U malenom hercegovačkom selu Međugorju , kao i svake godine 24. juna 1981. slavio se praznik Svetog Ivana. Mirjana Dragičević i Ivanka Ivanković odlučile su da popodne provedu u šetnji i razgovoru. Ivanki je samo dva meseca ranije umrla majka. Devojke su se prvo zadržale u poseti jednoj od tetki, rekavši joj da Vicki, ako je vidi, kažu kuda su otišle u šetnju.
Deca su se najpe uplašila
Kada se Vicka vratila u selo, rečeno joj je da su joj Mirjana i Ivanka poručile da krene prema Perkuši, gde je čekaju, te je Vicka krenula za njima. No Mirjana i Ivanka odlučile su ići natrag u selo. U tom trenutku Ivanka je osetila da treba pogledati prema brdu, videla je ženu odevenu u sivu dugu haljinu, a na glavi je imala veo i krunu od zvezda. Držala je dete i stajala na oblaku. Dete je bilo pokriveno velom koji bi povremeno otkrivala. Celo vreme dozivala ih je da dođu bliže.
- Vidi, eno Gospe na brdu - jedino je što je Ivanka rekla tada Mirjani. Mirjana joj tada nije poverovala te je čak rekla: "Ma jest, baš je Gospa došla gledati što mi radimo, nema pametnijeg posla".
Ivanku je to povredilo, a Mirjana je otišla natrag u selo. Ivanka je ostala sama gledajući, no Mirjana se ubrzo vratila jer je i sama osetila poziv u srcu. U tom trenutku prema devojkama je krenula Milka Pavlović koja se uputila pokupiti ovce pa joj je Ivanka rekla šta je videla. Sve tri krenule su prema mestu gde su videle Bogorodicu i sve tri su je tada videle.
Shutterstock
Međugrje
U selu im nisu odmah poverovali
U jednom trenutku došla je i Vicka, kojoj je Milka rekla: "Vidi, eno Gospe na brdu.“ Vicka se toliko uplašila da je potrčala prema selu, gde je putem srela Ivana Ivankovića i Ivana Dragičevića te ih pozvala da se zajedno vrate videti Gospu. Kad su stigli do devojaka, videli su isto - Gospu kako drži dete. Ubrzo su pobegli natrag u selo vidno uplašeni.
Čim su došli u selo, krenuli su porodici i sujedima pričati što su videli. No selo im nije odmah poverovalo, a bake su im rekle: "Ne šalite se s Gospom, bolje molite Boga i Oče naš“.
Stariji su se naime bojali da nije reč o nekoj nameštaljki vlasti pa su deci savetovali da ne idu na brdo te da ne govore o tome što su videla.
Ivanka ju je prva pitala: "Gospe, gde je moja majka?“
Shutterstock
Međugorje.
Selo je drugog dana brujilo o ukazanju Gospe. Mnogi su želeli da odu sa decom i sami se uvere u istinitost onoga što deca govore. Vicka, Ivanka i Mirjana odlučili su se popodne uputiti prema brdu, u isto veme kao i juče, a dogovorile su se da će ćutati o svemu ako Gospu ovog puta ne vide. Htele su da i Milka ponovno ide s njima pa su svratile do njene kuće, ali nje nije bilo.
No zato su pokraj Milkine kuće videle Mariju Pavlović i Jakova Čolu koji su rekli da bi i oni rado videli Gospu. Ali na kraju su prema brdu krenule samo Vicka, Mirjana i Ivanka, a došao je i Ivan Dragičević. Druga deca iz sela stajala su na putu s nekoliko starijih i čekala ukazanje. Ivanka je pak prva videla svetlost (tri puta) te potom Gospu. Nakon nje videli su je i drugi. Gospa im je mahala, bila je bez deteta. No prepali su se i počeli trčati prema selu, a Vicka je išla po Mariju i Jakova. Potom su njih troje pohitali prema brdu.
Ugledali su Gospu te su kleknuli na draču, a bol uopšte nisu osetili. Gospu su tog dana videli Vicka, Jakov, Marija, Mirjana, Ivanka i Ivan Dragičević, no čuli su je samo Vicka, Mirjana, Ivanka i Ivan Dragičević.
