Najmlađi su ogledalo Božje ljubavi – iskreni, nezlobivi i smireni, oni su najbliži Gospodu. Njihov duh opominje nas odrasle na vrednosti koje smo zaboravili: jednostavnost, poverenje i praštanje. Šta o tome govore sveti oci i zašto je duh deteta ključ za život večni?
Deca su dar od Boga, podsećajući nas svakodnevno na čistotu i iskrenost duha kakvu smo nekada posedovali. Njihova nezlobivost, poverenje i iskrenost neprocenjivi su primeri duhovnih vrlina koje odrasli često gube u vrtlogu svakodnevnog života. Sveta predanja nas uče da je upravo dečji duh ključ za približavanje Carstvu nebeskom.
Deca su ogledalo Božje ljubavi – iskrena, nezlobiva i smirena, ona su najbliža Bogu. Njihov duh opominje nas odrasle na vrednosti koje smo zaboravili: jednostavnost, poverenje i praštanje. Šta o tome govore sveti oci i zašto je duh deteta ključ za spasenje?
Robert ATANASOVSKI / AFP / Profimedia
Deca su ogledalo Božje ljubavi
„Dete, to je parče Neba na zemlji“, govorio je sveti ava Justin Ćelijski, dok sveti Jovan Kronštadski dodaje: „Od hrišćana se traži dečja jednostavnost i potpuno poverenje u dela Božija – dobra, mudra, neshvatljiva i spasonosna, na primer, u Svetu tajnu pričešća.“
Zato nam Gospod poručuje: „Ako se ne obratite (od neverja, sujete, vlastoljublja i gordosti) i ne budete (puni jednostavne, smirene i čvrste vere i poverenja u Boga) kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko.“
Deca su pre svega smirena, iskrena, nezlobiva i jednostavna, ispunjena poverenjem prema Bogu.
Apostol Pavle, u Duhu Svetome, nastavlja: „Braćo, ne budite deca umom, nego zloćom detinjite, a umom budite savršeni.“ Jer jedno je „biti kao dete“ u jednostavnosti i nezlobivosti, i to je pohvalno. Sasvim je drugo „biti dete“ umom, to jest neiskusan i naivan, što nije pohvalno.
SPC
Ikona Svtog Justina Ćelijskog
Sveti Jovan Zlatousti, tumačeći ove reči svetog apostola Pavla, blagovesti: „Ne budite nerazumni tamo gde treba da budete razumni, nego budite prosta deca tamo gde je neistina, gde je sujeta, gde je gordost.“
Zato apostol Pavle i dodaje: „Zloćom detinjite,“ tj. budite nezlobivi kao deca, jer deca brzo praštaju jedno drugome. I mi, u takvim stvarima, treba da budemo kao deca, jer u suprotnom nećemo naslediti Carstvo Božije.
Deca ne zavide, ne utrkuju se u traženju prvenstva, smirena su i nisu vlastoljubiva. Raduju se sa radosnima i plaču sa tužnima. Pre svega, deca su iskrena i otvorena. Zato su nam u mnogo čemu primer kakvi treba da budemo.
Printscreen
Ikona Svetog Jovana Zlatoustog
Istovremeno, ona su i primer u čemu ne treba da budemo deca – u nesavršenosti rasuđivanja i naivnosti.
Ipak, uprkos nesavršenosti dečijeg uma i njihovom neiskustvu, deca su ljudska bića najbliža Bogu. Bez njih, čovečanstvo bi bilo jezivo pusto i odavno bi se survalo u provaliju najvećih nesreća.
Stoga Sveti ava Justin Ćelijski zaključuje: „Kad ne bi bilo dece, odavno bi nas progutao grob. Deca nas opravdavaju pred Bogom. Deca i cveće... Da steknemo u sebi duh deteta, jer samo dečji duh traži Duha Očevog, da ga On vodi i podržava. I otuda: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko.“
Ovaj Novosađanin ceo svoj život posvetio je tamjanu, otkrivajući njegove blagodati koje idu daleko izvan duhovnog pročišćenja. Tamjan iz Sudana, Indije i drugih krajeva sveta nosi lekovita svojstva, čuvajući i duhovno nasleđe i zdravlje svih onih koji ga koriste.
Porodica je zajednica pred kojoj se u savremenom svetu nameću brojni izazovi sa ciljem da onesposobe njenu svrhu, a to je zajedništvo puno razumevanja i ljubavi.
Mi od omladine danas mnogo tražimo, a nismo im rekli šta treba, a šta ne treba da rade. Kad dete upoznate da taj internet, da ta moda, da ti trendovi, mogu bolest u njemu da razviju, dete bi to trebalo da prihvati, kaže iguman Manastira Podmaine.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Paroh hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Moskvi otkriva zašto uplašena deca gube poverenje u Boga i kako ljubav, molitva i nežan razgovor otvaraju put istinskoj veri.
Episkop šabački služio je liturgiju u hramu Sabora Srba Svetitelja i besedio o veri rimskog kapetana, smirenosti pred Bogom i čistoti duše koju Hristos traži od svakoga,
Mališani iz Beograda, Šapca i Loznice dočekala su vladiku u Soko Gradu, gde su mu pokazala kako izrađuju mozaike i pripremaju prosfore, učeći o veri, tradiciji i životu u Hristu.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
