosti Nikolaja Velimirovića, koje mogu da se čitaju svaki dan
Duhovna riznica
10:26 | 08.12.2024
KO ČUJE SRPSKU DUHOVNU PESMU, ODMAH SE NAJEŽI (VIDEO): Ovo je globalni fenomen, ljudima idu suze - dozivaju Boga
Duhovna riznica
00:57 | 11.12.2024
ČEGA SE DEMONI NAJVIŠE PLAŠE: Vladika Nikolaj otkrio šta je najbolja zaštita od nečistih sila
Duhovna riznica
17:05 | 22.12.2024
ODNOS CRKVE PREMA BOGATAŠIMA: Mudre reči vladike Nikolaja osvetljavaju razliku između zavisti i sažaljenja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
: Episkop bihaćko-petrovački u obraćanju vernicima govori o svetu prepunom gordosti i pohlepe, ali i o putu povratka kroz veru, ljubav i pokajanje.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
Prof. dr Borivoj Anđelković radio je za Srpsku pravoslavnu crkvu kao za svoj drugi dom, ostavljajući velika dela koja će nadživeti svaku biografiju.
Sveće se po pravilu pale za žive i za upokojene.
Hitna hospitalizacija i simptomi ukazuju na ozbiljan zdravstveni rizik, dok eparhija moli vernike da ne prestaju sa molitvama za arhipastira.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
U besedi za 25. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto se prava merila Božje ljubavi nisu pokazala ni pred samim anđelima.
Sveće se po pravilu pale za žive i za upokojene.
Hitna hospitalizacija i simptomi ukazuju na ozbiljan zdravstveni rizik, dok eparhija moli vernike da ne prestaju sa molitvama za arhipastira.
Iako se najčešće vezuje za uzdržavanje od određene vrste hrane, Crkva stalno naglašava da je suština posta mnogo dublja.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
