Blaženopočivši episkop Atanasije smatra se za jednog od najistaknutijih pravoslavnih teologa, a o najmlađim vernicima je često govorio naglašavajući važnost budnog motrenja nad njima.
U eri kada roditelji imaju malo vremena da se posvete svojoj deci, preokupirani poslovnim obavezama i u trci za novcem, najmlađi bivaju prepušteni na milost i nemilost koječijem vaspitanju što može biti pogubno, jer nisu svačije namere časne.
Umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije koji se upokoji 4. marta 2021. godine, često je pričao o deci naglašavajući da treba da očuvamo njihove duše tako što ćemo im se posvetiti.
- Šta treba detetu? Samo bavljenje njime, a igračke, hrana, odelo i školovanje su sitnice. Dete traži da se njime bavi - rekao je jednom prilikom otac Atanasije.
On je prepričao susret sa pedagogom iz Beograda, koja mu je skrenula pažnju na njegov strog ton.
- Upitao sam je ko je, a ona se predstavila kao pedagog iz Beograda. Rekao sam joj da je deca terorišu zaposlene u školama zato što im je pedagogija takva. Mnogo zla unosi taj pristup deci, nikada nije bilo toliko zla - naveo je on tom prilikom.
Smatrao je, takođe, i da deca ne treba da budu "hodajuće reklame" inostranih korporacija, već da treba da žive neobeležena likovima heroja, koji se propagiraju u medijima niti brendovima modnih kompanija.
- Jednu molbu imam majkama da uputim, nemojte da vaša deca nose majice sa inostranim reklama na svojim grudima. Oni ponižavaju nas, misleći da smo daske za njihove reklame. Kupujte deci obične bele, žute, plave ili majicu bilo koje druge boje. Poštujte svoju decu i dostojanstvo lika, koje nose. Otac Justin je govorio: "Kad god Bog šalje dete u svet, on manifestuje svoju veru u čoveka". Svako dete je novi raj i na svakom detetu se zasniva raj - zaključio je otac Atanasije.
Rođen 8. januara 1938, vladika Atanasije smatra se za jednog od najistaknutijih pravoslavnih teologa, napisao je mnogobrojne naučne radove, prevodio, bio profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, ali i dekan ove visokoškolske ustanove.
Sveti arhijerejski sabor imenovao ga je 1991. za episkopa banatskog, a sledeće godine dolazi na tron Eparhije zahumsko-hercegovačke.
Zbog teške povrede, 1999. povukao se sa arhijerejskih dužnosti. Kao umirovljeni episkop, ostao je aktivni učesnik crkvenog života, a učestvovao je i u radu Sabora. Bio je školski drug iz Bogoslovije u Beogradu vladike šabačkog Lavrentija i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.
Porodica je zajednica pred kojoj se u savremenom svetu nameću brojni izazovi sa ciljem da onesposobe njenu svrhu, a to je zajedništvo puno razumevanja i ljubavi.
Molitva prenosi iskrene emocije roditelja i želju da Bog bude vođa deci na životnom putu, kako bi ih sačuvao od nevolja i poroka koji se nameću.
Mi od omladine danas mnogo tražimo, a nismo im rekli šta treba, a šta ne treba da rade. Kad dete upoznate da taj internet, da ta moda, da ti trendovi, mogu bolest u njemu da razviju, dete bi to trebalo da prihvati, kaže iguman Manastira Podmaine.
Najmlađi su ogledalo Božje ljubavi – iskreni, nezlobivi i smireni, oni su najbliži Gospodu. Njihov duh opominje nas odrasle na vrednosti koje smo zaboravili: jednostavnost, poverenje i praštanje. Šta o tome govore sveti oci i zašto je duh deteta ključ za život večni?
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dionizija Korintskog, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama.
Serija vandalskih napada ispred Hrama Svetog Simeona Mirotočivog otvara pitanja o bezbednosti crkvene imovine i odgovornosti nadležnih organa.
Od Svetog Jovana Zlatousta do vladike Nikolaja Velimirovića, glasovi svetih opominju da starina nije merilo istine, između krsne slave i sujeverja otkriva se tanka linija koju savremeni čovek često previđa.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Mnogi traže "recepte" i savete, a zaboravljaju da pravi mir i blagodat u porodici dolazi tek kada se supružnici potpuno predaju Božijoj mudrosti.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Od Svetog Jovana Zlatousta do vladike Nikolaja Velimirovića, glasovi svetih opominju da starina nije merilo istine, između krsne slave i sujeverja otkriva se tanka linija koju savremeni čovek često previđa.
Krstić na grudima čuva srce - ne samo simbolično već i duhovno, podsećajući čoveka da svoje misli, reči i dela uskladi s verom koju ispoveda.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Savršen izbor za dane posta - mirisan i topao ručak koji okuplja porodicu oko stola
Kako je susret Djeve Marije i arhangela Gavrila otkrio tajnu koja prevazilazi ljudski razum i označio početak ispunjenja davnog proročanstva o dolasku Spasitelja, uz događaje koji su zauvek oblikovali hrišćansku veru i predanje.
