Najmlađi su ogledalo Božje ljubavi – iskreni, nezlobivi i smireni, oni su najbliži Gospodu. Njihov duh opominje nas odrasle na vrednosti koje smo zaboravili: jednostavnost, poverenje i praštanje. Šta o tome govore sveti oci i zašto je duh deteta ključ za život večni?
Deca su dar od Boga, podsećajući nas svakodnevno na čistotu i iskrenost duha kakvu smo nekada posedovali. Njihova nezlobivost, poverenje i iskrenost neprocenjivi su primeri duhovnih vrlina koje odrasli često gube u vrtlogu svakodnevnog života. Sveta predanja nas uče da je upravo dečji duh ključ za približavanje Carstvu nebeskom.
Deca su ogledalo Božje ljubavi – iskrena, nezlobiva i smirena, ona su najbliža Bogu. Njihov duh opominje nas odrasle na vrednosti koje smo zaboravili: jednostavnost, poverenje i praštanje. Šta o tome govore sveti oci i zašto je duh deteta ključ za spasenje?
Robert ATANASOVSKI / AFP / Profimedia
Deca su ogledalo Božje ljubavi
„Dete, to je parče Neba na zemlji“, govorio je sveti ava Justin Ćelijski, dok sveti Jovan Kronštadski dodaje: „Od hrišćana se traži dečja jednostavnost i potpuno poverenje u dela Božija – dobra, mudra, neshvatljiva i spasonosna, na primer, u Svetu tajnu pričešća.“
Zato nam Gospod poručuje: „Ako se ne obratite (od neverja, sujete, vlastoljublja i gordosti) i ne budete (puni jednostavne, smirene i čvrste vere i poverenja u Boga) kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko.“
Deca su pre svega smirena, iskrena, nezlobiva i jednostavna, ispunjena poverenjem prema Bogu.
Apostol Pavle, u Duhu Svetome, nastavlja: „Braćo, ne budite deca umom, nego zloćom detinjite, a umom budite savršeni.“ Jer jedno je „biti kao dete“ u jednostavnosti i nezlobivosti, i to je pohvalno. Sasvim je drugo „biti dete“ umom, to jest neiskusan i naivan, što nije pohvalno.
SPC
Ikona Svtog Justina Ćelijskog
Sveti Jovan Zlatousti, tumačeći ove reči svetog apostola Pavla, blagovesti: „Ne budite nerazumni tamo gde treba da budete razumni, nego budite prosta deca tamo gde je neistina, gde je sujeta, gde je gordost.“
Zato apostol Pavle i dodaje: „Zloćom detinjite,“ tj. budite nezlobivi kao deca, jer deca brzo praštaju jedno drugome. I mi, u takvim stvarima, treba da budemo kao deca, jer u suprotnom nećemo naslediti Carstvo Božije.
Deca ne zavide, ne utrkuju se u traženju prvenstva, smirena su i nisu vlastoljubiva. Raduju se sa radosnima i plaču sa tužnima. Pre svega, deca su iskrena i otvorena. Zato su nam u mnogo čemu primer kakvi treba da budemo.
Printscreen
Ikona Svetog Jovana Zlatoustog
Istovremeno, ona su i primer u čemu ne treba da budemo deca – u nesavršenosti rasuđivanja i naivnosti.
Ipak, uprkos nesavršenosti dečijeg uma i njihovom neiskustvu, deca su ljudska bića najbliža Bogu. Bez njih, čovečanstvo bi bilo jezivo pusto i odavno bi se survalo u provaliju najvećih nesreća.
Stoga Sveti ava Justin Ćelijski zaključuje: „Kad ne bi bilo dece, odavno bi nas progutao grob. Deca nas opravdavaju pred Bogom. Deca i cveće... Da steknemo u sebi duh deteta, jer samo dečji duh traži Duha Očevog, da ga On vodi i podržava. I otuda: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko.“
Ovaj Novosađanin ceo svoj život posvetio je tamjanu, otkrivajući njegove blagodati koje idu daleko izvan duhovnog pročišćenja. Tamjan iz Sudana, Indije i drugih krajeva sveta nosi lekovita svojstva, čuvajući i duhovno nasleđe i zdravlje svih onih koji ga koriste.
Porodica je zajednica pred kojoj se u savremenom svetu nameću brojni izazovi sa ciljem da onesposobe njenu svrhu, a to je zajedništvo puno razumevanja i ljubavi.
Mi od omladine danas mnogo tražimo, a nismo im rekli šta treba, a šta ne treba da rade. Kad dete upoznate da taj internet, da ta moda, da ti trendovi, mogu bolest u njemu da razviju, dete bi to trebalo da prihvati, kaže iguman Manastira Podmaine.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Paroh hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Moskvi otkriva zašto uplašena deca gube poverenje u Boga i kako ljubav, molitva i nežan razgovor otvaraju put istinskoj veri.
Episkop šabački služio je liturgiju u hramu Sabora Srba Svetitelja i besedio o veri rimskog kapetana, smirenosti pred Bogom i čistoti duše koju Hristos traži od svakoga,
Mališani iz Beograda, Šapca i Loznice dočekala su vladiku u Soko Gradu, gde su mu pokazala kako izrađuju mozaike i pripremaju prosfore, učeći o veri, tradiciji i životu u Hristu.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
