Najmlađi su ogledalo Božje ljubavi – iskreni, nezlobivi i smireni, oni su najbliži Gospodu. Njihov duh opominje nas odrasle na vrednosti koje smo zaboravili: jednostavnost, poverenje i praštanje. Šta o tome govore sveti oci i zašto je duh deteta ključ za život večni?
Deca su dar od Boga, podsećajući nas svakodnevno na čistotu i iskrenost duha kakvu smo nekada posedovali. Njihova nezlobivost, poverenje i iskrenost neprocenjivi su primeri duhovnih vrlina koje odrasli često gube u vrtlogu svakodnevnog života. Sveta predanja nas uče da je upravo dečji duh ključ za približavanje Carstvu nebeskom.
Deca su ogledalo Božje ljubavi – iskrena, nezlobiva i smirena, ona su najbliža Bogu. Njihov duh opominje nas odrasle na vrednosti koje smo zaboravili: jednostavnost, poverenje i praštanje. Šta o tome govore sveti oci i zašto je duh deteta ključ za spasenje?
Robert ATANASOVSKI / AFP / Profimedia
Deca su ogledalo Božje ljubavi
„Dete, to je parče Neba na zemlji“, govorio je sveti ava Justin Ćelijski, dok sveti Jovan Kronštadski dodaje: „Od hrišćana se traži dečja jednostavnost i potpuno poverenje u dela Božija – dobra, mudra, neshvatljiva i spasonosna, na primer, u Svetu tajnu pričešća.“
Zato nam Gospod poručuje: „Ako se ne obratite (od neverja, sujete, vlastoljublja i gordosti) i ne budete (puni jednostavne, smirene i čvrste vere i poverenja u Boga) kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko.“
Deca su pre svega smirena, iskrena, nezlobiva i jednostavna, ispunjena poverenjem prema Bogu.
Apostol Pavle, u Duhu Svetome, nastavlja: „Braćo, ne budite deca umom, nego zloćom detinjite, a umom budite savršeni.“ Jer jedno je „biti kao dete“ u jednostavnosti i nezlobivosti, i to je pohvalno. Sasvim je drugo „biti dete“ umom, to jest neiskusan i naivan, što nije pohvalno.
SPC
Ikona Svtog Justina Ćelijskog
Sveti Jovan Zlatousti, tumačeći ove reči svetog apostola Pavla, blagovesti: „Ne budite nerazumni tamo gde treba da budete razumni, nego budite prosta deca tamo gde je neistina, gde je sujeta, gde je gordost.“
Zato apostol Pavle i dodaje: „Zloćom detinjite,“ tj. budite nezlobivi kao deca, jer deca brzo praštaju jedno drugome. I mi, u takvim stvarima, treba da budemo kao deca, jer u suprotnom nećemo naslediti Carstvo Božije.
Deca ne zavide, ne utrkuju se u traženju prvenstva, smirena su i nisu vlastoljubiva. Raduju se sa radosnima i plaču sa tužnima. Pre svega, deca su iskrena i otvorena. Zato su nam u mnogo čemu primer kakvi treba da budemo.
Printscreen
Ikona Svetog Jovana Zlatoustog
Istovremeno, ona su i primer u čemu ne treba da budemo deca – u nesavršenosti rasuđivanja i naivnosti.
Ipak, uprkos nesavršenosti dečijeg uma i njihovom neiskustvu, deca su ljudska bića najbliža Bogu. Bez njih, čovečanstvo bi bilo jezivo pusto i odavno bi se survalo u provaliju najvećih nesreća.
Stoga Sveti ava Justin Ćelijski zaključuje: „Kad ne bi bilo dece, odavno bi nas progutao grob. Deca nas opravdavaju pred Bogom. Deca i cveće... Da steknemo u sebi duh deteta, jer samo dečji duh traži Duha Očevog, da ga On vodi i podržava. I otuda: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko.“
Ovaj Novosađanin ceo svoj život posvetio je tamjanu, otkrivajući njegove blagodati koje idu daleko izvan duhovnog pročišćenja. Tamjan iz Sudana, Indije i drugih krajeva sveta nosi lekovita svojstva, čuvajući i duhovno nasleđe i zdravlje svih onih koji ga koriste.
Porodica je zajednica pred kojoj se u savremenom svetu nameću brojni izazovi sa ciljem da onesposobe njenu svrhu, a to je zajedništvo puno razumevanja i ljubavi.
Mi od omladine danas mnogo tražimo, a nismo im rekli šta treba, a šta ne treba da rade. Kad dete upoznate da taj internet, da ta moda, da ti trendovi, mogu bolest u njemu da razviju, dete bi to trebalo da prihvati, kaže iguman Manastira Podmaine.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobne oce ubijene u manastiru Svetog Save Osvećenog po starom i Prepodobnog Tita Čudotvorca po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Franju Paolskog, dok Jevreji danas slave Pashu, a muslimani nemaju većeg opšteg praznika.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Paroh hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Moskvi otkriva zašto uplašena deca gube poverenje u Boga i kako ljubav, molitva i nežan razgovor otvaraju put istinskoj veri.
Episkop šabački služio je liturgiju u hramu Sabora Srba Svetitelja i besedio o veri rimskog kapetana, smirenosti pred Bogom i čistoti duše koju Hristos traži od svakoga,
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
