Iguman Manastira Podmaine ističe da svako od nas treba biti oprezan pri iznošenju tako odrične tvrdnje.
Napadi na Crkvu i njene predstavnike bili su učestali prethodnih meseci, a velike uvrede bile su upućene i srpskom patrijarhu Porfiriju.
O tom "trendu" svoje mišljenje je dao otac Rafailo Boljević, ukazujući na opasnost koja iza toga stoji. On je istakao da su posledice takvih radnji pogubne po onoga ko to čini.
- Reći za patrijarha da nije tvoj patrijarh. Sada ovde, nada u Boga, da je to rečeno iz baš ozbiljnog neznanja, pa ono, eto, nije znao... A to je tako teška reč. Sada ovde ne bih da širim, ali bih ukazao na suštinu problema. Takav čovek poriče Crkvu. To je poricanje Crkve, njene strukture. A to je kao da samog sebe anatemišeš - to je autoanatema - ističe otac Rafailo.
On dodaje da svako od nas treba biti oprezan pri iznošenju tako odrične tvrdnje. Objasnio je da se to kosi sa ludošću - kao kada biste hteli da udahnete svež vazduh u avionu, dok je u letu.
- I još nešto da vam kažem. Takav čovek, ćutke ako priđe, pričešćuje se. On se pričešćuje na sud i na osudu. Vodite računa. Sretao sam se s tim ljudima i vidim da ne znaju, ali vidite, vi ako izađete iz aviona, ono malo da se nadišete vazduha kroz onaj izlaz - ona vrata za vanredne situacije, pa biste malo da se nadišete. Vi se više ne vratite u avion.
Ističe da iza kampanje često stoji nešto što se može nazvati delovanje mračnih sila.
- To su jako opasni potezi. Pritom, nadahnuti su ozbiljnim strategijama tamnih sila.
Arhimandrit Petar (Dragojlović), iguman manastira Pinosava, oglasio se ranije - u martu, povodom uvreda na račun patrijarha Porfirija, koje su se pojavile na društvenim mrežama.
- Najbestidnije i masovno vređanje Njegove Svetosti, našeg patrijarha srpskog gospodina Porfirija na društvenim mrežama predstavlja strašno težak greh, kako pred Bogom, tako i pred narodom - istakao je iguman Petar.
On je upozorio da srpski narod nikada u svojoj istoriji nije pao toliko nisko da s tolikom drskošću i bezobzirnošću pljuje po poglavaru Srpske pravoslavne crkve.
- Taj greh, bojim se, neće ostati nekažnjen od strane Božije. To nije samo kršenje Božije zapovesti koja nalaže: "Ne govori ružno o starešini naroda svoga", (Knjiga Izlaska, 22; 28), već je i pokazatelj ogromne opštehrišćanske i građanske nekulture, kao i velike duhovne podivljalosti - naglasio je on.
Arhimandrit Petar je tad pozvao na molitvu i pokajanje onih koji se usuđuju da javno i bestidno klevetaju i vređaju srpskog patrijarha.
BONUS VIDEO: NOVA BESEDA OCA RAFAILA: Kako da se pripremimo za Sudnji dan
Na praznik sabora svetih 12 apostola, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju na Karaburmi i u snažnoj besedi upozorio vernike da nijedna odluka u životu nije bez posledica.
Visokopreosvećeni mitropolit Justin je besedio vernima o značaju Svetih apostola Petra i Pavla, njihovim životima i suštini pečata apostolstva u Gospodu.
Mitropolit Tihon je saopštio da će uskoro uslediti zajednička služba dvojice poglavara u Vašingtonu, kao potvrda ove istorijske odluke.
Na prijemu u Patrijaršiji istaknuto je da Srbija predstavlja primer harmonije među verama, a razgovarano je o jačanju dijaloga, miru i zajedničkim vrednostima koje povezuju Istok i Balkan.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pravoslavna misija u Ugandi rođena je iz duboke potrebe naroda koji je, razočaran plodovima delovanja nekadašnjih kolonijalnih misionara, počeo da traga za izvornim i nepromenjenim hrišćanskim predanjem.
Na Fejsbuk stranici ovog hrama podelili su zanimljivu vest.
Otkrivena zastava iz Drugog svetskog rata u srcu Knjaževca.
Ovaj značajan događaj desio se po blagoslovu episkopa Justina i označava osnivanje prve parohije Srpske pravoslavne crkve u ovom delu Španije.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
