Iguman Manastira Podmaine ističe da svako od nas treba biti oprezan pri iznošenju tako odrične tvrdnje.
Napadi na Crkvu i njene predstavnike bili su učestali prethodnih meseci, a velike uvrede bile su upućene i srpskom patrijarhu Porfiriju.
O tom "trendu" svoje mišljenje je dao otac Rafailo Boljević, ukazujući na opasnost koja iza toga stoji. On je istakao da su posledice takvih radnji pogubne po onoga ko to čini.
- Reći za patrijarha da nije tvoj patrijarh. Sada ovde, nada u Boga, da je to rečeno iz baš ozbiljnog neznanja, pa ono, eto, nije znao... A to je tako teška reč. Sada ovde ne bih da širim, ali bih ukazao na suštinu problema. Takav čovek poriče Crkvu. To je poricanje Crkve, njene strukture. A to je kao da samog sebe anatemišeš - to je autoanatema - ističe otac Rafailo.
On dodaje da svako od nas treba biti oprezan pri iznošenju tako odrične tvrdnje. Objasnio je da se to kosi sa ludošću - kao kada biste hteli da udahnete svež vazduh u avionu, dok je u letu.
- I još nešto da vam kažem. Takav čovek, ćutke ako priđe, pričešćuje se. On se pričešćuje na sud i na osudu. Vodite računa. Sretao sam se s tim ljudima i vidim da ne znaju, ali vidite, vi ako izađete iz aviona, ono malo da se nadišete vazduha kroz onaj izlaz - ona vrata za vanredne situacije, pa biste malo da se nadišete. Vi se više ne vratite u avion.
Ističe da iza kampanje često stoji nešto što se može nazvati delovanje mračnih sila.
- To su jako opasni potezi. Pritom, nadahnuti su ozbiljnim strategijama tamnih sila.
Arhimandrit Petar (Dragojlović), iguman manastira Pinosava, oglasio se ranije - u martu, povodom uvreda na račun patrijarha Porfirija, koje su se pojavile na društvenim mrežama.
- Najbestidnije i masovno vređanje Njegove Svetosti, našeg patrijarha srpskog gospodina Porfirija na društvenim mrežama predstavlja strašno težak greh, kako pred Bogom, tako i pred narodom - istakao je iguman Petar.
On je upozorio da srpski narod nikada u svojoj istoriji nije pao toliko nisko da s tolikom drskošću i bezobzirnošću pljuje po poglavaru Srpske pravoslavne crkve.
- Taj greh, bojim se, neće ostati nekažnjen od strane Božije. To nije samo kršenje Božije zapovesti koja nalaže: "Ne govori ružno o starešini naroda svoga", (Knjiga Izlaska, 22; 28), već je i pokazatelj ogromne opštehrišćanske i građanske nekulture, kao i velike duhovne podivljalosti - naglasio je on.
Arhimandrit Petar je tad pozvao na molitvu i pokajanje onih koji se usuđuju da javno i bestidno klevetaju i vređaju srpskog patrijarha.
BONUS VIDEO: NOVA BESEDA OCA RAFAILA: Kako da se pripremimo za Sudnji dan
Na praznik sabora svetih 12 apostola, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju na Karaburmi i u snažnoj besedi upozorio vernike da nijedna odluka u životu nije bez posledica.
Visokopreosvećeni mitropolit Justin je besedio vernima o značaju Svetih apostola Petra i Pavla, njihovim životima i suštini pečata apostolstva u Gospodu.
Mitropolit Tihon je saopštio da će uskoro uslediti zajednička služba dvojice poglavara u Vašingtonu, kao potvrda ove istorijske odluke.
Na prijemu u Patrijaršiji istaknuto je da Srbija predstavlja primer harmonije među verama, a razgovarano je o jačanju dijaloga, miru i zajedničkim vrednostima koje povezuju Istok i Balkan.
Pokajanje nije samo žal zbog učinjenog, već odluka da se život menja, da se greh ostavlja i da se krene putem vrline.
Neplaćene finansijske obaveze nisu samo uzrok teškog materijalnog, već i moralnog stanja porodice, istakao je otac Rafail.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Manastiri koje su podizali srpski vladari, knjige pisane na srpskom i zadužbine koje su čuvale narod bez države danas se gotovo ne pominju, a većina hodočasnika i ne zna čijim stopama hoda.
U besedi za sredu Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vraća pogled na mesto gde se život ne produžava strahom i brigom, već smirenjem.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Pokajanje nije samo žal zbog učinjenog, već odluka da se život menja, da se greh ostavlja i da se krene putem vrline.
Neplaćene finansijske obaveze nisu samo uzrok teškog materijalnog, već i moralnog stanja porodice, istakao je otac Rafail.
Manastiri koje su podizali srpski vladari, knjige pisane na srpskom i zadužbine koje su čuvale narod bez države danas se gotovo ne pominju, a većina hodočasnika i ne zna čijim stopama hoda.
U besedi za sredu Sedmice Bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vraća pogled na mesto gde se život ne produžava strahom i brigom, već smirenjem.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Svetog Timoteja su mučki napali i ubili maskirani neznabošci.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
