Nikako da prilazimo Svetoj čaši gledajući da što pre to uradimo, istakao je otac Dragi Veškovac.
Pričešće u pravoslavnoj crkvi predstavlja jednu od najsvetijih i najdubljih tajni. Kroz pravoslavnu liturgiju i pričešće, vernici se sjedinjuju s Isusom Hristom, primajući duhovni blagoslov za svoje duše i tela.
Proces pričešćivanja zahteva pažljivu duhovnu pripremu, poštovanje pravila crkve za pričešće, kao i skrušeno i poštovano ponašanje prilikom ulaska u crkvu.
Pravila pričešća su važan deo crkvene tradicije, obezbeđujući da se vernici pridržavaju pravila koja osiguravaju mir i posvećenost tokom crkvenih obreda pričešća. Na sam dan pričešća, vernici nastavljaju sa svojim duhovnim udubljenjem kroz molitvu i post, što je ključni aspekt pravila pričešća.
Otac Dragi Veškovac objasnio je i ko ima prednost kod pričešća i kako bi se u toj situaciji trebalo ponašati.
- Nikako da prilazimo Svetoj čaši gledajući da što pre to uradimo. Hvala Bogu, u našim krajevima toga više nema. ali sećam se nekih vremena, kada nas je prosto bilo sramota... Dođu ljudi sa svih strana, naših strana, naši ljudi...Ali, odnos je bio takav, da što pre to urade... Kao da treba nešto da se otme. Pa, onda tu budu scene koje nisu dolične. Pa onda se koškamo, ko će prvi, kome to prvo pripada, da li muškarcima, ženama, deci... A, sve ti samo priča.
Otac Dragi Veškovac kaže da je normalno da se prednost u takvim situacijama daje starima, trudnicama...
- Sve ti samo kaže. Pa, normalno je da ćeš da napraviš prolaz da starica prva priđe, trudnica ili majka sa detetom. To ne treba sveštenik da ti kaže. I ne da ubrzavamo red prema pričešću, prema Svetoj čaši koju sveštenik drži, nego da usporavamo hod, da to što duže traje, da ta molitva, neposredna molitva, taj prilazak Hristu, bude trepet, ne da se mi nešto plašimo, nego trepet da bude, jer to nam je najviše što možemo u svome životu da doživimo - istakao je otac Dragi Veškovac.
Pričešće je sveti sakrament koji podrazumeva primanje Hristovog tela i krvi kroz hleb i vino, i predstavlja pomirenje sa Bogom.
Pomirenje nije uvek lako, ali je neophodno za svakog vernika koji želi da se približi Bogu i živi u skladu sa hrišćanskim vrednostima.
Na pogrebu mu je bio i patrijarh jerusalimski Anastasije. Ceo dan patrijarh je čekao, dok je ogromna masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče uspeo je da dovrše opelo.
Žuti oreol i tri slava koji često vidimo u hrišćanskoj ikonografiji i oko glave Isusa Hrista nosi duboko simboličko značenje.
Sveti Nikola je u narodnoj svesti ostao zapamćen kao svetac koji pomaže siromašnima i štiti slabije, što je dodatno učvrstilo njegov položaj.
Prema njegovim rečima, pogrešno obeležavanje slave može dovesti do gubitka njenog pravog smisla.
Dom, koji bi trebalo da bude mesto sigurnosti i mira, za mnoge u današnje vreme postaje prostor stalnog straha, napetosti i neizvesnosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Artičoke, krompir, šargarepa i mirođija u jelu koje spaja mir monaškog života i svakodnevnu trpezu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pričešću se prilazi s najvećom pažnjom i najdubljim osećajem nedostojnosti i nadom u Božju pomoć, istakao je otac Dimitrije.
Prepodobni Nikodim Svetogorac nas uči šta se dešava sa dušom i telom nakon pričešća, ali ukazuje i na situacije u kojima se može pričestiti i onaj kome je izrečena epitimija privremene odvojenosti od ove svete tajne.
Svetitelj iz 18. veka i veliki duhovnik ističe da su uzdržanje, molitva i čistota srca neophodni uslovi za dostojno pristupanje Svetoj Tajni Pričešća.
Postavka skulptura Milorada Miće Stajčića izazvala buru zbog skrnavljenja vere i zloupotrebe reči najvoljenijeg srpskog patrijarha.
Dom, koji bi trebalo da bude mesto sigurnosti i mira, za mnoge u današnje vreme postaje prostor stalnog straha, napetosti i neizvesnosti.
U besedi za 28. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva gde zaista počinje zlo i kako duh dobrote vlada svime što postoji.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Tokom skupa u blizini Bele kuće Ana Paulina Luna je naglasila da američki poreski obveznici ne bi smeli podržavati režime koji krše prava vernika i upozorila da ignorisanje progona širom sveta može imati ozbiljne posledice i po sopstvenu domovinu.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U besedi za 28. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva gde zaista počinje zlo i kako duh dobrote vlada svime što postoji.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Savu Osvećenog po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Sevastijana. Katolici se nalaze u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju peti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Kroz alete 72:25–28, Kuran prikazuje složeni sistem božanske zaštite i uloge poslanika u prenošenju poruka.
