Wikimedia/Unknown author/publiv domain, ShutterstockMehurići u kafi znače dobitak novca
Sveti Nikolaj Velimirović isticao je da Crkva sažaljeva bogataše ne zbog njihovog bogatstva, već zbog duhovne praznine koju ono nosi.
Eto zbog čega Crkva, bez zavisti i mržnje, ima samo sažaljenje za bogataše. Uzeti ovo sažaljenje kao slabost Crkve prema bogatašima i kao težnju njenu da opravda „stalež“ bogataški, daleko je od istine kao zvezde od raketi. Crkva nije staleška no sveljudska.
- Vi grmite protiv bogataša, i to je, mislite, moderno. Pre svega, ispitajte sebe. Recimo, vama se ukaže prilika da postanete bogataš – da li biste vi to odbili? I da li onda ne bi zaćutali? Vi se ljutite na Crkvu što se i ona ne bori protiv bogataša. A zar Crkva to ne čini? I zar nije činila i pre vašeg rođenja, i pre rođenja vašeg dede i čukundede?
Vladika je naveo da postoji razlika između prekora, jer Crkva to radi iz sažaljenja a ljudi iz zavisti.
- I kad vaša usta zamuknu u grobu, zar će i usta Crkve zamuknuti? Još pre devetnaest vekova apostol naređuje svome sledbeniku: bogatima ovoga sveta zapovedaj da se ne preuznose, niti da seuzdaju u bogatstvo propadljivo, nego u Boga živoga). Samo je razlika između vašeg prekora bogatašima i crkvenog. Vi korite iz zavisti i mržnje, Crkva iz sažaljenja - rekao je vladika Nikolaj Velimirović.
Shutterstock
Novčanice
Istakao je da ako ljudi u bogatašu vide samo bogataša, Crkva u bogatašu traži čoveka.
- Crkva zna, da je bogatašima ovoga sveta najteže spasti se. Rekao je Isus Hrist: zaista vam kažem, da je teško bogatome ući u Carstvo Nebesko. Eto zbog čega Crkva, bez zavisti i mržnje, ima samo sažaljenje za bogataše. Uzeti ovo sažaljenje kao slabost Crkve prema bogatašima i kao težnju njenu da opravda „stalež“ bogataški, daleko je od istine kao zvezde od raketi. Crkva nije staleška no sveljudska. Ako vi u bogatašu vidite samo bogataša, Crkva u bogatašu traži čoveka.
Naveo je da su iz ugla Crkve bogataši kritična grupa, koja vapi za duhovnim darovima i u odsustvu istih se lepe za novac i svoje bogatstvo.
- Njeno sažaljenje odnosi se na čoveka u bogatašu a ne na breme bogatstva na čoveku. Teško onom koji umnožava što nije njegovo! dokle će? i koji trpa na se gusto blato – viče glas još starozavetne Crkve. I još dodaje: eto, obložen je zlatom i srebrom, a nema duha u njemu. Zato su u očima Crkve bogataši najopterećeniji bednici, najteži bolesnici. Punoći njihovih sanduka odgovara najčešće očajna praznina njihovih duša. Otuda sažaljenje prema njima, kao prema mesečarima na krovu. Od njih se samo ište milost, a ne daje im se. A oni su žedni milosti i sažaljenja kao i sva stvorenja. Prezrite njihovo bogatstvo i oni će ga sami prezreti. Prezrete li njih kao ljude, oni će se još više priljubiti uz bogatstvo svoje. Darujte ih nekim duhovnim darom – recimo sažaljenjem – i oni će se odvažiti da daruju siromahe svojim materijalnim blagom.
Vladika Nikolaj Velimirović je koristio svaki slobodan trenutak da se posveti čitanju i učenju, usvajajući dela svetskih klasika poput Dostojevskog, Tolstoja, Getea i drugih. Kasnije je doktorirao na Oksfordu i u Bernu, a tokom svog života ostavio je značajnu duhovnu baštinu.
Nikolaj Velimirović bio je episkop ohridski i žički, teolog i filozof, a ostavio je iza sebe i mnoga književna dela koja proučavaju duhovnost i pravoslavnu veru.
Združeni horovi Pevačkog društva su ovu numeru izveli pod dirigentskom palicom Katarine Stanković i Milene Antonović, a upravo ova verzija se na društvenim mrežama stihijski proširila na svih sedam kontinenata.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojim Misionarskim pismima, pozivajući se na duhovno viđenje svetog Jovana Vostrskog, razotkriva strah demona od tri neizmerno moćne stvari u životu hrišćanina.
Sveta knjiga islama u rukama prvog čoveka najvećeg američkog grada pokreće debate o religijskoj raznolikosti, javnom životu i mestu muslimana u društvu.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 30. četvrtak po Duhovima donosi priču o odluci koja je iznedrila čoveka bez mrlje pred narodom i pred Bogom, i postavlja pitanje koje i danas tiho uznemirava savest.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
U trenucima prelaska iz starog u novo leto Gospodnje, s molitvenikom u rukama, veru, nadu i blagoslov, zakoračajte ka miru, ljubavi prema bližnjima i životu u skladu sa Božjom voljom.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
