HILJADU PRAVOSLAVNIH SRBA DOVOLJNO JE DA ZAŽIVI NOVA PAROHIJA: Sveštenik Zoran Drašković o podvizima naših ljudi u tuđini

Eho crkvenih zvona daleko od otadžbine zvuči drugačije - tiše, ali često dublje. U Madridu, pod nebom koje pamti drugačiju hrišćansku istoriju, danas se ipak služi ista liturgija, izgovara isto "Amin" i pale se iste sveće kao u bilo kom hramu naše svetosavske Crkve. Tu, među pravoslavnim Srbima rasutim po velikom gradu, rađa se i sazreva nova parohija Svetih apostola, kao svedočanstvo da vera ne poznaje granice. O tom tihom i strpljivom građenju crkvenog života u Španiji govori jerej Zoran Drašković, sveštenik madridske parohije, čovek koji sa narodom deli i početke i nade.

Kada i kako je počeo parohijski život pravoslavnih Srba u Madridu?

- Bogu hvala, u Madridu, u jednoj kulturi koja nam je poznata kao izrazito rimokatolička, milošću Božjom odskoro postoji i naša pravoslavna parohija posvećena Svetim apostolima Božjim. Sve je počelo još 2016. godine, kada Srpska pravoslavna Eparhija zapadnoevropska usvaja novi crkveno-pastirski plan za Iberijsko i Pirinejsko poluostrvo. Tada je planirano da se osnuju parohije u Madridu i Lisabonu, kao i da se, koliko je moguće, pokrene i misionarski rad sa ljudima koji žive na tom podneblju.

Foto: SPC

 

U početku nije bilo lako. Pastirski plan je predvideo da se što pre pronađe pogodno bogoslužno mesto. U tome se uspelo tek 2017. godine. U to vreme nadležni arhijerej bio je blažene uspomene vladika Luka, koji je prilikom svoje prve pastirske i kanonske posete, svojim ličnim autoritetom, uspeo da obezbedi mesto gde će se služiti sveta liturgija. To je bio hram Anglikanske crkve u Madridu, koja nam i danas izlazi u susret u toj nasušnoj potrebi. Hvala Bogu, od tada u Madridu postoji mesto gde se naš narod nedeljom i praznicima sabira na svetim liturgijama.

Šta se u međuvremenu dogodilo od 2017. godine do danas?

- U pomenutom planu bilo je predviđeno da za velike praznike dođe sveštenik iz Srbije kako bi služio liturgiju. Međutim, prilike su tada bile zaista teške za parohiju u osnivanju. Povremeno bi dolazio samo poneki sveštenik iz naše eparhije, koji bi se, nakon odslužene liturgije, odmah vraćao u svoju parohiju. Ipak, naša eparhija nije odustajala od zacrtanog cilja da se parohijski život u Madridu i Lisabonu ustali.

Sve se promenilo dolaskom Preosvećenog Vladike Justina na tron nadležnog arhijereja Eparhije zapadnoevropske. Sticajem životnih okolnosti, baš u to vreme sam se sa porodicom preselio iz Pariza u Madrid. Tada se ponovo rodila ideja da se parohija u potpunosti misionarski oživi i da pastirska služba i rad sa našim ljudima budu neprekidni.

Ponovo smo stupili u kontakt sa Anglikanskom crkvom i dogovorili se da nam svake druge subote u mesecu iznajmljuju crkvu za naše potrebe. Taj hram, star više od sto godina, nalazi se u samom centru Madrida i pripada neoromaničkom stilu. Veoma je lep.

Foto: SPC

 

Pre dve godine proslavili smo prvi Božić. Sabralo se dvadesetak porodica, a ja sam im se predstavio kao paroh koji će ostati u Španiji da služi Bogu i svom srpskom rodu. Bilo je potrebno gotovo godinu dana da se naši ljudi, koji su crkveni i verujući, postepeno okupe oko svoje Crkve i svog sveštenika i da parohija zaista počne da živi.

Koliko ljudi dolazi na svete liturgije i kakvog su profesionalnog profila?

- Na velike praznike, za Božić i Vaskrs, sabere se nekoliko stotina duša. To je za početak izuzetno dobro. Uglavnom su to mladi ljudi: studenti, doktoranti i postdiplomci, ali ima i onih koji u Madridu žive po dve i više decenija.

