IVANKA JE SA DRUGARICOM VIDELA DEVICU MARIJU NA OBLAKU, A ONDA JE CEO SVET DOŠAO DA SE MOLI TU: Neverovatna svetinja u zemlji pored Srbije

U malenom hercegovačkom selu Međugorju, kao i svake godine 24. juna 1981. slavio se  praznik Svetog Ivana. Mirjana Dragičević i Ivanka Ivanković odlučile su da popodne provedu u šetnji i razgovoru. Ivanki je samo dva meseca ranije umrla majka. Devojke su se prvo zadržale u poseti jednoj od tetki, rekavši joj da Vicki, ako je vidi, kažu kuda su otišle u šetnju.

Deca su se najpe uplašila

Kada se Vicka vratila u selo, rečeno joj je da su joj Mirjana i Ivanka  poručile da krene prema Perkuši, gde je čekaju, te je Vicka krenula za njima. No Mirjana i Ivanka odlučile su ići natrag u selo. U tom trenutku Ivanka je osetila da treba pogledati prema brdu, videla je ženu odevenu u sivu dugu haljinu, a na glavi je imala veo i krunu od zvezda. Držala je dete i stajala na oblaku. Dete je bilo pokriveno velom koji bi povremeno otkrivala. Celo vreme dozivala ih je da dođu bliže.

- Vidi, eno Gospe na brdu - jedino je što je Ivanka rekla tada Mirjani. Mirjana joj tada nije poverovala te je čak rekla: "Ma jest, baš je Gospa došla gledati što mi radimo, nema pametnijeg posla". 

Ivanku je to povredilo, a Mirjana je otišla natrag u selo. Ivanka je ostala sama gledajući, no Mirjana se ubrzo vratila jer je i sama osetila poziv u srcu. U tom trenutku prema devojkama je krenula Milka Pavlović koja se uputila pokupiti ovce pa joj je Ivanka rekla šta je videla. Sve tri krenule su prema mestu gde su videle Bogorodicu i sve tri su je tada videle.

Shutterstock

U selu im nisu odmah poverovali

U jednom trenutku došla je i Vicka, kojoj je Milka rekla: "Vidi, eno Gospe na brdu.“ Vicka se toliko uplašila da je potrčala prema selu, gde je putem srela Ivana Ivankovića i Ivana Dragičevića te ih pozvala da se zajedno vrate videti Gospu. Kad su stigli do devojaka, videli su isto - Gospu kako drži dete. Ubrzo su pobegli natrag u selo vidno uplašeni. 

Čim su došli u selo, krenuli su porodici i sujedima pričati što su videli. No selo im nije odmah poverovalo, a bake su im rekle: "Ne šalite se s Gospom, bolje molite Boga i Oče naš“. 

Stariji su se naime bojali da nije reč o nekoj nameštaljki vlasti pa su deci savetovali da ne idu na brdo te da ne govore o tome što su videla.

Ivanka ju je prva pitala: "Gospe, gde je moja majka?“

Shutterstock

Selo je drugog dana brujilo o ukazanju Gospe. Mnogi su želeli da odu sa decom i sami se uvere u istinitost onoga što deca govore. Vicka, Ivanka i Mirjana odlučili su se popodne uputiti prema brdu, u isto veme kao i juče, a dogovorile su se da će ćutati o svemu ako Gospu ovog puta ne vide. Htele su da i Milka ponovno ide s njima pa su svratile do njene kuće, ali nje nije bilo.

No zato su pokraj Milkine kuće videle Mariju Pavlović i Jakova Čolu koji su rekli da bi i oni rado videli Gospu. Ali na kraju su prema brdu krenule samo Vicka, Mirjana i Ivanka, a došao je i Ivan Dragičević. Druga deca iz sela stajala su na putu s nekoliko starijih i čekala ukazanje. Ivanka je pak prva videla svetlost (tri puta) te potom Gospu. Nakon nje videli su je i drugi. Gospa im je mahala, bila je bez deteta. No prepali su se i počeli trčati prema selu, a Vicka je išla po Mariju i Jakova. Potom su njih troje pohitali prema brdu.

