Lagano, mirisno i neodoljivo hrskavo — ovo jelo od prokelja u testu donosi toplinu porodične trpeze i savršeno se uklapa u dane posta.
U danima posta i skromnih trpeza, mnogi se okreću jednostavnim, ali toplim i domaćim jelima, onima koja ne samo da hrane telo, već i bude sećanja na mirne večeri uz porodičnu trpezu. Jedno takvo jelo je i prženi prokelj u testu — skromno povrće koje, uz malo pažnje i ljubavi, može da postane prava gozba. Miris narandžine kore, peršuna i laganog testa širi se domom, podsećajući nas da i najjednostavniji plodovi zemlje, ako se pripreme sa zahvalnošću, mogu biti blagoslov na trpezi.
Sastav:
500 g obarenog prokelja
margarin
ulje
beli biber
peršunov list
kora od narandže
so
brašno
Shutterstoc/kira008
Prženi prokelj u testu
Priprema:
Priprema ovog jednostavnog, a mirisnog jela počinje pažljivim izborom kvalitetnog prokelja — glavice treba da budu čvrste, zatvorene i sveže zelene boje. Nakon što se opere, prokelj se kratko obari u slanoj vodi kako bi omekšao, a zatim se dobro ocedi kako bi zadržao prijatnu teksturu. U međuvremenu se priprema testo: u mlako-slanu vodu dodaje se brašno i malo ulja, a masa treba da bude gušća od one za palačinke. Poseban šmek i svežinu daje sitno iseckan peršunov list koji se umeša u testo, unoseći u jelo blagu aromu i boju.
Kada je prokelj kuvan, preliva se zagrejanim margarinom, što mu daje dodatnu sočnost i punoću ukusa. U vatrostalnoj posudi dobro se zagreje ulje, a zatim se svaka glavica prokelja pažljivo umače u testo i spušta u ulje da se prži dok ne poprimi zlatno-rumenu boju i hrskavu koricu. Na kraju, gotovo jelo se ukrašava laganim slojem paradajz pirea i posipa belim biberom, čime dobija zavodljiv miris i blago pikantan ukus.
Zaboravljen recept sačuvan tek u ponekoj rukom pisanoj požuteloj beležnici. otkriva kako se od nekoliko sastojaka, uz malo strpljenja i mnogo ljubavi, sprema ručak koji vraća mir u dušu – baš onako kako su ga nekada pripremale naše bake u vreme posta.
Jeromonah manastira Krušedol još u 19. veku zapisao je recept koji pokazuje kako jednostavni sastojci – krompir, luk i pivo – mogu stvoriti neodoljiv spoj tradicije, duhovnosti i ukusa.
Otkrijte kako šareni povrtni specijalitet u želatinskoj formi, začinjen blagim vinskim sirćetom, vekovima krasi postne trpeze pravoslavnih manastira i zašto postaje hit u savremenim kuhinjama.
U Sabornom hramu u Podgorici, mitropolit nemački služio je liturgiju i besedio o hrabrosti, dostojanstvu i božanskom dodiru, naglašavajući da vera može preobraziti smrtnost u besmrtnost i doneti isceljenje svima koji veruju.
Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Zaboravite na klasične nadeve i probajte nešto novo! Ova hrskava, mirisna i jednostavna pica idealna je za dane posta, a toliko je ukusna da će postati vaš omiljeni recept – čak i kada nije post.
Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka.
Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni.
Jednostavne, zlatne i aromatične – ove pogačice ne samo da osvajaju ukusom, već pričaju priču o zajedništvu, strpljenju i ljubavi prema svakom detalju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Nekadašnji rimski oficir, jednim smelim istupom pred knezom promenio je svoj život i postao simbol nepokolebljive vere koji i danas privlači pažnju vernika.
Dok su se jedan period u isto vreme slavila oba svetitelja, kasnije se u crkvenom bogoslužbenom kalendaru zadržao samo Sveti Stefan Dečanski, ali je narodni naziv opstao.
