Umirovljeni vladika zahumsko-hercegovački je bio cenjen u celom svetu kao vrsni poznavalc teologije, a o sudnjem danu je govorio ovako:
Atanasije Jeftić, jedna od ličnosti koje su trajno obeležile srpsko pravoslavlje, je za života bezrezervno delio mudra viđenja sa brojnim vernicima.
Umirovljeni vladika zahumsko-hercegovački je bio cenjen u celom svetu kao vrsni poznavalc teologije, a o sudnjem danu je govorio ovako:
- Neće nama Bog suditi po delima i nedelima - on bi onda bio jedan dobar račundžija, jedan dobar biznismen koji nagrađuje ko mu doprinosi, a kažnjava ko mu šteti, sve to ne treba Bogu, nit mu šteti, nit mu koristi. Bog će u čoveku videti ima li u njemu ikonu Božiju, da li vidi lik sina svoga po kome je stvorio čoveka, da li u njemu ima čoveka, da li se čovek stvarno ostvario, nadišao sebe, da li se usavršio...
youtube/јереј Александар Секулић
Vladika Atanasije
Potom je pomenuo razbojnika, koji je bio jedan od dvojice razapetih sa Isusove strane.
- Zato je mogao razbojnika, koji se nije trunke pravdao, spasiti se. Nije mogao ništa da doprinese nedelima, da ih ispravi, samo je video da pred njim jedan Božiji čovek, koji nevin strada. Nema veće radosti od toga da je on prvi ušao u raj.
- Danas imate takve čistunce, koji bremena teška nameću ljudima. U kanonima piše, 12 dana od Božića do Bogojavljanja se ne posti, a pričešćuje se. Sedam dana od Uskrsa do nedelje se sveti, ne posti se, a pričešćuje se. Poste oni koji misle da je post važniji nego pričešće. Post je svetinja i nemojte da se varate da ne treba postiti. Ali ima kad se posti, a ima kad se ne posti. I uvek da znamo kad prilazimo Bogu i kad prilazimo čaši svetoj. Ko je dostojan, neka pokaže. Sveti zlatousti je govorio: "I jednom godišnje da se pričešćuješ, nemoj misliti da si dostajan. I češće da se pričešćuješ nisi".
Shutterstock
Jedan od razapetih razbojnika je uvideo istinu i spasio svoju dušu
Navodi da je najgore stanje kada čovek robuje samom sebi, a unutar njega se krije nemerljiva snaga Bogom data.
- Najgore je kad je čovek rob sopstveni. Sam sebe rob. Bog prvolik čoveka kao poziv nepostojećem da postane i da bude biće. Nebiće da postane biće. Koliko je Bog stavio u čoveka, možemo samo slutiti. Kad vidimo jedan atom, kad se razbije, kakve je strašne snage. A kakve je duhovne snage, u jednom atomu ljudske duše, u jednom umetniku, u jednom pesniku, raskrivaju se ogromne mogućnosti. U velikim momentima radosti, tuge, slobode, razočaranja, vidi se kakve strašne snage čovek u sebe poseduje.
Vladika Nikolaj Velimirović je koristio svaki slobodan trenutak da se posveti čitanju i učenju, usvajajući dela svetskih klasika poput Dostojevskog, Tolstoja, Getea i drugih. Kasnije je doktorirao na Oksfordu i u Bernu, a tokom svog života ostavio je značajnu duhovnu baštinu.
Božićni post podrazumeva odricanje od poroka, stroga pravila o hrani, kao i važnost odlaska na bogosluženja i pričesti, a poglavar Srpske pravoslavne crkve posebno ističe značaj prisustva na liturgiji.
Arheološka istraživanja u porti jedne od najlepših svetinja Srbije, manastira Pustinja kod Prijepolja, otkrila su ostatke građevina iz XVI i XVII veka, kao i neverovatne artefakte koji osvetljavaju bogatu istoriju i duhovno nasleđe ovog svetog mesta.
U kanonima nigde ne piše da su post i ispovest preduslov pričešća. Nigde! Ja vam garantujem. Ja sam preveo, protumačio, ali to ne znači da ne treba post i ispovedati se.
Između Golupca i Đerdapa, u manastiru iz 14. veka, susreću se tišina, predanje o svetiteljima i ispovesti vernika koji tvrde da su ovde doživeli ono što nisu mogli da objasne nigde drugde.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Dok dnevni list „Srpski telegraf“ slavi deset godina rada, portal Religija.rs se priprema za drugu godišnjicu, nastavljajući dijalog o veri, identitetu i društvu sa novim idejama i sadržajem.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 2. sedmice po Duhovima otkriva se odnos muškarca i žene kao odraz višeg jedinstva, u kome se bliskost uzdiže u duhovnu dimenziju koja prevazilazi uobičajeno poimanje.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Teodosiju Tirski po starom i Svete apostole Vartolomeja i Varnavu po novom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Barnabe, apostola, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
