Lagano, mirisno i neodoljivo hrskavo — ovo jelo od prokelja u testu donosi toplinu porodične trpeze i savršeno se uklapa u dane posta.
U danima posta i skromnih trpeza, mnogi se okreću jednostavnim, ali toplim i domaćim jelima, onima koja ne samo da hrane telo, već i bude sećanja na mirne večeri uz porodičnu trpezu. Jedno takvo jelo je i prženi prokelj u testu — skromno povrće koje, uz malo pažnje i ljubavi, može da postane prava gozba. Miris narandžine kore, peršuna i laganog testa širi se domom, podsećajući nas da i najjednostavniji plodovi zemlje, ako se pripreme sa zahvalnošću, mogu biti blagoslov na trpezi.
Sastav:
500 g obarenog prokelja
margarin
ulje
beli biber
peršunov list
kora od narandže
so
brašno
Shutterstoc/kira008
Prženi prokelj u testu
Priprema:
Priprema ovog jednostavnog, a mirisnog jela počinje pažljivim izborom kvalitetnog prokelja — glavice treba da budu čvrste, zatvorene i sveže zelene boje. Nakon što se opere, prokelj se kratko obari u slanoj vodi kako bi omekšao, a zatim se dobro ocedi kako bi zadržao prijatnu teksturu. U međuvremenu se priprema testo: u mlako-slanu vodu dodaje se brašno i malo ulja, a masa treba da bude gušća od one za palačinke. Poseban šmek i svežinu daje sitno iseckan peršunov list koji se umeša u testo, unoseći u jelo blagu aromu i boju.
Kada je prokelj kuvan, preliva se zagrejanim margarinom, što mu daje dodatnu sočnost i punoću ukusa. U vatrostalnoj posudi dobro se zagreje ulje, a zatim se svaka glavica prokelja pažljivo umače u testo i spušta u ulje da se prži dok ne poprimi zlatno-rumenu boju i hrskavu koricu. Na kraju, gotovo jelo se ukrašava laganim slojem paradajz pirea i posipa belim biberom, čime dobija zavodljiv miris i blago pikantan ukus.
Zaboravljen recept sačuvan tek u ponekoj rukom pisanoj požuteloj beležnici. otkriva kako se od nekoliko sastojaka, uz malo strpljenja i mnogo ljubavi, sprema ručak koji vraća mir u dušu – baš onako kako su ga nekada pripremale naše bake u vreme posta.
Jeromonah manastira Krušedol još u 19. veku zapisao je recept koji pokazuje kako jednostavni sastojci – krompir, luk i pivo – mogu stvoriti neodoljiv spoj tradicije, duhovnosti i ukusa.
Otkrijte kako šareni povrtni specijalitet u želatinskoj formi, začinjen blagim vinskim sirćetom, vekovima krasi postne trpeze pravoslavnih manastira i zašto postaje hit u savremenim kuhinjama.
Volonteri Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke doneli su pomoć i nadu, a jedno krštenje pretvorilo zatvor u hram i simbol novog početka.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Zaboravite na klasične nadeve i probajte nešto novo! Ova hrskava, mirisna i jednostavna pica idealna je za dane posta, a toliko je ukusna da će postati vaš omiljeni recept – čak i kada nije post.
U vreme posta i prolećne obnove tela, ova jednostavna čorba iz narodnog predanja vraća nas ukorenjenim vrednostima i ukusima detinjstva. Starinski, proveren recept objašnjava kako korak po korak pripremiti najlekovitiju čorbu od koprive.
Ova tradicionalna poslastica nekada je bila simbol porodičnih nedeljnih ručkova posle liturgije - priprema se lako, od sastojaka koje svaka kuća ima, a ukusom greje dušu.
Monah iz Manastir Krušedol objavio je 1855. godine zbirku recepata, među kojima je i ovaj koji pokazuje kako se od najskromnijih sastojaka stvara nezaboravan ukus i miris starine
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
U ajetima 21–22 iz sure Az-Zumar kiša postaje snažan simbol prolaznosti i duhovnog buđenja. U tim rečima krije se opomena, ali i nada za svakoga ko želi da srce otvori svetlu.
Prava radost, kako ističe starac Emilijan, postaje duhovna snaga koja pročišćava dušu i pretvara molitve, podvige i suze u put ka sjedinjenju sa Bogom. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. petak po duhovima.
Glavni vojni imam i potpukovnik Vojske Srbije govori o povratku verskih službenika u vojsku i otkriva zašto je mir mnogo više od običnog pozdrava i zašto veruje da većina ljudi u Srbiji nosi dobro u sebi.