Kako reaguju ljudi koji prvi put dođu?

- Kako vreme prolazi, sve više naroda dolazi na molitvu. Oni koji prvi put dođu iskreno su iznenađeni i često se pitaju da li je uopšte moguće da u Madridu postoji delić otadžbine u tuđini. Svi se oduševe. To je obostrana radost i ljubav u Gospodu Hristu. Trudim se da ljudima koji prvi put dolaze, a nisu dovoljno upućeni u veru, polako objasnim osnove naše svete vere.

Posle liturgije obavezno sednemo, družimo se i razgovaramo o tome šta smo zapravo doživeli na bogosluženju. To je neophodno da bismo zajedno učestvovali u Svetoj evharistiji, kako nam je Gospod i zapovedio na Veliki četvrtak. Agapa, odnosno trpeza ljubavi, produžetak je Svete evharistije i ona mora da postoji. Njenu blagodat uvek osetimo u duši. To je velika radost u Hristu Gospodu.

Foto: SPC

 

Da li je u planu stalno bogoslužno mesto parohije u Madridu?

- Naravno da jeste. U Boga se uzdam i nadam da ćemo, u narednom periodu, doći do makar jedne male kapele u kojoj bismo mogli redovno da služimo nedeljom. Nedelja je sveti, od Boga zapovedni dan kada se ide u crkvu. Parohijani me često pitaju da li bi liturgija mogla da se služi nedeljom, jer subotom rade i većina nije u mogućnosti da tada dolazi.

Koliko pravoslavnih Srba živi u Madridu?

- Imamo podatke da u Madridu živi oko hiljadu pravoslavnih Srba. To je više nego dovoljan broj da jedna mala parohija bude ispunjena molitvom, radošću i spasonosnim zajedničkim hrišćanskim životom. Daće Bog, tako će i biti.

Da li se ljudi međusobno upoznaju kroz parohiju?

- Naravno, i ja ih naročito na to podstičem. Posle službe svi se predstave, a u razgovoru se potom i zbliže. To je dirljiv prizor koji se posle molitve odvija daleko od Srbije. Uz pomoć Božju i dobrih ljudi, nadamo se da ćemo uskoro obezbediti stalno bogoslužno mesto. Siguran sam da ćemo za kratko vreme izrasti u zdravu i jaku pravoslavnu zajednicu okupljenu oko svetinje.

Vi ste rođeni Zemunac i dugo ste živeli u Parizu. Kako upoređujete parohijski život u Parizu i Madridu?

- U Parizu postoji velika srpska zajednica koja se formirala više od jednog stoleća. To je ujedno i centar Zapadne Evrope. Danas tamo živi više od sto hiljada Srba. Imamo Sabornu crkvu Svetog Save u samom centru grada i još dva hrama u predgrađu. Tu je i sedište Eparhije zapadnoevropske, kao i naš duhovni otac, Preosvećeni vladika Justin. Pariski svetosavski hram nedeljom i praznicima ispunjen je vernicima, naročito od dolaska vladike Justina, koji je celoj eparhiji dao snažan duhovni zamah. Bogosluženja su redovna i toržestvena, a zajednica je snažna i ustaljena već više od pola veka. Hvala Gospodu i Svetom Savi.

Foto: SPC

 

Da li na bogosluženja dolaze i ljudi koji nisu naše vere?

- Veoma često. Dešava se da u Anglikansku crkvu uđu brojni turisti da razgledaju hram baš u trenutku dok traje naša liturgija. Po pravilu ostanu do kraja, a potom mi prilaze i raspituju se o toj „divnoj službi“. Ti trenuci su istinski blagosloveni.

Kakvih sve hrišćanskih svetinja ima u Španiji?

- Španija je zemlja bogata svetinjama. Posebno bih istakao mošti Svetog Isidora Seviljskog, zaštitnika Madrida, koga i mi pravoslavni poštujemo kao velikog svetitelja. Poslednjih godina sve više naših ljudi dolazi u Madrid kao turisti. Želja mi je da kroz parohiju saznaju više o hrišćanskim svetinjama i da turističkom boravku dodaju i poklonički duh. Pozivam sve pravoslavne hrišćane da nam se, kada dođu u Madrid, obavezno jave i dođu na svetu liturgiju.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara