U hramu Svetog Georgija u Užicu, gde je vera stub zajedništva, uz arhijerejsku liturgiju, svečano rukopoloženje i praznični ručak, sabrano je preko hiljadu vernika u duhu ljubavi i zahvalnosti prema precima.
Godina 2024. u Užicu ostaće upamćena po veličanstvenom obeležavanju 180 godina od osvećenja hrama Svetog Georgija, čiji zidovi već skoro dva veka odzvanjaju slavopojem Bogu. Ovaj jubilej odiše zahvalnošću i ponosom prema precima, koji su, u vremenima oskudice i izazova, uspeli da izgrade svetinju koja je do danas ostala duhovni oslonac Užičana.
Daleke 1842. godine, u gradu koji je brojao svega sedam stotina pravoslavnih duša, počela je gradnja ovog velelepnog hrama. Dovršen 1844. godine, hram je postao svedočanstvo vere i nade, izgrađeno uprkos svim nedaćama.
Povodom velikog jubileja, Crkvena opština Užice organizovala je niz duhovnih događaja tokom čitave godine, a centralna svečanost održana je na praznik Đurđic, kada je u hramu služena Arhijerejska Liturgija.
U ranim jutarnjim satima, više od hiljadu vernika okupilo se u porti hrama Svetog Georgija, gde su s radošću dočekali mitropolita žičkog Justina. U molitvenom sabranju sa njim su bili i arhijerejski namesnik užički, protojerej-stavrofor Miloš Bosić, starešina užičke crkve, protojerej Vladimir Dukanac, kao i brojno sveštenstvo i monaštvo.
U liturgijskoj besedi, vladika Justin je uputio srdačne čestitke vernom narodu Užica, naglasivši značaj ovog jubileja za očuvanje duhovnog nasleđa. Bogonadahnutim rečima protumačio je reči Spasitelja iz svetog Jevanđelja, poučivši sabrani narod kako da u ovom vremenu ostane na putu vere i ljubavi.
Poseban trenutak obeležilo je rukopoloženje novog đakona, Stefana Stevanovića, kome je mitropolit, polažeći ruke na njega, podario blagoslov i uputio poruku da svoj život usmeri ka ispunjenju Božjih zapovesti.
Nakon svete Liturgije, Crkvena opština Užice organizovala je slavski ručak za sve prisutne. U svečanoj atmosferi, starešina hrama, protojerej Vladimir Dukanac, uputio je pozdravno slovo, podsećajući na žrtvu i veru naših predaka, kao i na odgovornost današnjih generacija da tu veru očuvaju.
Proslava 180 godina hrama Svetog Georgija nije bila samo podsećanje na istoriju, već i poziv na duhovno jedinstvo i blagodarnost. Ovaj jubilej potvrdio je da je vera temelj koji vekovima odoleva svim nedaćama, povezujući generacije i osvetljujući put ka Bogu.
Na praznik Svetog Arsenija Sremca, mitropolit Pahomije je osvećenjem crkve u blizini Vranja učinio ovaj mali kutak Srbije svetim mestom molitve, donoseći vernicima blagoslov i obnovu duhovnog života.
Ako je duša malo osetljivija, psihički će da padne, objašnjavao je otac Vasilije.
Ako niste sigurni koju slavu da odaberete, najbolje je da se konsultujete sa sveštenikom, koji vam može pomoći da pronađete svetitelja koji će postati vaš zaštitnik i vodič.
Sto godina duhovne veze Srba i Rusa u obeleženo je hramu Svete Trojice na Tašmajdanu velikim sabranjem koje je uz molitvu slavilo veru, ljubav i jedinstva dva bratska naroda.
Manastir Rukumija je prema legendi podignut na mestu gde su nesrećnu devojku Jelicu pogubila braća. Tu se danas dešavaju čuda, kojima svedoče brojni vernici.
U hramu Svetog Georgija u Užicu, gde je vera stub zajedništva, uz arhijerejsku liturgiju, svečano rukopoloženje i praznični ručak, sabrano je preko hiljadu vernika u duhu ljubavi i zahvalnosti prema precima.
Panaija se može spremati u kući pokojnika i može je spremiti bilo ko, važno je da se napravi i da se pokojnik sahrani onako kako Bog nalaže, kaže sveštenik.
Krsna slava je prilika da osvetlite svoj dom Božijom blagodaću. Pored svega što se uobičajeno priprema, tamjan i kandilo su ključni za očuvanje duhovnog mira i pretvaraju svaki kutak vašeg doma u malu crkvu.
Sveto tlo Atosa predstavlja duhovnu kuću pravoslavni narod, ali posebno su interesantne činjenice vezane i za jedinu bolnicu na poluostrvu, koja se nalazi u srpskom manastiru.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Uživajte u dirljivim scenama svetih tajni i podržite učesnike koji su podelili svoje najvažnije trenutke – glasanje je otvoreno do ponoći 6. oktobra!
Oni koji slave današnji Đurđic, za slavsku ikonu uzimaju onu na kojoj svetac stoji, sa mačem ili kopljem u desnoj ruci.
Na praznik Svete Petke, Barič je zasijao posebnim sjajem, dok su vernici, predvođeni patrijarhom Porfirijem, proslavili 150 godina hrama koji čuva priče o veri, umetnosti i herojstvu srpskog naroda.
Obeležena 140. godišnjica Hrama Svetog arhiđakona Stefana, uz sećanje na 220 godina od Boja na Svileuvi i 250 godina od rođenja popa Luke Lazarevića. Vernici i gosti okupili su se u svečanoj atmosferi, slaveći slavnu prošlost i očuvanje kulturnog nasleđa kroz liturgiju, pesmu i igru.
U Crkvi Svetog Nikole, pod blagoslovom patrijarha Porfirija, proslavljen je jubilej koji osvetljava snagu zajedništva i bogatstvo srpske kulturne baštine, uz nadahnutu besedu u kojoj je poglavar SPC poručio da je jedinstvo među vernicima svetlost koja nas vodi kroz izazove života.
Panaija se može spremati u kući pokojnika i može je spremiti bilo ko, važno je da se napravi i da se pokojnik sahrani onako kako Bog nalaže, kaže sveštenik.
Mnoštvo vernog naroda sabralo se u hramu Svetog Nikolaja Srpskog u predgrađu Priboja da dočeka mošti velikog svetitelja, učestvuje u liturgiji i prisustvuje osvećenju novog parohijskog doma.
Sto godina duhovne veze Srba i Rusa u obeleženo je hramu Svete Trojice na Tašmajdanu velikim sabranjem koje je uz molitvu slavilo veru, ljubav i jedinstva dva bratska naroda.
Rodno mesto jednog od najvoljenijih patrijarha SPC postaje duhovni centar i simbol vere. Zadužbina koja se gradi u Kućancima ovekovečiće njegovu životnu misiju i svetiteljsku skromnost.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Igumanija manastira Rukumija objašnjava zašto samo pokajanje nije dovoljno i kako pomirenje sa sobom i bližnjima vodi ka istinskom duševnom miru.
Rodno mesto jednog od najvoljenijih patrijarha SPC postaje duhovni centar i simbol vere. Zadužbina koja se gradi u Kućancima ovekovečiće njegovu životnu misiju i svetiteljsku skromnost.
Policija je sprovela istragu i jedno hapšenje za krađu zvona u opštinama Megalopolis, Oihalija i Trifilija, dok se za još dva lica traga, za koja se smatra da su učestvovala u mreži koja je pljačkala crkve.