Ugledali su Gospu te su kleknuli na draču, a bol uopšte nisu osetili. Gospu su tog dana videli Vicka, Jakov, Marija, Mirjana, Ivanka i Ivan Dragičević, no čuli su je samo Vicka, Mirjana, Ivanka i Ivan Dragičević. 

Tada su ispričali da je Gospa bila na sivom oblaku, bila je prelepa i smejala se. Odmah su počeli moliti, a i Gospa s njima. Deca su molila Oče naš, Slava Ocu i Zdravo Marija, a Gospa jedino nije Zdravo Mariju. Ivanka ju je prva pitala: "Gospe, gde je moja majka?“ Gospa joj je rekla: "Majka je sa mnom.“ Mirjana ju je potom pitala hoće li ponovno doći, a Gospa je potvrdno odgovorila. 

Na kraju ukazanja rekla im je: "Pođite u miru, anđeli moji.“ Ivanka je prva meštanima opisala susret s Gospom: "Osetila sam majčinsku ljubav, straha više nije bilo. Gospa govori hrvatskim jezikom, ali je njen govor usporeniji od našeg. Glas kao da joj zvoni, a pokreti su isto usporeniji nego ljudski. Ona je s neba, ona je Gospa.“

Shutterstock

Milka Pavlović i Ivan Ivanković, koji su Gospu videli prvog dana, nikad je ponovno nisu ugledali iako su dolazili na mesto ukazanja.

Gospa je svoj dolazak  'najavila' nekoliko godina ranije

Samo sedam godina pre ukazanja vernik Vlado Falak, samouki slikar iz sela Šurmanci, darovao je svoju sliku crkvi u Međugorju. Slika prikazuje Gospu kako lebdi iznad vinograda i crkve Sbetog Jakova apostola. Dugo je bila obešena na zidu crkve na koru i kao da je neprestano proročanski ukazivala na buduća ukazanja Gospe u Međugorju. Vernici koji su tada dolazili mislili su da je ta slika naslikana odmah nakon početka ukazanja, no samouki slikar ju je naslikao sedam godina ranije, prorekavši tako Gospino ukazanje.

Šta će malom mestu tolika crkva?

Shutterstock

Drugi predznak ukazanja Majke Božje gradnja je velike crkve u međugorskoj župi. Mnogi su se tada bunili pitajući se što će malom mestu tolika crkva, pa i sam sveštenik fra Jozo Jolić, ali meštani se nisu dali. Ustrajali su na gradnji velelepne crkve. Fra Jozo Jolić, dok je s majstorima stavljao pod od kamenih ploča s ostrva Brač, vernicima je prigovarao što grade crkvu tolikih dimenzija kad uz nju imaju još tri područne crkve. Često se žalio: "Pa ko će popločati ovoliki aerodrom?“ 

Danas je tesna za veliki broj vernika koji dolaze u Međugorje. A meštanima je danas ta crkva jasan znak da je Gospa tako najavila svoj dolazak.  Kao treći predznak meštani ističu uređivanje brda Križevac, na kojem je još 1934. godine podignut betonski krst.

Svake godine od tada ispod krsta slavi se sveta misa prve nedelje posle praznika Mala Gospojina. Prostor oko betonskog krsta bio je neravan, kršovit, vrlo tesan i neprikladan za držanje svete mise. Zato su župljani izravnali kamenje, uredili te očistili 400 četvornih metara terena kako bi što više vernika moglo biti na misnom slavlju. Tada je takođe postavljeno i 14 postaja puta Krsta.

Četvrti predznak ukazanja odnosi se na ime župe. Naime, međugorska župa nastala je 1892. godine, 82 godine pre ukazanja, a nosi ime svetog Jakova - apostola, sveca zaštitnika hodočasnika. Taćno je da nakon Gospinog ukazanja više od milion hodočasnika godišnje dolazi u Međugorje. 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara