Lagano, mirisno i neodoljivo hrskavo — ovo jelo od prokelja u testu donosi toplinu porodične trpeze i savršeno se uklapa u dane posta.
U danima posta i skromnih trpeza, mnogi se okreću jednostavnim, ali toplim i domaćim jelima, onima koja ne samo da hrane telo, već i bude sećanja na mirne večeri uz porodičnu trpezu. Jedno takvo jelo je i prženi prokelj u testu — skromno povrće koje, uz malo pažnje i ljubavi, može da postane prava gozba. Miris narandžine kore, peršuna i laganog testa širi se domom, podsećajući nas da i najjednostavniji plodovi zemlje, ako se pripreme sa zahvalnošću, mogu biti blagoslov na trpezi.
Sastav:
500 g obarenog prokelja
margarin
ulje
beli biber
peršunov list
kora od narandže
so
brašno
Shutterstoc/kira008
Prženi prokelj u testu
Priprema:
Priprema ovog jednostavnog, a mirisnog jela počinje pažljivim izborom kvalitetnog prokelja — glavice treba da budu čvrste, zatvorene i sveže zelene boje. Nakon što se opere, prokelj se kratko obari u slanoj vodi kako bi omekšao, a zatim se dobro ocedi kako bi zadržao prijatnu teksturu. U međuvremenu se priprema testo: u mlako-slanu vodu dodaje se brašno i malo ulja, a masa treba da bude gušća od one za palačinke. Poseban šmek i svežinu daje sitno iseckan peršunov list koji se umeša u testo, unoseći u jelo blagu aromu i boju.
Kada je prokelj kuvan, preliva se zagrejanim margarinom, što mu daje dodatnu sočnost i punoću ukusa. U vatrostalnoj posudi dobro se zagreje ulje, a zatim se svaka glavica prokelja pažljivo umače u testo i spušta u ulje da se prži dok ne poprimi zlatno-rumenu boju i hrskavu koricu. Na kraju, gotovo jelo se ukrašava laganim slojem paradajz pirea i posipa belim biberom, čime dobija zavodljiv miris i blago pikantan ukus.
Zaboravljen recept sačuvan tek u ponekoj rukom pisanoj požuteloj beležnici. otkriva kako se od nekoliko sastojaka, uz malo strpljenja i mnogo ljubavi, sprema ručak koji vraća mir u dušu – baš onako kako su ga nekada pripremale naše bake u vreme posta.
Jeromonah manastira Krušedol još u 19. veku zapisao je recept koji pokazuje kako jednostavni sastojci – krompir, luk i pivo – mogu stvoriti neodoljiv spoj tradicije, duhovnosti i ukusa.
Otkrijte kako šareni povrtni specijalitet u želatinskoj formi, začinjen blagim vinskim sirćetom, vekovima krasi postne trpeze pravoslavnih manastira i zašto postaje hit u savremenim kuhinjama.
Strah od sopstvene dubine mnoge udaljava od mira, ali duhovno iskustvo pokazuje da se upravo iza unutrašnje borbe krije put ka isceljenju i blagodat koja menja čovekov život.
U razgovoru koji je zapisao Sergej Nilus, optinski starac dao je neobično jednostavno molitveno pravilo i poručio da se vernik ne boji nečistih napada, jer onaj ko se drži psalama i molitve zadobija sigurnost koju strah ne može da slomi.
Nepoznati počinioci razvalili su vrata crkve u Gornjoj Gušterici i odneli priloge vernika, što je među preostalim Srbima na Kosmetu izazvalo novu zabrinutost zbog bezbednosti njihovih mesta molitve.
Vernici prikupljaju 90.000 evra za nekadašnju kapelu kod Korka koja bi postala drugo stalno bogoslužbeno mesto Srpske pravoslavne crkve na irskom ostrvu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Uz pažljivo sečenje, miris ruzmarina i nekoliko osnovnih sastojaka, obična namirnica dobija novu formu i postaje jelo koje spaja meru, ukus i tišinu pravoslavnog posta.
Zaboravite na klasične nadeve i probajte nešto novo! Ova hrskava, mirisna i jednostavna pica idealna je za dane posta, a toliko je ukusna da će postati vaš omiljeni recept – čak i kada nije post.
Od krompira, brašna i malo tofua dobija se toplo jelo koje se lako priprema, poštuje pravila uzdržanja i donosi prijatan ukus čak i kada je izbor namirnica sveden na minimum.
Spoj spanaća, pečuraka i susama daje iznenađujuće bogat i zasitan obrok, idealan za dane uzdržanja - bez komplikacija, bez skupih sastojaka i bez odricanja od punog ukusa.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Od krompira, brašna i malo tofua dobija se toplo jelo koje se lako priprema, poštuje pravila uzdržanja i donosi prijatan ukus čak i kada je izbor namirnica sveden na minimum.
