Lagano, mirisno i neodoljivo hrskavo — ovo jelo od prokelja u testu donosi toplinu porodične trpeze i savršeno se uklapa u dane posta.
U danima posta i skromnih trpeza, mnogi se okreću jednostavnim, ali toplim i domaćim jelima, onima koja ne samo da hrane telo, već i bude sećanja na mirne večeri uz porodičnu trpezu. Jedno takvo jelo je i prženi prokelj u testu — skromno povrće koje, uz malo pažnje i ljubavi, može da postane prava gozba. Miris narandžine kore, peršuna i laganog testa širi se domom, podsećajući nas da i najjednostavniji plodovi zemlje, ako se pripreme sa zahvalnošću, mogu biti blagoslov na trpezi.
Sastav:
500 g obarenog prokelja
margarin
ulje
beli biber
peršunov list
kora od narandže
so
brašno
Shutterstoc/kira008
Prženi prokelj u testu
Priprema:
Priprema ovog jednostavnog, a mirisnog jela počinje pažljivim izborom kvalitetnog prokelja — glavice treba da budu čvrste, zatvorene i sveže zelene boje. Nakon što se opere, prokelj se kratko obari u slanoj vodi kako bi omekšao, a zatim se dobro ocedi kako bi zadržao prijatnu teksturu. U međuvremenu se priprema testo: u mlako-slanu vodu dodaje se brašno i malo ulja, a masa treba da bude gušća od one za palačinke. Poseban šmek i svežinu daje sitno iseckan peršunov list koji se umeša u testo, unoseći u jelo blagu aromu i boju.
Kada je prokelj kuvan, preliva se zagrejanim margarinom, što mu daje dodatnu sočnost i punoću ukusa. U vatrostalnoj posudi dobro se zagreje ulje, a zatim se svaka glavica prokelja pažljivo umače u testo i spušta u ulje da se prži dok ne poprimi zlatno-rumenu boju i hrskavu koricu. Na kraju, gotovo jelo se ukrašava laganim slojem paradajz pirea i posipa belim biberom, čime dobija zavodljiv miris i blago pikantan ukus.
Zaboravljen recept sačuvan tek u ponekoj rukom pisanoj požuteloj beležnici. otkriva kako se od nekoliko sastojaka, uz malo strpljenja i mnogo ljubavi, sprema ručak koji vraća mir u dušu – baš onako kako su ga nekada pripremale naše bake u vreme posta.
Jeromonah manastira Krušedol još u 19. veku zapisao je recept koji pokazuje kako jednostavni sastojci – krompir, luk i pivo – mogu stvoriti neodoljiv spoj tradicije, duhovnosti i ukusa.
Otkrijte kako šareni povrtni specijalitet u želatinskoj formi, začinjen blagim vinskim sirćetom, vekovima krasi postne trpeze pravoslavnih manastira i zašto postaje hit u savremenim kuhinjama.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez mnogo truda i od sastojaka koje već imate u kući dobija se mekano i mirisno jelo, idealno za dane posta na ulju, kada je potrebna zasitna, a lagana trpeza
Nekada redovan izbor u danima dugih postova, ovaj recept pokazuje kako od skromnih namirnica nastaje topao i hranljiv obrok koji se dugo pamti i lako vraća na trpezu.
Bratstvo čuva posebnu recepturu vaskršnje pogače koja spaja bogate mirise pomorandže, začina i putera, dok način pripreme otkriva zašto ovaj hleb zauzima važno mesto na monaškoj prazničnoj trpezi.
Dok se širom pravoslavnog sveta pripremaju različite vrste pogača, svetogorski monasi čuvaju recept koji spaja bogat ukus, simboliku i monašku tradiciju.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Blagodatni oganj se prvi put javio 335. godine na Veliku subotu i posle godinama do dana današnjeg i to samo pravoslavnom patrijarhu, dajući time potvrdu istinitosti i ispravnosti naše pravoslavne vere.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku subotu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Džeme Galgani, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
