Uz pažljivo sečenje, miris ruzmarina i nekoliko osnovnih sastojaka, obična namirnica dobija novu formu i postaje jelo koje spaja meru, ukus i tišinu pravoslavnog posta.
Post u pravoslavnoj tradiciji nije puko odricanje od određene hrane, već duhovni podvig uzdržanja, u kojem i najjednostavniji sastojci mogu dobiti svoje dostojanstvo. Trpeza u dane posta ne traži raskoš, ali ne odbacuje lepotu ukusa, mirisa i pažnje uložene u pripremu. Upravo u tom duhu nastaje i ovaj recept za posni harmonika-krompir sa začinskim biljem - jelo koje pokazuje kako se skromnost može spojiti sa promišljenom pripremom, a svakodnevna namirnica pretvoriti u toplu, postojanu i ukusnu hranu, primerenu i telu i raspoloženju dana.
6 većih krompira (po mogućstvu žuti krompir)
Birajte krompire približno iste veličine kako bi se ravnomerno pekli. Krompir dobro operite i osušite kuhinjskim ubrusom. Izaberite srednje duboku vatrostalnu posudu ili liveni tiganj u koji ćete slagati krompire.
Zagrejte rernu na 220 °C. Na svakom krompiru pronađite najravniju stranu - ona će biti donja. Zatim nožem pravite paralelne rezove duž celog krompira, na razmaku od 3 do 6 mm, pazeći da sečete samo do otprilike 5–6 mm pre dna, kako krompir ne biste presečili do kraja. Da biste bili sigurni da nećete preseći krompir do kraja, sa svake strane postavite po jedan drveni štapić (ili varjaču). Secite dok nož ne dodirne štapiće, zatim pomerite nož nekoliko milimetara i nastavite. Ako sve radite na vlažnoj kuhinjskoj krpi, krompir i štapići će se manje pomerati.
Poređajte krompire u posudu tako da rezana strana bude okrenuta nagore. Svaki krompir obilno premažite sa oko 2 supene kašike otopljenog posnog margarina, pa posolite i pobiberite. Pecite 30 minuta. Videćete da se slojevi krompira polako razdvajaju. Tada ponovo premažite svaki krompir sa još 2 supene kašike otopljenog posnog margarina i pospite sa oko 1 kašičicom seckanog belog luka.
Vratite u rernu i pecite još 15 minuta, zatim svaki krompir pospite sa po 1 supenom kašikom rendanih indijskih oraha i uz svaki stavite po jednu bogatu grančicu svežeg ruzmarina, koji će aromatizovati krompir. Vratite u rernu i pecite još 15–20 minuta, dok ivice krompira ne postanu zlatnosmeđe i hrskave. Proverite viljuškom da li je unutrašnjost mekana i potpuno pečena.
Prosečno ukupno vreme pečenja za krompir srednje do veće veličine iznosi 60 do 75 minuta, u zavisnosti od debljine i sorte.
Jednostavne, zlatne i aromatične – ove pogačice ne samo da osvajaju ukusom, već pričaju priču o zajedništvu, strpljenju i ljubavi prema svakom detalju. Bez ulja i bez dodatih masnoća, sa aromatičnim začinima i semenkama, ovi posni krekeri na vodi idealni su za dane posta, a uz humus ili namaz od avokada postaju hranljiv i ukusan obrok. Jednostavan, dekorativan i hranljiv recept koji spaja prirodne ukuse i kreativnost u danima posta. Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela. Savršen spoj hrskavog susama, nežnog krompira i aromatične tunjevine pretvara svaki zalogaj u mali praznični trenutak. Pogača od karfiola, kako je svetogorci zovu, dokaz je kako obični, svakodnevni sastojci postaju hrana za dušu i inspiracija za umeren život.
2 supene kašike sitno seckanog svežeg belog luka
200 g posnog margarina, otopljenog
50 g rendanih indijskih oraha (oko 1/2 šolje)
6 grančica svežeg ruzmarina (možete zameniti drugim začinskim biljem po ukusu)
So i biber, po ukusu
Freepik
Priprema
Posni recepti
12:47 | 21.11.2025
STARINSKE POSNE POGAČICE KOJE VRAĆAJU OSMEH: Jednostavan recept sa maslinama i sušenim paradajzom čini slavsku trpezu posebnom
Posni recepti
12:59 | 28.11.2025
ZDRAVE GRICKALICE BEZ GRIŽE SAVESTI: Posni krekeri od leblebija koji mogu da zamene obrok
Posni recepti
13:22 | 01.12.2025
HRSKAVE KORPICE SA PEČENIM PAPRIKAMA I ORASIMA: Svečano predjelo bogatog ukusa i raskošnog izgleda
Posni recepti
12:04 | 02.12.2025
MONAŠKA SALATA OD PEČENOG KROMPIRA: Jednostavan recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka pogodan i za početnike
Posni recepti
13:42 | 12.12.2025
ZVEZDA TRPEZE NA POSNIM SLAVAMA: Obični sastojci pretvoreni u praznične zalogaje koji impresioniraju i izgledom i ukusom
Posni recepti
12:19 | 16.12.2025
SVETOGORSKA KUNDOPITA KOJA OČARAVA UKUSOM: Uz jednostavan recept oca Onufrija Hilandarca, ovaj manastirski specijalitet kod kuće mogu napraviti i početnici
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Kroz lik Svetog Jovana Krstitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najtežem koraku u duhovnom životu: trenutku kada čovek prestaje da upravlja svojim putem i usudi se da ga poveri Bogu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan po starom kalendaru i Svetog Jevtimija Velikog po novom. Katolici obeležavaju Svete Sebastijana i Fabijana, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Zdrav i aromatičan obrok koji spaja grašak sa paradajzom, tikvicama, šampinjonima i maslinkama.
Lagano, mirisno i neodoljivo hrskavo — ovo jelo od prokelja u testu donosi toplinu porodične trpeze i savršeno se uklapa u dane posta.
Zaboravite na klasične nadeve i probajte nešto novo! Ova hrskava, mirisna i jednostavna pica idealna je za dane posta, a toliko je ukusna da će postati vaš omiljeni recept – čak i kada nije post.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
Bez gotovih kora i bez žurbe, od kvasnog testa i sira, ovo jelo se peklo kad se htelo nešto jednostavno, sito i pošteno – baš onako kako se nekad kuvalo.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
Jednostavna pogača za doručak ili svaku priliku kada želite ukusno i toplo jelo koje podseća na detinjstvo.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Crkva nas uči da se istinska snaga ne rađa iz samodovoljnosti, već iz smirenja i svesti da bez Boga ne možemo ništa učiniti.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