Tada su ispričali da je Gospa bila na sivom oblaku, bila je prelepa i smejala se. Odmah su počeli moliti, a i Gospa s njima. Deca su molila Oče naš, Slava Ocu i Zdravo Marija, a Gospa jedino nije Zdravo Mariju. Ivanka ju je prva pitala: "Gospe, gde je moja majka?“ Gospa joj je rekla: "Majka je sa mnom.“ Mirjana ju je potom pitala hoće li ponovno doći, a Gospa je potvrdno odgovorila.
Na kraju ukazanja rekla im je: "Pođite u miru, anđeli moji.“ Ivanka je prva meštanima opisala susret s Gospom: "Osetila sam majčinsku ljubav, straha više nije bilo. Gospa govori hrvatskim jezikom, ali je njen govor usporeniji od našeg. Glas kao da joj zvoni, a pokreti su isto usporeniji nego ljudski. Ona je s neba, ona je Gospa.“
Shutterstock
Brdo ukazanja.
Milka Pavlović i Ivan Ivanković, koji su Gospu videli prvog dana, nikad je ponovno nisu ugledali iako su dolazili na mesto ukazanja.
Gospa je svoj dolazak 'najavila' nekoliko godina ranije
Samo sedam godina pre ukazanja vernik Vlado Falak, samouki slikar iz sela Šurmanci, darovao je svoju sliku crkvi u Međugorju. Slika prikazuje Gospu kako lebdi iznad vinograda i crkve Sbetog Jakova apostola. Dugo je bila obešena na zidu crkve na koru i kao da je neprestano proročanski ukazivala na buduća ukazanja Gospe u Međugorju. Vernici koji su tada dolazili mislili su da je ta slika naslikana odmah nakon početka ukazanja, no samouki slikar ju je naslikao sedam godina ranije, prorekavši tako Gospino ukazanje.
Šta će malom mestu tolika crkva?
Shutterstock
Međugorje.
Drugi predznak ukazanja Majke Božje gradnja je velike crkve u međugorskoj župi. Mnogi su se tada bunili pitajući se što će malom mestu tolika crkva, pa i sam sveštenik fra Jozo Jolić, ali meštani se nisu dali. Ustrajali su na gradnji velelepne crkve. Fra Jozo Jolić, dok je s majstorima stavljao pod od kamenih ploča s ostrva Brač, vernicima je prigovarao što grade crkvu tolikih dimenzija kad uz nju imaju još tri područne crkve. Često se žalio: "Pa ko će popločati ovoliki aerodrom?“
Danas je tesna za veliki broj vernika koji dolaze u Međugorje. A meštanima je danas ta crkva jasan znak da je Gospa tako najavila svoj dolazak. Kao treći predznak meštani ističu uređivanje brda Križevac, na kojem je još 1934. godine podignut betonski krst.
Svake godine od tada ispod krsta slavi se sveta misa prve nedelje posle praznika Mala Gospojina. Prostor oko betonskog krsta bio je neravan, kršovit, vrlo tesan i neprikladan za držanje svete mise. Zato su župljani izravnali kamenje, uredili te očistili 400 četvornih metara terena kako bi što više vernika moglo biti na misnom slavlju. Tada je takođe postavljeno i 14 postaja puta Krsta.
Četvrti predznak ukazanja odnosi se na ime župe. Naime, međugorska župa nastala je 1892. godine, 82 godine pre ukazanja, a nosi ime svetog Jakova - apostola, sveca zaštitnika hodočasnika. Taćno je da nakon Gospinog ukazanja više od milion hodočasnika godišnje dolazi u Međugorje.
Proročanstvo Mate Šege
Nekoliko godina pre nego li se Majka Božja obratila deci, meštanin sela Bijakovići pokraj Međugorja Mate Šego jasno je video šta će se dogoditi u njegovu kraju. Proročanstvo je tek nedavno objavljeno iako ga je Šego, tada starac, primio 70-tih godina prošlog veka. Sugrađanima je često govorio o budućnosti, a proročanstvo o Gospinu ukazanju primio je u snu. Nepismen i jednostavan čovek umro je 1979. godine, samo dve godine pre nego što će se ostvariti sve ono što je prorekao.
Starac je meštanima govorio kako je u snu video da će jednom u budućnosti mnoštvo ljudi preko polja stremiti prema Podbrdu, na Brdo ukazanja. Takođe je rekao da će biti 300 zlatnih stepenica do vrha Brda (danas meštani 300 zlatnih stepenica identifikuju s tristotinjak koraka koliko treba da se dođe do vrha, odnosno do Gospina kipa).
