Zaboravite na klasične nadeve i probajte nešto novo! Ova hrskava, mirisna i jednostavna pica idealna je za dane posta, a toliko je ukusna da će postati vaš omiljeni recept – čak i kada nije post.
Krompir je uvek siguran izbor – jednostavan, ukusan i prilagodljiv svakoj prilici. Bilo da je kuvan, pečen ili pržen, kao glavno jelo ili prilog, njegova popularnost ne jenjava. Ali, da li ste ikada probali picu sa krompirom? Na prvi pogled, ova ideja može delovati neobično, ali ako joj pružite šansu, bićete prijatno iznenađeni! Savršeno se uklapa u dane posta, donosi neodoljiv miris i hrskavu teksturu kojoj je teško odoleti. Isprobajte ovaj recept i uverite se sami!
Sastojci:
Za testo:
2 ½ šolje (375 g) brašna za hleb
1 kašika maslinovog ulja
1 kašičica soli
2 kašičice šećera u prahu
1 kesica (7 g) suvog kvasca
1 ½ šolja (375 ml) tople vode
Za preliv:
2 velika krompira
Priprema:
Prvo pripremite testo – jednostavno je i ne zahteva posebne veštine. Sjedinite sve sastojke u posudi i mesite mikserom sa nastavkom za testo. Počnite s niskom brzinom dok se sastojci ne povežu, a zatim povećajte brzinu dok testo ne počne da se odvaja od posude. Biće pomalo lepljivo, ali to je sasvim u redu. Pokrijte ga providnom folijom i ostavite na toplom mestu oko 30 minuta (ili do sat vremena ako je temperatura niža), dok ne udvostruči zapreminu.
Dok testo raste, pripremite krompir. Oljuštite ga i isecite na veoma tanke kriške – najbolje pomoću ljuštilice za krompir, kako biste dobili tanke trake slične čipsu. Stavite ih u cediljku, pospite prstohvatom soli i ostavite 20 minuta da ispuste višak vode. U međuvremenu, zagrejte rernu na 220 stepeni.
Kada je testo naraslo, a krompir pustio višak vode, nežno ga pritisnite kako biste uklonili preostalu tečnost. Zatim ga pomešajte s maslinovim uljem, timijanom i biberom. Testo prebacite na pleh obložen papirom za pečenje, pokvasite ruke i razvucite ga do ivica pleha. Ravnomerno rasporedite krompir preko testa, a po želji dodajte i narendani biljni kačkavalj za dodatni sloj ukusa.
Pecite oko 30 minuta, dok pica ne postane zlatno-smeđa i hrskava. Pre serviranja, pospite je svežim listićima timijana. Prijatno!
Savršena kombinacija krompira, kiselih krastavaca i začina čini ovo jelo ne samo laganim i zdravim, već i bogatog, raskošnog ukusa – idealnog za dane posta i porodična okupljanja.
Nekada nezaobilazan na trpezama naših predaka, bob je danas retkost u domaćoj kuhinji. Ovo starinsko, posno jelo krije bogatstvo ukusa i tradicije, donoseći toplinu i nostalgiju u svaki zalogaj.
Bez mesa i mlečnih proizvoda, ali sa neodoljivom aromom i savršenim spojem sastojaka – otkrijte recept za jedinstvenu musaku sa Svete gore koja donosi duh monaške trpeze u vaš dom!
Spoj jednostavnih sastojaka i savršenih začina donosi jelo koje greje dušu i osvaja nepca – otkrijte recept koji će postati vaš novi omiljeni specijalitet!
Od učenika do igumana, od progona do mirnog kraja, njegov put otkriva kako je mala monaška zajednica u Carigradu postala poslednja linija odbrane svetih ikona.
U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
To nije nagli pad, već postepeno udaljavanje od istine, koje počinje onda kada čovek prestane da prepoznaje sopstvenu unutrašnju težinu.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Savršen izbor za dane posta - mirisan i topao ručak koji okuplja porodicu oko stola
Bez mnogo truda i od sastojaka koje već imate u kući dobija se mekano i mirisno jelo, idealno za dane posta na ulju, kada je potrebna zasitna, a lagana trpeza
Nekada redovan izbor u danima dugih postova, ovaj recept pokazuje kako od skromnih namirnica nastaje topao i hranljiv obrok koji se dugo pamti i lako vraća na trpezu.
Brzo, jednostavno i hranljivo – recept koji svaki post pretvara u pravu porodičnu radost.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Predanje sa Kosova i Metohije čuva priču o salati koja je pratila svečane obroke, jednostavna, a puna ukusa.
Recept koji se vekovima prenosi iz sveske u svesku čuva sećanje na vreme kada je jednostavno testo sa sirom bilo znak i običaja i domaće raskoši.
Ova poslastica se nalazila i na slavskim i na ramazanskim stolovima, a njen stari način pripreme i danas ostaje isti kao pre stotinu godina.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
