Hijerarhija, koja po svojoj prirodi može imati zaštitnu i organizacionu ulogu, u savremenim okolnostima prerasta u mehanizam kontrole i ućutkivanja.
U savremenom društvu, sve češće se nameće ideja da je bespogovorna poslušnost nadređenima ne samo poželjna, već i nužna.
Bilo da je reč o radnom mestu, školskom sistemu, pa čak i unutar porodica, poslušnost se uzdiže kao vrhovna vrednost, dok se svaka sumnja, kritičko mišljenje ili pokušaj dijaloga često tumače kao neposlušnost, drskost ili buntovništvo.
Na poslu, zaposleni koji se usude da iznesu drugačije mišljenje, ukažu na nepravilnosti ili čak ponude konstruktivan savet, neretko se suočavaju sa posledicama – od pretnji otkazom do stvarnog gubitka radnog mesta. U školama, đaci koji pokušaju da postave pitanje koje izlazi izvan očekivanog obrasca ili izraze lično neslaganje, mogu biti kažnjeni nižim ocenama ili disciplinskim merama.
Čak i u porodicama, gde bi poverenje i ljubav trebalo da budu temelj odnosa, roditelji ponekad sankcionišu svoju decu čim se usude da iskažu drugačije mišljenje ili stav – bez pokušaja da razumeju šta im deca zapravo žele reći.
U atmosferi u kojoj se poslušnost doživljava kao vrlina po sebi, gubi se prostor za istinu, savest i slobodu ličnog rasuđivanja. Hijerarhija, koja po svojoj prirodi može imati zaštitnu i organizacionu ulogu, u takvim okolnostima prerasta u mehanizam kontrole i ućutkivanja.
Pravoslavna vera, međutim, pruža drugačiji pogled na pitanje poslušnosti. U njenom učenju, poslušnost nije cilj, već sredstvo – i to sredstvo koje ima smisla samo ako vodi ka dobru, istini i Bogu. Poslušnost koja se suprotstavlja savesti i istini nije vrlina, već izopačenje odnosa u zajednici, pa i vere same.
Jasan stav o tome dao je arhiepiskop Averkije (Taušev), koji je rekao:
"Iz Pisma znamo da najniži u hijerarhiji, arhanđel Mihailo, nije se potčinio najvišem u hijerahiji, Luciferu, prepoznajući suprotstavljanje Bogu, odnosno istini. A oni koji su poslušali, od anđela su postali demoni. Dakle, poslušnost hijerarhiji nije istina samo po sebi, već poslušnost po volji Božjoj u duhu istine."
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
I najverniji hrišćani ponekad se nađu pred dilemom: gde prestaje poverenje, a gde počinje lična odgovornost, a veliki svetitelji pravoslavlja nude trezven, dubok i iznenađujuće savremen odgovor o odnosu prema svešteniku.
U praksi, poslušnost pomaže čoveku da se oslobodi egoizma i samovolje. Kroz nju se uči smirenje, vera i poverenje.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
