Mi od omladine danas mnogo tražimo, a nismo im rekli šta treba, a šta ne treba da rade. Kad dete upoznate da taj internet, da ta moda, da ti trendovi, mogu bolest u njemu da razviju, dete bi to trebalo da prihvati, kaže iguman Manastira Podmaine.
Sve više dece kako u svetu, tako i u Srbiji razvilo je zavisnost od mobilnih telefona i računara, a otac Rafailo Boljević kaže da postoji samo jedan način da se efikasno odviknu od ove ružne i opasne navike.
On kaže da su vikanje, zabrane, oduzimanje telefona i gašenje interneta, čime roditelji najčešće pribegavaju u ovakvim situacijama, panični potezi i kaže da nikako neće dati rezultate.
Kaže da prvo treba shvatiri ozbiljnost problema, a onda sa tim upoznati i decu.
- Treba ozbiljnije shvatiti problem, našu bolest... Ovi današnji telefoni nose u sebi mnogo štošta što može da razvije seme truležnosti, i to deci treba reći. Treba deci reći i da i on i tata boluju od bolesti koja je veoma ozbiljna i uzroke te bolesti...
Mi od omladine danas mnogo tražimo, a nismo im rekli šta treba, a šta ne treba da rade. Kad dete upoznate da taj internet, da ta moda, da ti trendovi, mogu bolest u njemu da razviju, dete bi to trebalo da prihvati... I roditelji bi trebalo da predaju deci ono što su primili, od koga, pa od crkve, jer je to crkva primila od samoga Gospoda. Kad dete to prihvati, ono će prema sebi biti odgovorno...
Foto: SPC
Otac Rafailo Boljević
On je to uporedio sa primerom osoba obolelih od dijabetesa.
- Kaže doktor nema čokolade, znaju ljudi da ne smeju i ne uzimaju je. Tom čoveku je jasno rečeno, bolestan si, ako od danas budeš jeo svoju omiljenu tortu, neće biti dobro. I da vidite kako se ljudi tada menjaju, hoce i cigarete da ostave. U vaspitanju mora se ići malo dublje.
Roditelji imaju pravo, ali i obavezu, ja stvarno ne znam da li danas postoje takvi roditelji, koji će svojoj deci govoriti o smrti, bolesti, grehu, poreklu greha...Mi se danas plašimo toga. Imamo opasni trend i u bogoslovskim sferama, da kažemo na kraju će sve biti dobro, opusti se. Tako da i vi kao roditelji, da ne govorim o školi koja je razvaljena, i koju više ne treba uzimati za ozbiljno, to je poraženo. Škola je razvaljena i to treba priznati - ističe otac Rafailo i nastavlja:
- Ako neće drugi, vi kao roditelji budite verni u malom, pa prenesite deci, imate na to pravo i imate blagoslov crkve. Može neko da vam priča i pita da li ste normalni, umesto da deci daješ lažnu nadu, ti im pričaš o smrti, grehu, truležnosti, kako te nije sramota. Onda i čovek se pita da li traumira decu, međutim, istina ne može da povredi. Istina oslobađa. Ne možete ništa postići ako isključujete kompjuter, zabranjujete izlaske...To su potezi povučeni u panici. Ne sme biti panike - objasnio je otac Rafailo.
Vernici i ljubitelji umetnosti okupiće se u Rumi na duhovnoj manifestaciji posvećenoj Presvetoj Bogorodici Mlekopitateljici. Program obuhvata likovnu koloniju, čitanje akatista, stihove Bećkovića i besedu igumana manastira Podmaine, koji će govoriti o pokajanju kao putu nade i spasenja.
Sveti Teofan ukazuje i na to da istinski hrišćanin, koji se drži straha Božijeg, ne nameće svoje stavove drugima, već ih izdvaja kroz smirenost i ljubav prema bližnjem. Takav čovek ne žudi za sukobima, već pažljivo i smireno živi, pokazujući svojim postupcima da nije sudija drugih, već miran vodič u svom ličnom životu i životu porodice. Pokušaj da se postane "samozvani učitelj“ vodi ka suprotnom - do izazivanja nesporazuma i prepoznavanja u tom postupku arogancije, koja ne doprinosi duhovnom napretku. Prava hrišćanska revnost, bez obzira na okolnosti, mora biti utemeljena u smirenju i blagorazumnosti.
Sveti apostoli Kleopa, Tercije, Marko, Just i Artem, među Sedamdesetoricom izabranih, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva – od susreta sa vaskrslim Hristom na putu za Emaus, preko hrabrog služenja i mučeništva, do večne poruke vere koju su nam u nasleđe ostavili.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Od apostola Pavla do Svetog Nikolaja Žičkog – pravoslavno predanje pokazuje kako astrologija i okultizam ne nude znanje ni sigurnost, već tiho uvode u duhovno ropstvo i udaljavaju od slobode koju daruje Hristos.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Mitropolit zvorničko-tuzlanski u novoj besedi istakao je da narod bez dece postaje narod koji nestaje, govorio o podvigu roditelja i monaštva, kao i o tome zašto pravoslavlje i danas rađa svetitelje.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Od apostola Pavla do Svetog Nikolaja Žičkog – pravoslavno predanje pokazuje kako astrologija i okultizam ne nude znanje ni sigurnost, već tiho uvode u duhovno ropstvo i udaljavaju od slobode koju daruje Hristos.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Kratak razgovor koji počinje bezazleno, a završava se neprijatnim ogledalom u kome se prepoznaju vera bez napora, pobožnost bez dela i razlog zbog kog mnogi beže od istine o sebi.
U besedi za 27. subotu po Duhovima, saznajte Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svakodnevno preispitivanje i pokajanje mogu vratiti svetlost u život.
