Hijerarhija, koja po svojoj prirodi može imati zaštitnu i organizacionu ulogu, u savremenim okolnostima prerasta u mehanizam kontrole i ućutkivanja.
U savremenom društvu, sve češće se nameće ideja da je bespogovorna poslušnost nadređenima ne samo poželjna, već i nužna.
Bilo da je reč o radnom mestu, školskom sistemu, pa čak i unutar porodica, poslušnost se uzdiže kao vrhovna vrednost, dok se svaka sumnja, kritičko mišljenje ili pokušaj dijaloga često tumače kao neposlušnost, drskost ili buntovništvo.
Na poslu, zaposleni koji se usude da iznesu drugačije mišljenje, ukažu na nepravilnosti ili čak ponude konstruktivan savet, neretko se suočavaju sa posledicama – od pretnji otkazom do stvarnog gubitka radnog mesta. U školama, đaci koji pokušaju da postave pitanje koje izlazi izvan očekivanog obrasca ili izraze lično neslaganje, mogu biti kažnjeni nižim ocenama ili disciplinskim merama.
Čak i u porodicama, gde bi poverenje i ljubav trebalo da budu temelj odnosa, roditelji ponekad sankcionišu svoju decu čim se usude da iskažu drugačije mišljenje ili stav – bez pokušaja da razumeju šta im deca zapravo žele reći.
U atmosferi u kojoj se poslušnost doživljava kao vrlina po sebi, gubi se prostor za istinu, savest i slobodu ličnog rasuđivanja. Hijerarhija, koja po svojoj prirodi može imati zaštitnu i organizacionu ulogu, u takvim okolnostima prerasta u mehanizam kontrole i ućutkivanja.
Pravoslavna vera, međutim, pruža drugačiji pogled na pitanje poslušnosti. U njenom učenju, poslušnost nije cilj, već sredstvo – i to sredstvo koje ima smisla samo ako vodi ka dobru, istini i Bogu. Poslušnost koja se suprotstavlja savesti i istini nije vrlina, već izopačenje odnosa u zajednici, pa i vere same.
Jasan stav o tome dao je arhiepiskop Averkije (Taušev), koji je rekao:
"Iz Pisma znamo da najniži u hijerarhiji, arhanđel Mihailo, nije se potčinio najvišem u hijerahiji, Luciferu, prepoznajući suprotstavljanje Bogu, odnosno istini. A oni koji su poslušali, od anđela su postali demoni. Dakle, poslušnost hijerarhiji nije istina samo po sebi, već poslušnost po volji Božjoj u duhu istine."
Uz dvanaestoricu apostola, na ovaj dan posebno se proslavlja i Sveti apostol Pavle, koji, iako nije bio među prvobitnih dvanaest, zauzima posebno mesto u istoriji hrišćanstva.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Na kongresu u Atini mitropolit aleksandrupoljski govorio o veštačkoj inteligenciji, digitalnoj besmrtnosti i granicama tehnološkog razvoja u očuvanju čovekove duše i identiteta.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve pridružio se humanitarnoj akciji na Vračaru i pozvao vernike da svojim darom pomognu onima kojima je krv najpotrebnija.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
I najverniji hrišćani ponekad se nađu pred dilemom: gde prestaje poverenje, a gde počinje lična odgovornost, a veliki svetitelji pravoslavlja nude trezven, dubok i iznenađujuće savremen odgovor o odnosu prema svešteniku.
U praksi, poslušnost pomaže čoveku da se oslobodi egoizma i samovolje. Kroz nju se uči smirenje, vera i poverenje.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 20. veka otkriva da ispovest ne obuhvata samo velika sagrešenja, već i skrivene slabosti koje razaraju dušu.
Na kongresu u Atini mitropolit aleksandrupoljski govorio o veštačkoj inteligenciji, digitalnoj besmrtnosti i granicama tehnološkog razvoja u očuvanju čovekove duše i identiteta.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Otac Dušan mu je odgovorio da je tačno da je učinio greh, ali da nije trebalo sam sebi da određuje epitimiju.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Ovaj jednostavan domaći recept čuva miris nekadašnjih kuhinja, a njegova posebna mekoća krije se u sastojku koji se retko dodaje slatkim zalogajima.
Ovom danu se ne pristupa samo kao običnom prazniku, već kao danu molitve, Svete liturgije i duhovne radosti.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
