Filip Marlin, nekadašnji defanzivac Mančester Junajteda, postao je sveštenik.
Filip Marlin ima zanimljivu životnu priču. Išao je u fudbalsku školu Mančester junajteda 1992, a dres "đavola" nosio do 1999. godine. Potom je prešao u Norič, u kojem je proveo šest godina i postigao 18 golova, pa je igrao u Kardif sitiju, Lejton Orijentu i King's Linu, a bio je i reprezentativac Severne Irske, za koju je odigrao 27 utakmica.
Mnogi misle da fudbaleri imaju sve kada igraju u vrhunskim klubovima, slavu, novac, avione, kamione... Ali, Marlin nije želeo takav život. Karijeru je završio 2009. godine, a potom postao katolički sveštenik.
PROČITAJTE JOŠ... SALVU I MOĆ ZAMENILI MONAŠTVOM: Bivša žena nekadašnjeg predsednika Srbije, muzičar i glumac okrenuli se veri i obukli mantiju
Kada je imao 31 godinu osnovao je bratstvo, tvrdio je da je bio zaveden novcem i ženama. O promeni načina života razmišljao je još dok je igrao u Noriču.
- Sve je počelo tokom moje poslednje godine u Noriču. Postao sam nezadovoljan stilom života. Mi fudbaleri imamo predivan život, bio sam privilegovan, ali sam shvatio da osećam prazninu. Bio sam šokiran kad sam video da nisam srećan, a imam sve što mladi žele. To me je pokrenulo i otišao sam na put istraživanja svoje vere, vere koju sam imao kao dečak. Odlučio sam da se vratim kući nakon godinu dana i tada se sve okrenulo - otkrio je Filip.
Prvo je volontirao i počeo je da se molim svakodnevno.
- Osetio sam jaku potrebu da promenim način života, trajalo je nekoliko meseci, a onda sam smogao hrabrosti da još istražujem. Počeo sam da volontiram u prihvatilištu za beskućnike. Odlazio sam na službu u crkvu i bio redovan na svim molitvama. Vera me ispunila. Fudbal donosi uspone i padove, a u veri je uvek bilo nešto što mi je uvek davalo stabilan osećaj zadovoljstva.
Mnogi su želeli da odu sa decom i sami se uvere u istinitost onoga što deca govore.
Projekat je započet 2019. godine i nije trebalo da bude objavljen pre papine smrti, ali je datum objave pomeren kako bi se uskladio sa godinom jubileja.
Donald Tramp je tokom svoje predizborne kampanje najavio izgradnju zida na granici s Meksikom, na šta je papa Franja odgovorio kritikama o gradnji zidova.
Milicija, koju podržava Ruanda, umarširala je u ponedeljak u grad od dva miliona ljudi, što je predstavljalo eskalaciju njihove decenijske pobune.
Sastojci za ovu poslasticu mere se u šoljama i kašikama, priprema je laka, a svaki zalogaj donosi toplinu i miris doma.
Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Navikli smo da veru pretvaramo u spisak zahteva i obećanja, ali Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u jednoj kratkoj misli ruši tu logiku i vraća nas na pitanje koje ne može da se zaobiđe: šta zapravo znači stati pred Boga bez trgovine i bez računa?
Pravoslavni vernici danas slave Svetu mučenicu Tatijanu po starom kalendaru i Svetog Grigorija Bogoslova po novom. Katolici obeležavaju praznik Obraćenja Svetog apostola Pavla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Stihovi 2:284-285 iz Kurana otkrivaju kako svaka misao, delo i osećanje oblikuju našu svakodnevnicu i podsećaju na odgovornost pred Božijom prisutnošću.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Sastojci za ovu poslasticu mere se u šoljama i kašikama, priprema je laka, a svaki zalogaj donosi toplinu i miris doma.
Stihovi 2:284-285 iz Kurana otkrivaju kako svaka misao, delo i osećanje oblikuju našu svakodnevnicu i podsećaju na odgovornost pred Božijom prisutnošću.
Francuski predsednik još uvek nije dobio audijenciju kod pape Lava XIV, a prema izveštajima, razlog nije administrativni propust, već svesna odluka Svetog Oca.
Predsednik SAD Donald Tramp uputio je poglavaru Rimokatoličke crkve poziv da se pridruži „Savetu za mir“, telu koje bi trebalo da oblikuje posleratni poredak u kriznim područjima sveta.
Ajet 2:256 iz sure El-Bekare jasno pokazuje da prava vera dolazi iz slobodnog srca i razuma – lekcija koja menja pogled na duhovni izbor i međuljudske odnose.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
