Iguman Manastira Podmaine ističe da svako od nas treba biti oprezan pri iznošenju tako odrične tvrdnje.
Napadi na Crkvu i njene predstavnike bili su učestali prethodnih meseci, a velike uvrede bile su upućene i srpskom patrijarhu Porfiriju.
O tom "trendu" svoje mišljenje je dao otac Rafailo Boljević, ukazujući na opasnost koja iza toga stoji. On je istakao da su posledice takvih radnji pogubne po onoga ko to čini.
- Reći za patrijarha da nije tvoj patrijarh. Sada ovde, nada u Boga, da je to rečeno iz baš ozbiljnog neznanja, pa ono, eto, nije znao... A to je tako teška reč. Sada ovde ne bih da širim, ali bih ukazao na suštinu problema. Takav čovek poriče Crkvu. To je poricanje Crkve, njene strukture. A to je kao da samog sebe anatemišeš - to je autoanatema - ističe otac Rafailo.
On dodaje da svako od nas treba biti oprezan pri iznošenju tako odrične tvrdnje. Objasnio je da se to kosi sa ludošću - kao kada biste hteli da udahnete svež vazduh u avionu, dok je u letu.
- I još nešto da vam kažem. Takav čovek, ćutke ako priđe, pričešćuje se. On se pričešćuje na sud i na osudu. Vodite računa. Sretao sam se s tim ljudima i vidim da ne znaju, ali vidite, vi ako izađete iz aviona, ono malo da se nadišete vazduha kroz onaj izlaz - ona vrata za vanredne situacije, pa biste malo da se nadišete. Vi se više ne vratite u avion.
Ističe da iza kampanje često stoji nešto što se može nazvati delovanje mračnih sila.
- To su jako opasni potezi. Pritom, nadahnuti su ozbiljnim strategijama tamnih sila.
Arhimandrit Petar (Dragojlović), iguman manastira Pinosava, oglasio se ranije - u martu, povodom uvreda na račun patrijarha Porfirija, koje su se pojavile na društvenim mrežama.
- Najbestidnije i masovno vređanje Njegove Svetosti, našeg patrijarha srpskog gospodina Porfirija na društvenim mrežama predstavlja strašno težak greh, kako pred Bogom, tako i pred narodom - istakao je iguman Petar.
On je upozorio da srpski narod nikada u svojoj istoriji nije pao toliko nisko da s tolikom drskošću i bezobzirnošću pljuje po poglavaru Srpske pravoslavne crkve.
- Taj greh, bojim se, neće ostati nekažnjen od strane Božije. To nije samo kršenje Božije zapovesti koja nalaže: "Ne govori ružno o starešini naroda svoga", (Knjiga Izlaska, 22; 28), već je i pokazatelj ogromne opštehrišćanske i građanske nekulture, kao i velike duhovne podivljalosti - naglasio je on.
Arhimandrit Petar je tad pozvao na molitvu i pokajanje onih koji se usuđuju da javno i bestidno klevetaju i vređaju srpskog patrijarha.
BONUS VIDEO: NOVA BESEDA OCA RAFAILA: Kako da se pripremimo za Sudnji dan
Na praznik sabora svetih 12 apostola, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju na Karaburmi i u snažnoj besedi upozorio vernike da nijedna odluka u životu nije bez posledica.
Visokopreosvećeni mitropolit Justin je besedio vernima o značaju Svetih apostola Petra i Pavla, njihovim životima i suštini pečata apostolstva u Gospodu.
Mitropolit Tihon je saopštio da će uskoro uslediti zajednička služba dvojice poglavara u Vašingtonu, kao potvrda ove istorijske odluke.
Na prijemu u Patrijaršiji istaknuto je da Srbija predstavlja primer harmonije među verama, a razgovarano je o jačanju dijaloga, miru i zajedničkim vrednostima koje povezuju Istok i Balkan.
Slava se prenosi s kolena na koleno, sa oca na sina, kao simbol porodičnog jedinstva i trajanja.
U besedi o glasu Gospodnjem na vodama, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva duboku istinu o svetu koji čuje Boga i o čoveku koji je zaboravio da sluša.
Dok mnogi govore o duhovnoj krizi na Zapadu, sve više ljudi upravo tamo pronalazi duboku, živu veru u Pravoslavlju. Dva nedavna talasa masovnih krštenja u Čileu i Holandiji svedoče o tome da istina nalazi put do srca, bez obzira na granice, kulturu ili jezik.
Duhovni život u pravoslavlju nije put ka samopotvrđivanju, već proces osvešćivanja sopstvenih granica i slabosti.
Sveti Filip Đakon je mnoge ljude preobratio u hrišćanstvo.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Slava se prenosi s kolena na koleno, sa oca na sina, kao simbol porodičnog jedinstva i trajanja.
U besedi o glasu Gospodnjem na vodama, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva duboku istinu o svetu koji čuje Boga i o čoveku koji je zaboravio da sluša.
Dok mnogi govore o duhovnoj krizi na Zapadu, sve više ljudi upravo tamo pronalazi duboku, živu veru u Pravoslavlju. Dva nedavna talasa masovnih krštenja u Čileu i Holandiji svedoče o tome da istina nalazi put do srca, bez obzira na granice, kulturu ili jezik.
Duhovni život u pravoslavlju nije put ka samopotvrđivanju, već proces osvešćivanja sopstvenih granica i slabosti.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 20. četvrtak po Duhovima govori o unutrašnjoj borbi, demonima koji opsedaju pravednike i neuništivoj moći krsta koja pobedonosno sija kroz tamu.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
To nije samo običaj, već trenutak molitve, zajedništva porodice i duhovne povezanosti sa svetiteljima koji nadahnjuju vernike kroz vekove.