"Naša Gospa će uskoro doći, blaženi mi koji budemo verovali u to! Ja vam govorim sada, ovo što ću vam reći ja to neću doživeti jer ću umreti malo pre toga, ali ćete zato vi to videti, i setiti me se da sam govorio istinu".
"Doći će vreme, biće mnogo građevina, ali to neće biti ovakve lako ruševne kućice kao naše, neke će biti čak i ogromne! Naš narod će prodavati dedovinu i zemljišta za veliko bogatstvo strancima koji će na njima graditi hotele! Međugorje, Bijakovići i okolna brda i sela postaće blaženo i sveto mesto!"
"Biće toliko mnoštvo naroda na našoj Crnici (sadašnje Brdo ukazanja) da čak nećete moći noću spavati od molitve i buke što će je hiljade hodočasnika stvarati. Doći će nam naša Gospa, narode moj! Budite nežni i gostoljubivi prema njima, i oni će vam to uzvratiti. Verujte mi, doći će to vreme!
U propovedi je pozvao na "preobraženje" sveta opterećenog siromaštvom, ropstvom, sukobima.
Od adventskog venca do položajnika – kako se katolici pripremaju za proslavu rođenja Hrista i šta ovaj praznik čini posebnim među tradicijama hrišćanskog sveta.
U vremenu kada se praznična atmosfera često svodi na spoljašnje obeležja, svetogorski starac Pajsije često nas je podsečao na unutrašnju pripremu, pozivajući nas da Božić doživimo kao duhovno čudo koje nas spaja sa Bogom.
Novi kardinal Rimokatoličke crkve otkriva kako je vest o njegovom imenovanju dočekana u Rimu, ali i šta za njega znači biti most između različitih kultura i tradicija.
Prva hodočašća na ovom svetilištu su počela u 19. veku, a svemu je prethodio san jednog meštanina u kom se pojavila Bogorodica.
Katolici, u ovom duhovnom činu, često traže pročišćenje kroz krv Isusa Hrista, verujući da ih ona isceljuje od svakog zla, bolesti i negativnosti.
Zapadne crkve širom sveta danas proslavljaju Božić, praznik rođenja Isusa Hrista u Vitlejemu, gde su se vekovima hiljade vernika i hodočasnika okupljale ispred drevne crkve Hristovog rođenja.
Jedan od najvažnijih i najsvečanijih trenutaka katoličkog Božića jeste Misa polnoćka
Rompler, ključna ličnost u ekstremističkom kultu, pobegao je iz Izraela nakon optužnice i potražio utočište u sekti, gde već godinama živi većina članova kulta
Projekat je započet 2019. godine i nije trebalo da bude objavljen pre papine smrti, ali je datum objave pomeren kako bi se uskladio sa godinom jubileja.
Sultanijina darežljivost, legende o izgubljenom blagu i vekovna lepota čine Sultan Validinu džamiju u Sjenici jednim od najvažnijih spomenika islamske arhitekture u regionu.
Haredi vernici blokirali ulice grada u borbi za očuvanje religijskih sloboda, suočeni sa odlukom koja preti da promeni njihov način života.
Zbog ovih čudotvornih lanaca crkva se bila nadaleko pročula, pa su „pod te sindžire da nađu spasa" u nju dolazili ne samo lokalni Grci, Turci i Srbi već i nevoljnici čak iz Persije i Egipta.
Od neobičnih fresaka Presvete Bogorodice sa krilima i Svetog Hristofora sa psećom glavom, do čudesnih isceljenja i manastirskih proizvoda – otac Teofil za portal religija.rs otkriva tajne ovog duhovnog bisera.
Tamjan je vekovima pre crnog zlata i nafte bio simbol bogatstva. U antičko doba smola sa drveta bosvelije cenila se više od zlata
Brojanica se kupuje iz verskih razloga, a toliko je rasprostranjena da je poprimila obeležje modnog detalja.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Mnogi su želeli da odu sa decom i sami se uvere u istinitost onoga što deca govore.
Dva dana u godini pravoslavci poste u slavu Časnog Krsta, ali ovaj podvig nije samo uzdržavanje od hrane, nego ima dublje značenje i moć koju nosi.