Mi od omladine danas mnogo tražimo, a nismo im rekli šta treba, a šta ne treba da rade. Kad dete upoznate da taj internet, da ta moda, da ti trendovi, mogu bolest u njemu da razviju, dete bi to trebalo da prihvati, kaže iguman Manastira Podmaine.
Sve više dece kako u svetu, tako i u Srbiji razvilo je zavisnost od mobilnih telefona i računara, a otac Rafailo Boljević kaže da postoji samo jedan način da se efikasno odviknu od ove ružne i opasne navike.
On kaže da su vikanje, zabrane, oduzimanje telefona i gašenje interneta, čime roditelji najčešće pribegavaju u ovakvim situacijama, panični potezi i kaže da nikako neće dati rezultate.
Kaže da prvo treba shvatiri ozbiljnost problema, a onda sa tim upoznati i decu.
- Treba ozbiljnije shvatiti problem, našu bolest... Ovi današnji telefoni nose u sebi mnogo štošta što može da razvije seme truležnosti, i to deci treba reći. Treba deci reći i da i on i tata boluju od bolesti koja je veoma ozbiljna i uzroke te bolesti...
Mi od omladine danas mnogo tražimo, a nismo im rekli šta treba, a šta ne treba da rade. Kad dete upoznate da taj internet, da ta moda, da ti trendovi, mogu bolest u njemu da razviju, dete bi to trebalo da prihvati... I roditelji bi trebalo da predaju deci ono što su primili, od koga, pa od crkve, jer je to crkva primila od samoga Gospoda. Kad dete to prihvati, ono će prema sebi biti odgovorno...
Foto: SPC
Otac Rafailo Boljević
On je to uporedio sa primerom osoba obolelih od dijabetesa.
- Kaže doktor nema čokolade, znaju ljudi da ne smeju i ne uzimaju je. Tom čoveku je jasno rečeno, bolestan si, ako od danas budeš jeo svoju omiljenu tortu, neće biti dobro. I da vidite kako se ljudi tada menjaju, hoce i cigarete da ostave. U vaspitanju mora se ići malo dublje.
Roditelji imaju pravo, ali i obavezu, ja stvarno ne znam da li danas postoje takvi roditelji, koji će svojoj deci govoriti o smrti, bolesti, grehu, poreklu greha...Mi se danas plašimo toga. Imamo opasni trend i u bogoslovskim sferama, da kažemo na kraju će sve biti dobro, opusti se. Tako da i vi kao roditelji, da ne govorim o školi koja je razvaljena, i koju više ne treba uzimati za ozbiljno, to je poraženo. Škola je razvaljena i to treba priznati - ističe otac Rafailo i nastavlja:
- Ako neće drugi, vi kao roditelji budite verni u malom, pa prenesite deci, imate na to pravo i imate blagoslov crkve. Može neko da vam priča i pita da li ste normalni, umesto da deci daješ lažnu nadu, ti im pričaš o smrti, grehu, truležnosti, kako te nije sramota. Onda i čovek se pita da li traumira decu, međutim, istina ne može da povredi. Istina oslobađa. Ne možete ništa postići ako isključujete kompjuter, zabranjujete izlaske...To su potezi povučeni u panici. Ne sme biti panike - objasnio je otac Rafailo.
Vernici i ljubitelji umetnosti okupiće se u Rumi na duhovnoj manifestaciji posvećenoj Presvetoj Bogorodici Mlekopitateljici. Program obuhvata likovnu koloniju, čitanje akatista, stihove Bećkovića i besedu igumana manastira Podmaine, koji će govoriti o pokajanju kao putu nade i spasenja.
Sveti Teofan ukazuje i na to da istinski hrišćanin, koji se drži straha Božijeg, ne nameće svoje stavove drugima, već ih izdvaja kroz smirenost i ljubav prema bližnjem. Takav čovek ne žudi za sukobima, već pažljivo i smireno živi, pokazujući svojim postupcima da nije sudija drugih, već miran vodič u svom ličnom životu i životu porodice. Pokušaj da se postane "samozvani učitelj“ vodi ka suprotnom - do izazivanja nesporazuma i prepoznavanja u tom postupku arogancije, koja ne doprinosi duhovnom napretku. Prava hrišćanska revnost, bez obzira na okolnosti, mora biti utemeljena u smirenju i blagorazumnosti.
Sveti apostoli Kleopa, Tercije, Marko, Just i Artem, među Sedamdesetoricom izabranih, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva – od susreta sa vaskrslim Hristom na putu za Emaus, preko hrabrog služenja i mučeništva, do večne poruke vere koju su nam u nasleđe ostavili.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mitropolit zvorničko-tuzlanski u novoj besedi istakao je da narod bez dece postaje narod koji nestaje, govorio o podvigu roditelja i monaštva, kao i o tome zašto pravoslavlje i danas rađa svetitelje.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Dok mnogi tragaju za savršenim bojama i modernim tehnikama, iz svetinje pored Golupca stiže podsećanje na način koji donosi i ukus i dugotrajnost, ali i pouku šta zapravo znači sačuvati tradiciju.
