Mi od omladine danas mnogo tražimo, a nismo im rekli šta treba, a šta ne treba da rade. Kad dete upoznate da taj internet, da ta moda, da ti trendovi, mogu bolest u njemu da razviju, dete bi to trebalo da prihvati, kaže iguman Manastira Podmaine.
Sve više dece kako u svetu, tako i u Srbiji razvilo je zavisnost od mobilnih telefona i računara, a otac Rafailo Boljević kaže da postoji samo jedan način da se efikasno odviknu od ove ružne i opasne navike.
On kaže da su vikanje, zabrane, oduzimanje telefona i gašenje interneta, čime roditelji najčešće pribegavaju u ovakvim situacijama, panični potezi i kaže da nikako neće dati rezultate.
Kaže da prvo treba shvatiri ozbiljnost problema, a onda sa tim upoznati i decu.
- Treba ozbiljnije shvatiti problem, našu bolest... Ovi današnji telefoni nose u sebi mnogo štošta što može da razvije seme truležnosti, i to deci treba reći. Treba deci reći i da i on i tata boluju od bolesti koja je veoma ozbiljna i uzroke te bolesti...
Mi od omladine danas mnogo tražimo, a nismo im rekli šta treba, a šta ne treba da rade. Kad dete upoznate da taj internet, da ta moda, da ti trendovi, mogu bolest u njemu da razviju, dete bi to trebalo da prihvati... I roditelji bi trebalo da predaju deci ono što su primili, od koga, pa od crkve, jer je to crkva primila od samoga Gospoda. Kad dete to prihvati, ono će prema sebi biti odgovorno...
Foto: SPC
Otac Rafailo Boljević
On je to uporedio sa primerom osoba obolelih od dijabetesa.
- Kaže doktor nema čokolade, znaju ljudi da ne smeju i ne uzimaju je. Tom čoveku je jasno rečeno, bolestan si, ako od danas budeš jeo svoju omiljenu tortu, neće biti dobro. I da vidite kako se ljudi tada menjaju, hoce i cigarete da ostave. U vaspitanju mora se ići malo dublje.
Roditelji imaju pravo, ali i obavezu, ja stvarno ne znam da li danas postoje takvi roditelji, koji će svojoj deci govoriti o smrti, bolesti, grehu, poreklu greha...Mi se danas plašimo toga. Imamo opasni trend i u bogoslovskim sferama, da kažemo na kraju će sve biti dobro, opusti se. Tako da i vi kao roditelji, da ne govorim o školi koja je razvaljena, i koju više ne treba uzimati za ozbiljno, to je poraženo. Škola je razvaljena i to treba priznati - ističe otac Rafailo i nastavlja:
- Ako neće drugi, vi kao roditelji budite verni u malom, pa prenesite deci, imate na to pravo i imate blagoslov crkve. Može neko da vam priča i pita da li ste normalni, umesto da deci daješ lažnu nadu, ti im pričaš o smrti, grehu, truležnosti, kako te nije sramota. Onda i čovek se pita da li traumira decu, međutim, istina ne može da povredi. Istina oslobađa. Ne možete ništa postići ako isključujete kompjuter, zabranjujete izlaske...To su potezi povučeni u panici. Ne sme biti panike - objasnio je otac Rafailo.
Vernici i ljubitelji umetnosti okupiće se u Rumi na duhovnoj manifestaciji posvećenoj Presvetoj Bogorodici Mlekopitateljici. Program obuhvata likovnu koloniju, čitanje akatista, stihove Bećkovića i besedu igumana manastira Podmaine, koji će govoriti o pokajanju kao putu nade i spasenja.
Sveti Teofan ukazuje i na to da istinski hrišćanin, koji se drži straha Božijeg, ne nameće svoje stavove drugima, već ih izdvaja kroz smirenost i ljubav prema bližnjem. Takav čovek ne žudi za sukobima, već pažljivo i smireno živi, pokazujući svojim postupcima da nije sudija drugih, već miran vodič u svom ličnom životu i životu porodice. Pokušaj da se postane "samozvani učitelj“ vodi ka suprotnom - do izazivanja nesporazuma i prepoznavanja u tom postupku arogancije, koja ne doprinosi duhovnom napretku. Prava hrišćanska revnost, bez obzira na okolnosti, mora biti utemeljena u smirenju i blagorazumnosti.
Sveti apostoli Kleopa, Tercije, Marko, Just i Artem, među Sedamdesetoricom izabranih, ostavili su neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva – od susreta sa vaskrslim Hristom na putu za Emaus, preko hrabrog služenja i mučeništva, do večne poruke vere koju su nam u nasleđe ostavili.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Mitropolit zvorničko-tuzlanski u novoj besedi istakao je da narod bez dece postaje narod koji nestaje, govorio o podvigu roditelja i monaštva, kao i o tome zašto pravoslavlje i danas rađa svetitelje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
