Najmlađi su ogledalo Božje ljubavi – iskreni, nezlobivi i smireni, oni su najbliži Gospodu. Njihov duh opominje nas odrasle na vrednosti koje smo zaboravili: jednostavnost, poverenje i praštanje. Šta o tome govore sveti oci i zašto je duh deteta ključ za život večni?
Deca su dar od Boga, podsećajući nas svakodnevno na čistotu i iskrenost duha kakvu smo nekada posedovali. Njihova nezlobivost, poverenje i iskrenost neprocenjivi su primeri duhovnih vrlina koje odrasli često gube u vrtlogu svakodnevnog života. Sveta predanja nas uče da je upravo dečji duh ključ za približavanje Carstvu nebeskom.
Deca su ogledalo Božje ljubavi – iskrena, nezlobiva i smirena, ona su najbliža Bogu. Njihov duh opominje nas odrasle na vrednosti koje smo zaboravili: jednostavnost, poverenje i praštanje. Šta o tome govore sveti oci i zašto je duh deteta ključ za spasenje?
Robert ATANASOVSKI / AFP / Profimedia
Deca su ogledalo Božje ljubavi
„Dete, to je parče Neba na zemlji“, govorio je sveti ava Justin Ćelijski, dok sveti Jovan Kronštadski dodaje: „Od hrišćana se traži dečja jednostavnost i potpuno poverenje u dela Božija – dobra, mudra, neshvatljiva i spasonosna, na primer, u Svetu tajnu pričešća.“
Zato nam Gospod poručuje: „Ako se ne obratite (od neverja, sujete, vlastoljublja i gordosti) i ne budete (puni jednostavne, smirene i čvrste vere i poverenja u Boga) kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko.“
Deca su pre svega smirena, iskrena, nezlobiva i jednostavna, ispunjena poverenjem prema Bogu.
Apostol Pavle, u Duhu Svetome, nastavlja: „Braćo, ne budite deca umom, nego zloćom detinjite, a umom budite savršeni.“ Jer jedno je „biti kao dete“ u jednostavnosti i nezlobivosti, i to je pohvalno. Sasvim je drugo „biti dete“ umom, to jest neiskusan i naivan, što nije pohvalno.
SPC
Ikona Svtog Justina Ćelijskog
Sveti Jovan Zlatousti, tumačeći ove reči svetog apostola Pavla, blagovesti: „Ne budite nerazumni tamo gde treba da budete razumni, nego budite prosta deca tamo gde je neistina, gde je sujeta, gde je gordost.“
Zato apostol Pavle i dodaje: „Zloćom detinjite,“ tj. budite nezlobivi kao deca, jer deca brzo praštaju jedno drugome. I mi, u takvim stvarima, treba da budemo kao deca, jer u suprotnom nećemo naslediti Carstvo Božije.
Deca ne zavide, ne utrkuju se u traženju prvenstva, smirena su i nisu vlastoljubiva. Raduju se sa radosnima i plaču sa tužnima. Pre svega, deca su iskrena i otvorena. Zato su nam u mnogo čemu primer kakvi treba da budemo.
Printscreen
Ikona Svetog Jovana Zlatoustog
Istovremeno, ona su i primer u čemu ne treba da budemo deca – u nesavršenosti rasuđivanja i naivnosti.
Ipak, uprkos nesavršenosti dečijeg uma i njihovom neiskustvu, deca su ljudska bića najbliža Bogu. Bez njih, čovečanstvo bi bilo jezivo pusto i odavno bi se survalo u provaliju najvećih nesreća.
Stoga Sveti ava Justin Ćelijski zaključuje: „Kad ne bi bilo dece, odavno bi nas progutao grob. Deca nas opravdavaju pred Bogom. Deca i cveće... Da steknemo u sebi duh deteta, jer samo dečji duh traži Duha Očevog, da ga On vodi i podržava. I otuda: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko.“
Ovaj Novosađanin ceo svoj život posvetio je tamjanu, otkrivajući njegove blagodati koje idu daleko izvan duhovnog pročišćenja. Tamjan iz Sudana, Indije i drugih krajeva sveta nosi lekovita svojstva, čuvajući i duhovno nasleđe i zdravlje svih onih koji ga koriste.
Porodica je zajednica pred kojoj se u savremenom svetu nameću brojni izazovi sa ciljem da onesposobe njenu svrhu, a to je zajedništvo puno razumevanja i ljubavi.
Mi od omladine danas mnogo tražimo, a nismo im rekli šta treba, a šta ne treba da rade. Kad dete upoznate da taj internet, da ta moda, da ti trendovi, mogu bolest u njemu da razviju, dete bi to trebalo da prihvati, kaže iguman Manastira Podmaine.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Molitva upućena ovim ugodnicima Božjim nas poziva da im se obratimo otvorenog srca, sa poverenjem, za pomoć i zaštitu, tražeći Božju milost na putu ka zdravlju i spasenju duše.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
