Mi od omladine danas mnogo tražimo, a nismo im rekli šta treba, a šta ne treba da rade. Kad dete upoznate da taj internet, da ta moda, da ti trendovi, mogu bolest u njemu da razviju, dete bi to trebalo da prihvati, kaže iguman Manastira Podmaine.
Sve više dece kako u svetu, tako i u Srbiji razvilo je zavisnost od mobilnih telefona i računara, a otac Rafailo Boljević kaže da postoji samo jedan način da se efikasno odviknu od ove ružne i opasne navike.
On kaže da su vikanje, zabrane, oduzimanje telefona i gašenje interneta, čime roditelji najčešće pribegavaju u ovakvim situacijama, panični potezi i kaže da nikako neće dati rezultate.
Kaže da prvo treba shvatiri ozbiljnost problema, a onda sa tim upoznati i decu.
- Treba ozbiljnije shvatiti problem, našu bolest... Ovi današnji telefoni nose u sebi mnogo štošta što može da razvije seme truležnosti, i to deci treba reći. Treba deci reći i da i on i tata boluju od bolesti koja je veoma ozbiljna i uzroke te bolesti...
Mi od omladine danas mnogo tražimo, a nismo im rekli šta treba, a šta ne treba da rade. Kad dete upoznate da taj internet, da ta moda, da ti trendovi, mogu bolest u njemu da razviju, dete bi to trebalo da prihvati... I roditelji bi trebalo da predaju deci ono što su primili, od koga, pa od crkve, jer je to crkva primila od samoga Gospoda. Kad dete to prihvati, ono će prema sebi biti odgovorno...
Foto: SPC
Otac Rafailo Boljević
On je to uporedio sa primerom osoba obolelih od dijabetesa.
- Kaže doktor nema čokolade, znaju ljudi da ne smeju i ne uzimaju je. Tom čoveku je jasno rečeno, bolestan si, ako od danas budeš jeo svoju omiljenu tortu, neće biti dobro. I da vidite kako se ljudi tada menjaju, hoce i cigarete da ostave. U vaspitanju mora se ići malo dublje.
Roditelji imaju pravo, ali i obavezu, ja stvarno ne znam da li danas postoje takvi roditelji, koji će svojoj deci govoriti o smrti, bolesti, grehu, poreklu greha...Mi se danas plašimo toga. Imamo opasni trend i u bogoslovskim sferama, da kažemo na kraju će sve biti dobro, opusti se. Tako da i vi kao roditelji, da ne govorim o školi koja je razvaljena, i koju više ne treba uzimati za ozbiljno, to je poraženo. Škola je razvaljena i to treba priznati - ističe otac Rafailo i nastavlja:
- Ako neće drugi, vi kao roditelji budite verni u malom, pa prenesite deci, imate na to pravo i imate blagoslov crkve. Može neko da vam priča i pita da li ste normalni, umesto da deci daješ lažnu nadu, ti im pričaš o smrti, grehu, truležnosti, kako te nije sramota. Onda i čovek se pita da li traumira decu, međutim, istina ne može da povredi. Istina oslobađa. Ne možete ništa postići ako isključujete kompjuter, zabranjujete izlaske...To su potezi povučeni u panici. Ne sme biti panike - objasnio je otac Rafailo.
Vernici i ljubitelji umetnosti okupiće se u Rumi na duhovnoj manifestaciji posvećenoj Presvetoj Bogorodici Mlekopitateljici. Program obuhvata likovnu koloniju, čitanje akatista, stihove Bećkovića i besedu igumana manastira Podmaine, koji će govoriti o pokajanju kao putu nade i spasenja.
Sveti Teofan ukazuje i na to da istinski hrišćanin, koji se drži straha Božijeg, ne nameće svoje stavove drugima, već ih izdvaja kroz smirenost i ljubav prema bližnjem. Takav čovek ne žudi za sukobima, već pažljivo i smireno živi, pokazujući svojim postupcima da nije sudija drugih, već miran vodič u svom ličnom životu i životu porodice. Pokušaj da se postane "samozvani učitelj“ vodi ka suprotnom - do izazivanja nesporazuma i prepoznavanja u tom postupku arogancije, koja ne doprinosi duhovnom napretku. Prava hrišćanska revnost, bez obzira na okolnosti, mora biti utemeljena u smirenju i blagorazumnosti.
Sveti apostoli Kleopa, Tercije, Marko, Just i Artem, među Sedamdesetoricom izabranih, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva – od susreta sa vaskrslim Hristom na putu za Emaus, preko hrabrog služenja i mučeništva, do večne poruke vere koju su nam u nasleđe ostavili.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Zadržavanje čistote misli i uzdržavanje u dane koje Crkva preporučuje – sredom i petkom, tokom velikih postova i prazničnih dana – nije samo tradicija, već čin slobodne volje da se živi u skladu s Božijom promisli.
Deca žude za direktnim kontaktom sa roditeljima, a ne za mobilnim telefonima ili crtaćima... I ono što je važno, deca ne smeju da budu pritiskana nikad, kaže iguman Petar.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
