Filip Marlin, nekadašnji defanzivac Mančester Junajteda, postao je sveštenik.
Filip Marlin ima zanimljivu životnu priču. Išao je u fudbalsku školu Mančester junajteda 1992, a dres "đavola" nosio do 1999. godine. Potom je prešao u Norič, u kojem je proveo šest godina i postigao 18 golova, pa je igrao u Kardif sitiju, Lejton Orijentu i King's Linu, a bio je i reprezentativac Severne Irske, za koju je odigrao 27 utakmica.
Mnogi misle da fudbaleri imaju sve kada igraju u vrhunskim klubovima, slavu, novac, avione, kamione... Ali, Marlin nije želeo takav život. Karijeru je završio 2009. godine, a potom postao katolički sveštenik.
PROČITAJTE JOŠ... SALVU I MOĆ ZAMENILI MONAŠTVOM: Bivša žena nekadašnjeg predsednika Srbije, muzičar i glumac okrenuli se veri i obukli mantiju
Kada je imao 31 godinu osnovao je bratstvo, tvrdio je da je bio zaveden novcem i ženama. O promeni načina života razmišljao je još dok je igrao u Noriču.
- Sve je počelo tokom moje poslednje godine u Noriču. Postao sam nezadovoljan stilom života. Mi fudbaleri imamo predivan život, bio sam privilegovan, ali sam shvatio da osećam prazninu. Bio sam šokiran kad sam video da nisam srećan, a imam sve što mladi žele. To me je pokrenulo i otišao sam na put istraživanja svoje vere, vere koju sam imao kao dečak. Odlučio sam da se vratim kući nakon godinu dana i tada se sve okrenulo - otkrio je Filip.
Prvo je volontirao i počeo je da se molim svakodnevno.
- Osetio sam jaku potrebu da promenim način života, trajalo je nekoliko meseci, a onda sam smogao hrabrosti da još istražujem. Počeo sam da volontiram u prihvatilištu za beskućnike. Odlazio sam na službu u crkvu i bio redovan na svim molitvama. Vera me ispunila. Fudbal donosi uspone i padove, a u veri je uvek bilo nešto što mi je uvek davalo stabilan osećaj zadovoljstva.
Mnogi su želeli da odu sa decom i sami se uvere u istinitost onoga što deca govore.
Projekat je započet 2019. godine i nije trebalo da bude objavljen pre papine smrti, ali je datum objave pomeren kako bi se uskladio sa godinom jubileja.
Donald Tramp je tokom svoje predizborne kampanje najavio izgradnju zida na granici s Meksikom, na šta je papa Franja odgovorio kritikama o gradnji zidova.
Milicija, koju podržava Ruanda, umarširala je u ponedeljak u grad od dva miliona ljudi, što je predstavljalo eskalaciju njihove decenijske pobune.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
