Svet u kojem živimo je odraz našeg srca.
U pravoslavnoj duhovnosti čovek se stalno podseća da je pravi životni preobražaj moguć jedino kroz unutrašnju promenu. Uči se da je besplodno i štetno gledati u tuđe mane, pripisivati drugima odgovornost za sopstvene teškoće ili očekivati da se svet prilagodi nama.
Kada čovek stalno traži krivce spolja, propušta da vidi ono što jedino može da menja — sebe.
Pravoslavlje zato poziva na preispitivanje srca, na borbu sa sopstvenim slabostima, na smirenje i iskreno suočavanje sa sobstvenim senkama.
Tek tada se menja i pogled na ljude, na događaje, na život. Spoljašnje okolnosti možda ostaju iste, ali čovek postaje drugačiji, slobodniji, dublji, svetliji.
Jer svet u kojem živimo, prema pravoslavnom shvatanju, nije odvojena scena koja neutralno reaguje na nas. On je odraz našeg srca. Ako u sebi nosimo nemir, i svet oko nas biće pun smetnji. Ako negujemo mržnju, svuda ćemo je videti. Ako se hranimo prezirom, drugi će nam se činiti nedostojnim. Ali, ako se potrudimo da u sebi gajimo tišinu, dobrotu, strpljenje i svetlost, i život će nam, makar spolja ostao isti, postati drugačiji.
Upravo zato, u pravoslavlju je najveća pobeda pobeda nad samim sobom, a najveći poraz — okriviti druge za ono što samo mi možemo da promenimo.
Na to je ukazivao i starac Gervasije Agiorit:
"Ako hoćeš da promeniš život, moraš promeniti sebe iznutra. Ako to ne želiš da shvatiš, moraćeš mnogo da postradaš. Čudo je koliko ljudi pre biraju da žive u agoniji i da se muče, nego da se menjaju. Neshvatljivo, kakva vezanost za ono šta ih ubija .. Tvoj um i srce ostvaruju zajednicu ili sa svetlošću ili sa tamom. Ako neguješ tamu u sebi - nikad neće biti svetlosti u tvome životu. Ako odbaciš zlo u sebi - nestaće ga u svim oblicima i u tvome životu!"
Veliki je izazov pružen čoveku onim šta će on da učini sa patnjom i bolom, isticao je Jerotić.
Kada voliš u Hristu, tada ne gledaš na tuđe slabosti, već vidiš u svakom čoveku lik Božiji.
Mnogi duhovnici podsećaju da ljubav i dobrota nisu samo reči, već dela koja nose težinu večnosti.
Duhovni oci podsećaju da molitva traži trud, sabranost i istrajnost, jer tek kad je srce uključeno, molitva postaje istinska veza sa Bogom.
Pouka optinskog starca o fariseju i mitaru pokazuje zašto je svest o sopstvenoj grešnosti dragocenija od uverenja da smo bolji od drugih i zbog čega bez nade u Božiju milost nema pravog puta ka spasenju.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Jereju Grčke pravoslavne crkve pozlilo je tokom Svetog pričešća, a jedna od prisutnih vernica pružala mu je KPR do dolaska hitne.
Doktorska disertacija odbranjena u Moskovskoj duhovnoj akademiji donosi istorijsku, kanonsku i bogoslovsku analizu odnosa prvenstva i sabornosti.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Crkva uči da čovekov život i duhovno sazrevanje ne zavise samo od prijateljstva, već se mnogo može naučiti i od neprijatelja.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Napominje da tu vrednost, koju nam niko ne može oduzeti, delimo i u sebi uveličavamo tako što pomažemo drugima - jer na taj način širimo krug dobrote.
Sveti Teofan u misli za 16. nedelju po Pedesetnici naglašava značaj lične odgovornosti i aktivnog angažovanja u duhovnom životu. On koristi metaforu talanata kako bi podstakao svakog pojedinca da prepozna i iskoristi darove koje je dobio od Boga. Važno je shvatiti da svi imamo različite sposobnosti i prilike, ali je ključno da se fokusiramo na ono što imamo i kako možemo to iskoristiti za duhovni napredak.
Pouka optinskog starca o fariseju i mitaru pokazuje zašto je svest o sopstvenoj grešnosti dragocenija od uverenja da smo bolji od drugih i zbog čega bez nade u Božiju milost nema pravog puta ka spasenju.
Jereju Grčke pravoslavne crkve pozlilo je tokom Svetog pričešća, a jedna od prisutnih vernica pružala mu je KPR do dolaska hitne.
Doktorska disertacija odbranjena u Moskovskoj duhovnoj akademiji donosi istorijsku, kanonsku i bogoslovsku analizu odnosa prvenstva i sabornosti.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Najveća zabluda savremenog sveta jeste sigurnost u "novo sutra".
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Hrskave kore, orasi, kuvana pšenica i slatki sirup daju ovoj poslastici sasvim drugačiji karakter, a recept čuva zanimljiv trag tradicionalne kuhinje.
Predlog izmena omogućava verskim zajednicama da osnivaju ustanove od vrtića do visokog obrazovanja, a posebnu pažnju privlači projekat Srpskog pravoslavnog univerziteta Sveti Sava.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
